Dragan KOSOVAC

1. jul 2022.

Kažu da oporavljanje od alkoholne zavisnosti ne može da počne dok osoba ne dostigne „dno dna”, kako bi zaista ozbiljno sagledala svoju situaciju i počela da radi na oporavku. Poput alkosa, kompanija Blizzard tone već odavno (tehnički, sve od spajanja sa Activisionom 2008. godine), ali tokom poslednje četiri godine, čelnici studija baš vuku poteze koji serijski izazivaju reakciju „sad su pali najniže”. Današnji Blizz živi na staroj slavi i jedini razlog zašto ih fanovi tih slavnih franšiza ne napuštaju u još većem broju su lepe uspomene i nada da ovaj trend sunovrata ne može da traje večno. Avaj, najnoviji u nizu tragičnih događaja iz Blizzarda je pokretanje igre Diablo Immortal, koja je nekoliko minuta od trenutka kada je najavljena, na Blizzconu 2018. godine, postala dupli mim („Do you guys not have phones?” + „Is this an out of season april fools joke?”). Tokom poslednjih nekoliko meseci, Immortal je putem zatvorene bete bio dostupan malom broju igrača koji su glasno upozoravali na agresivno pozicionirane pay-to-win mehanizme. Tokom poslednjih desetak dana pred prelazak igre u live fazu, drugog juna ove godine, iz Blizzarda su pljuštale poruke o prerađivanju brojnih sistema da budu manje grindy i bar malo „raskidivije” povezani sa in-game prodavnicom, ali sada, kada je igra dostupna svima, istini se mora pogledati u oči - ljudi koji su ostali u ovoj kompaniji nastavljaju sa misijom svojih prethodnika, a to je da otkriju koliko nisko Blizzard zaista može da se spusti, pre nego što se ta tačka definitivno proglasi „dnom dna”. No, da ne bismo odmah bacali drvlje i kamenje po igri koju, efektivno, još nismo predstavili, hajde da uradimo upravo to i sagledamo šta je, zapravo, taj Diablo Immortal.

Ova igra je free to play akcioni RPG koji uspešno nastavlja tekovine serijala Diablo, ma koliko je poverenje u tu franšizu oscilovalo tokom deset godina staža Diabla III. Glavna stavka je, ipak, to da je Immortal akcioni RPG za mobilne uređaje, što znači da je, prilikom stvaranja ovog naslova, u prvom planu bila njegova optimizacija za pametne telefone i tablete. Zaista, ako imate nov, jak telefon ili tablet, Diablo Immortal na njemu izgleda predivno, komande su odlične, borba dinamična i progresija levelovanja likova i njihovog opremanja odlična...do neke tačke.

Narativ Immortala smešten je između događaja iz Diabla 2 i 3, tačnije, oko pet godina nakon što je Tyrael, na kraju D2: LoD, uništio Worldstone. Krhotine tog kristala rasute su diljem Sanctuaryja i sada privlače demonske sile i sluge iz dubina pakla. Srećom, nekolicina odvažnih boraca na strani svetla nastoji da sakupi deliće Worldstonea i uništi ih. Na igračima je da pomognu u tom teškom i opasnom zadatku. Immortal uspeva da na najbolji mogući način objedini ono što trenutno važi za standard u okvirima mobilnog aRPG žanra i autentičnu Diablo atmosferu, mračniju nego onu u D3, ali i dalje malo šareniju od „idealnog etalona” koji predstavlja D2. Igra veoma liberalno koristi likove i lokacije iz D2 i D3, često sa autentičnim 3D modelima i mapama koje su koristili prethodni izdanci franšize, samo sada kadriranim na drugačiji način. Na čelu te nostalgične parade, u čijem sastavu su, između ostalog, Charsi, Akara, Valla, Zoltun Kulle, pa čak i sam Tal Rasha, nalazi se niko drugi do slavni Deckard Cain, ponovo sa glasom odličnog Michaela Gougha. Kejn je taj koji usmerava vaš trud da sakupite krhotine Worldstonea i osujetite planove paklenih miniona koje predvodi demon Skarn, Diablov vesnik.

Dok prethodni izdanci ove franšize imaju jednostavnu, linearnu priču, Immortal više predstavlja skup tematski povezanih vinjeta, što omogućava autorima da u mesecima koji su pred nama dodaju nove, prepoznatljive fragmente lorea, ali neka specijalna, „velika” priča nikada neće biti deo ovog ostvarenja. Endgame igre, trenutno, predstavlja neprestano „obrtanje” različitih riftova, raidova i obavljanje dnevno ili nedeljno gateovanih aktivnosti, uz povremene pokušaje da sa randomima ucmekate kojeg world bossa, čija mehanika nije „idiot-proof”. Bitno je i da se istakne to kako Immortal aktivno otežava život ljudima voljnim da igraju besplatno, ograničavajući dnevnu količinu dropova i nedeljnu količinu poena za levelovanje battle pass skale.

