Iza svakog indie ili polu-indie hita koji osvane (Limbo, Super Meat Boy, npr.), obavezno sledi armija interesantnih imitatora i klonova koji u formulu pokušavaju da uguraju nešto svoje, bez prevelikih ambicija da nadmaše uzore. Iz foldera pod nazivom „Zanimljivi klonovi Portala” stiže nam Priča o Mom Ujaku (ili beše stricu), uspešan diplomski rad talentovane studentarije iz Švedske na temu „napravi igru u engineu Unreal”, koji su zatim osvojili i prvo mesto na Swedish Game Awardsu, 2012. godine. | Ovo je svojevrsni simulator Spajdermenovog kretanja između zgrada, uparen sa avanturističkim miljeom koji kao da je ispao iz neke Myst igre. |
Osnovna premisa je jednostavna, i stavlja vas u ulogu odraslog čoveka koji svojoj ćerci pripoveda o vremenu kada je i sam bio dečak, i kada je krenuo u ludu avanturu potrage za svojim nestalim stricem (ili beše tečom?). Dotični se u slobodno vreme bavio konstruisanjem raznoraznih izuma, a jedan od njih je i specijalno mehaničko odelo sa hvatačkim zrakom u desnoj ruci, koje omogućava kešanje o udaljene objekte i brzinsko prevaljivanje ogromnih razdaljina. Pronicljivi teča (ili beše ujak?) ostavio je jedan primerak pomenutog odela u veličini za ljubopitljive dečake, i ostatak priče da može se nasluti... U osnovi, ASAMU je svojevrsni simulator Spajdermenovog preletanja i skakutanja između zgrada, uparen sa avanturističkim miljeom koji kao da je ispao iz neke Myst igre. Imajući u vidu temelje pomenute u uvodu, aktivnosti koje se traže od vas nisu mnogobrojne i jasne su kao suza: probiti se do izlaza iz svakog od nevelikog broja nivoa. Usput koristite svoju grappling veštinu na obližnjim letećim gromadama ili drugim elementima nivoa dok sve vreme obilazite mnogobrojne maštovite lokacije u potrazi za svojim iščezlim... starijim rođakom. Mehanika ispaljivanja svetlosnog lasoa, osećaj inercije, momenta, doskoka i ostalih zakonitosti fizike i gravitacije funkcioniše kao podmazana, i na momente stvara prilično impresivne scene proletanja kroz nivoe. Manju nezgodaciju predstavlja problematično procenjivanje kada je nešto u dometu vašeg zraka, kao i sporadična dezorijentacija u svim tim otvorenim prostorima. To, s druge strane, otvara mogućnost slobodnog pronalaženja trase van one koju su zamislili autori (uz izgledno previđanje checkpoint markera, ako se previše zanesete eksperimentisanjem). Unreal engine je korektno upregnut, lokacije su krcate detaljima i deluju kompleksno, ali i objektivno prilično monotono, s obzirom na jednostavan karakter same igre (sporadični „avanturistički” momenti nepotrebno prekidaju dinamičan tok igre). Oštra zamerka u prezentacionom smislu da se uputiti sablažnjavajuće loše odrađenim modelima raznoraznih humanoidnih likova koje ćete susretati, koji deluju kao placeholderi neke prastare igre iz praskozorja 3D akceleracije. Sve ostalo predstavlja zadovoljavajuću zanimaciju na kraće staze. Aleksandar DINIĆ | | |
