Bojan JOVANOVIĆ

1. jul 2022.

Gotovo da nema osobe koja, dok je gledala neki horor film, nije dobacivala likovima da ne ulaze, pobogu, u mračni podrum, jer naravno da će nešto da ih gricne za vrat. Koliko puta smo, isto tako, prosipali kokice po sebi kada nešto skoči i zamalo smaže junake, navijali da „fajnal grl” preživi, a i da iritantniji deo postavke kvekne u što većoj fontani crvenog sirupa. Ukoliko ste ’štovalac horora, naročito podvrste slešera, verovatno vam je poznat studio Supermassive Games. Ekipa koja je doktorirala, kako prenošenje horora na ekrane PC-a i konzola, tako i rad na specifičnom formatu koji bi se najlakše mogao opisati kao interaktivni igrani film.

Najnovije igračko-filmsko dostignuće pod naslovom The Quarry ujedno je i najduža i najambicioznija igra na kojoj je radio ovaj studio. Pred vama će ponovo biti klasični scenario iz horor filmova, grupica tinejdž nesrećnika koja se našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i nešto što ih progoni iz senke dok se slasno oblizuje. Od odluka koje budete donosili tokom igre, kao i pravovremenih reakcija u paničnim situacijama i dijalozima, zavisiće ko će od njih dočekati jutro sa glavom na ramenima i daleko od pakla, a ko će ostati da se „suši” u jarku. Kao da ste otišli u bioskop na desetak sati, samo oko vas nema nesnosne publike koja ne gasi mobilne telefone i preglasno otvara kesicu čipsa.

Posle kratkog uvodnog poglavlja, u kome vam se jasno stavlja do znanja da će biti bežanija glavom bez obzira, kreće i sama postavka paklene noći koju treba preživeti. Kraj je leta u kampu Haketovih, a grupica starijih tinejdžera koji su bili vaspitači buljuku dečurlije pakuje se i sprema da krene put grada. Letnje ljubavi još uvek plamte, te spletom nimalo slučajnih okolnosti ekipa dobija još jedno veče za masne fote i žurku na obali jezera. Pogađate, nedugo zatim kreće opšta frka i panika, jer je neko ili nešto u šumi i pokušava da ih smakne jednog po jednog. Scenario koji deluje kao da je potpuno maznut iz filma „Petak Trinaesti”, samo fali gromada sa skijaškom maskom. Međutim, stvari se i te kako komplikuju, a svaka dalja elaboracija na temu značiće duboko zalaženje u teritoriju spojlera. Samo ćemo reći da je igra prepuna iznenađenja i da ćete želeti da dobro prelistate svaki dokument na koji naletite, kao i prateće tekstove dostupne iz menija. Igri, doduše, treba solidno vremena da doda gas na akciju i da se, pa, nešto ozbiljnije zaista i desi. Neobično je bilo što se neke ključne stvari vrlo rano otkriju, a tempo se u određenim poglavljima jako uspori, kako bi igraču bila servirana potrebna ekspozicija i popunile neke rupe. Nije da sve ovo ne drži i vrlo je moguće da ćete izbindžovati igru, samo je trebalo dodatno utegnuti narativ.

Zato ne manjka audio-vizuelnog spektakla. Već smo navikli da Supermassive oduva grafikom i hiperrealističkim virtuelnim glumcima, ali je sa The Quarry podignuta lestvica. Igra izgleda apsolutno sjajno i stvarno ju je potrebno zavrteti na novoj konzoli ili moćnom PC-u, sa podešavanjima grafike na high. Boljke prethodnih igara su otklonjene, naročito preterano keženje glumaca. Kada već pominjemo postavu, u igri se čuje i glas pozajmljuje poprilično interesantna ekipa - Halston Sejdž (The Orville), Džastis Smit (Detective Pikachu), Majls Robins (Halloween), Brenda Song (The Social Network). Unajmljeni su i veterani horora - Lens Henriksen (Bišop iz Aliens), Ted Raimi (Ash vs Evil Dead), Lin Šej (Insidious) i Dejvid Arket (Djui iz Vriska). Stvarno sjajan miks legendi i mladih nada, a svako je dobio priliku da briljira.

Vidno je da je Supermassive dosta naučio iz svojih prethodnih igara, barem po pitanju mehaničkog dela čitavog spektakla. U Until Dawn je bilo prelako promašiti quicktime sekvencu i tako momentalno osuditi na smrt nekog od likova, na primer. Na standardnim podešavanjima, koja su, hajde da kažemo, skoro pa najteži režim igre, The Quarry vam daje solidno vremena da odreagujete na QTE. Takođe, u tim situacijama potrebno je koristiti isključivo direkcione tastere, odnosno, levu analognu palicu, dok je za one sa lemanjem tastera uvek upotrebljen isti taster. To, dalje, možete olakšati tako što ćete, na primer, promeniti sa udaranja po tasteru na puko držanje.