Temelji svakog ranijeg izdanka franšize Diablo bili su borba i klase likova koje možemo da vodimo. Mehanika je prepoznatljiva igračima mobilnih naslova, sa d-padom za kretanje pod levim palcem i sedam virtuelnih tastera za veštine sa leve. Najveći, levi taster je za osnovni napad, oko njega su četiri polja za veštine koje sami mapirate po želji (svaka klasa ima ukupno 12 veština). Tu je dodatni taster za napitak za lečenje (regeneriše se postepeno i ima tri upotrebe „u rezervi”) kao i onaj za aktivaciju ultimativne veštine, koja kod svake klase predstavlja kratkotrajno pojačanje određenog napada ili veštine, ofanzivno/defanzivne bonuse pa čak i regeneraciju zdravlja.

U igri je ukupno šest klasa: barbarian, necromancer, monk, crusader, wizzard i demon hunter. Svaku od njih karakteriše gameplay koji veoma podseća na onaj iz ranijih igara ove franšize. Nije identičan, ali je dovoljno sličan da će svako bez razmišljanja reći: „Ovo je Diablo.” Pored samih veština i njihove implementacije, tu je oprema čija boja označava tradicionalne stepene kvaliteta ovog serijala. Nakon što se domognete komada opreme koji spadaju u rare klasu, moći ćete da koristite fragmente rasformiranih predmeta za njihovo unapređivanje. Srećom, kada nakon toga nabavite novi komad opreme za neki slot, možete odmah da ga iskoristite, jer će igra automatski da mu dodeli nivo ranije opremljenog i unapređenog predmeta, bez ikakve nadoknade. Nažalost, to, i vraćanje soketovanih gemova iz predmeta koje rasformirate, poslednji su slučajevi da vam igra izlazi u susret po pitanju resursa, jer sve ostalo predstavlja brutalni grind koji na mahove prekida ultra-agresivno nutkanje da sebi prekratite muke i kupite neophodne resurse ili valute za stvaran novac.

Pre nego što potpuno zaronimo u kaljugu zvanu monetizacija u Diablo Immortalu, napomenućemo i to da igranje ovog naslova na PC-u predstavlja čudan kompromis između želja autora ove igre i njene publike. Naime, igrači su od početka želeli da ovo ne bude mobilna ekskluziva, tako da su 2. juna, na datum kada je igra postala live na Androidu i iOS-u, dobili mogućnost da preko Battle.net launchera na PC downloaduju i igraju ono što u Blizzardu nazivaju „open PC beta”. PC verzija je beta samo zato što port nije optimizovan, sa manjim ili većim bagovima, lagom i generalnim utiskom neutegnutosti i neispeglanosti u odnosu na mobilnu varijantu. Upravljanje na PC-u, efektivno, prijatnije je preko džojpeda, nego klasične kombinacije tastature i miša, a tu je i činjenica da je vizuelni aspekt igre, jednostavno, prilagođen mobilnom displeju sa visokom gustinom piksela. Apsurdno, PC verzija ima limitiranu rezoluciju na 720p, pa na velikom monitoru igra izgleda mnogo lošije i mutnije, nego na mobilnim uređajima.

Konačno je došao red na glavni razlog za negativan stav ka Immortalu sa početka ove recenzije - a to je model monetizacije ovog „besplatnog” naslova. Diablo Immortal, na apsolutno surov način, raslojava igrače na tri osnovne kategorije. Na prvom mestu je f2p populacija, čiji likovi će doveka kaskati za onima koji su spremni da plate. Druga grupa su oni koji će svoj trošak svesti na ekvivalent standardne pretplate (battle pass) od oko dvanaest evra mesečno. Treća grupacija su oni kojima nije problem da u igru saspu stotine, pa čak i hiljade evra. Naime, glavni sistem za „ulivanje dodatne moći” u likove, zasnovan je na gemovima koji se soketuju u komade opreme. Nabavka i razvoj ovih gemova toliko su spori, da osećate fizički bol. Kada se u obzir uzmu dodatni p2w mehanizmi Immortala (gear awakening i gem resonance), maksimalno unapređivanje gemova i opreme jednog lika meri se decenijama, a novac za skraćivanje tog vremena računa se stotinama hiljada dolara!!! Da stvari budu još gore, sve što platite vezano je samo za jedan lik.

Sa jedne strane, ovo je veoma kvalitetna igra koja, očigledno, obiluje detaljima koji će obradovati stare fanove franšize i bogata je sadržajem koji omogućava igranje na duge staze. Da ocenjujemo samo taj deo igre, bez problema bismo drešili kesu na nekih 85 „SK poena”. Sa druge strane, u trenutku kada shvatite razmer bezočnog bezobrazluka sistema monetizacije koji se nalazi u srcu Immortala, a koji zaslužuje ocenu ispod nule, jednostavno nećete želeti da imate ikakve veze sa ovom igrom. Immoral indeed...

PRETHODNI TEKST The Quarry

SLEDEĆI TEKST Starship Troopers: Terran Command