Pored toga, uveden je sistem života kao rešenje za trenutke kada želite da ponovite neku deonicu i spasite svog omiljenog lika. Imate tri života, te kada neko definitivno kvekne, igra će vam ponuditi da premotate unazad do ključnog momenta koji je karakteru doneo sudbu kletu. To može biti par momenata, ali i čitavo poglavlje (ili više njih!) unazad. Sistem je veoma interesantan, naročito kada se podsetimo da igra konstantno snima poziciju i onemogućava tzv. „save scumming” iz klasičnih avanturističkih igara. U slučaju potpisnika ovih redova, upravo ovaj sistem mu je omogućio da spasi jednog od likova vrlo brze i kvarne smrti, tako da se nadamo da ćemo slično videti i u narednim igrama ovog studija. Naravno, možete ovo potpuno ignorisati i samo nastaviti sa igranjem, pa sačuvati spasavanje protagonista za sledeći prolaz.

Jedna stvar koja je nezaobilazna u igrama Supermassivea, pored već pomenutog formata igre i probiranja glumačke postave, jeste narator. Društvo između poglavlja praviće vam Elajza Vorez, gatara koju je maestralno odglumila Grejs Zabriski (Sara Palmer iz legendarnog Tvin Piksa). Osim što je tu da udeli pokoji savet i da vas podbada, gospoja će vam čitati sudbinu iz tarot karata koje nalazite po raznim budžacima. Ovo je sistem predskazanja koji smo već viđali, ali vam sada daje šturije podatke. Naime, tek na kraju poglavlja možete pogledati jednu (i samo jednu!) potencijalnu scenu koja vas očekuje u nastavku igre, kao balans ranije pomenutim olakšicama.

Kako su igre uvek bile svojevrsan „movie night” doživljaj, studio već neko vreme nudi da ih odigrate upravo u takvom režimu. Kada je The Quarry u pitanju, to znači upisivanje imena do osam igrača, nakon čega će igra oglašavati kom od saigrača da dodate kontroler. Uvek interesantna stvar, a i prilika da pokažete da znate bolje horor filmove od ostalih. Pored ovog režima, dostupno je i bukvalno pregledanje čitave igre poput filma. Filmski režim znači da će se The Quarry odmotavati kompletno automatski, vodeći vas ka izabranom finalu, tj. kraju, gde cela družina preživi ili kolektivno ostane bez glava na ramenima. Možete i ručno podesiti parametre i ponašanje svakog od likova, pa pustiti igru kao svojevrsnu simulaciju i gledati šta će se desiti. Kao onda kada Simse ostavite same u kuhinji ili im obrišete merdevine u bazenu. Nažalost, online kooperativni režim je izostao iz ove igre. Online igranje bilo je apsolutni hit u The Dark Pictures antologiji, jer ne samo da ste istovremeno sa prijateljom odigravali celu igru, već ste imali i pristup različitim sekvencama, što je korišćeno da se zasoli dobrom dozom paranoje. Navodno bi igra trebalo da tokom ove godine dobije taj režim, ali kada tačno, nije poznato.

Pominjemo sve te režime, jer se moramo, ipak, dotaći ulaznice za ovaj cirkus od igre. Za 60 evra, odnosno, 70 evra na PS5 i Xbox Series konzolama, zaista ne dobijate puno. Ako ne spadate u ekipu koja juri ačivmente/trofeje ili voli da više puta prelazi single-player igre, The Quarry će biti vrlo skupa desetosatna zabava. Uostalom, demo za igru postoji i daje vam pristup čitavom polusatnom prologu, pa možete proveriti da li je ovo uopšte za vas, a i letnje rasprodaje trebalo bi da su uveliko u punom jeku.

Vidno je da je The Quarry delo ljudi koji vole i poštuju horor, upućeno istoj takvoj publici. Neke delove zapleta je teško bilo popiti upravo zbog toga, naročito određena navlačenja na greške koje niko normalan neće načiniti. The Quarry jeste trunku slabija igra od Until Dawn i prošlogodišnjeg iznenađenja House of Ashes, ali je i dalje veoma zabavan film koji ćete u dahu odigrati dok se davite kokicama i sa društvom dobacujete svakoj urnebesnoj opasci virtuelnih glumaca. A tako je i najbolje doživeti ovako nešto.

PRETHODNI TEKST Teenage Mutant Ninja Turtles: Shredder’s Revenge

SLEDEĆI TEKST Diablo Immortal