Legendarni dizajner igara Suda51 (Goiči Suda) je tipičan „ludi Japanac” koji je gaming svetu podario neke od najuvrnutijih i najekstravagantnijih naslova. Nažalost uvek je bio koncentrisan na konzolnu populaciju te su PC platformu izbegle neke od njegovih najboljih igara. Zahvaljujući rastućoj popularnosti naše platforme i sve većem interesovanju japanskih developera za PC i Steam, Sudina igra iz 2013. godine Killer is Dead nedavno je ugledala svetlost dana na računarima kao prošireni Nightmare Edition.

Mondo Zapa, osim što ima neverovatno kul ime, pati od gubitka sećanja na veći deo svog života pre nego što mu je ugrađena kibernetička ruka. Kako i zašto je dobio augmentaciju ne uspeva da se seti već hitro uzima katanu i zapošljava se kao hitman u agenciji za plaćene ubice koja neodoljivo podseća na grupu TNT iz stripova „Alan Ford”. Poslići koje obavlja vode ga uzduž i popreko po celom svetu i postaju sve bizarniji – unajmljivanje od strane duhova, rešavanje zločina koji je počinio zombi, put na tamnu stranu Meseca… Uvrnutost priče se povećava svakim kontaktom sa Mesečevim ljudima i Mondovim snovima koje ovi susreti uzrokuju, ali se istovremeno otkrivaju i detalji iz Mondove prošlosti. Killer is Dead je koktel klišea i potpunog ludila koji definitivno stavlja do znanja da je u pitanju Suda51 igra i, ako ne odustanete na početku, čeka vas luda vožnja.

Posle pravolinijskog uvoda pred vama se otvara mapa sveta sa „vrućim lokacijama” – glavnim misijama, sporednim zadacima i mini igrama. Prelaskom story misija otključavate dodatne nivoe bazirane na zadacima iz velikih misija koji su zgodni za vežbanje neke od tehnika i skupljanje apgrejda. Borbeni sistem je sveden, ali funkcionalan i zabavan. Umesto potrebe za pamćenjem desetina komboa fokus je na reagovanju na protivničko kretanje i napade – pravovremeni blok blago ošamućuje napadača dok dodge u poslednjem momentu aktivira svojevrsni bullet time kada dobijate nekoliko sekundi da super brzo podelite desetak udaraca katanom. Pored katane na raspolaganju je Mondova mehanička ruka koja može da se transformiše u nekoliko različitih vatrenih oružja. Municija nije neograničena i trši skalu krvi koju morate da stalno dopunjavate udarcima katanom. „Mana” je veoma bitna i za izvođenje svojevrsnih finisher udaraca tokom borbi sa šefovima i specijalno otpornim monstrumima. Igrači koji zavire u svaki kutak imaju šansu da pronađu Skarlet, arhetip seksi medicinske sestre koja otključava challenge nivoe i besplatno vam dopunjuje skalu krvi. Težina igre je „baš kako treba”, sa dovoljno izazova da ne projurite prebrzo kroz sve deonice, a za žilavije igrače postoji Nightmare mode u kom je svakog protivnika potrebno finiširati nekim od specijalnih poteza.

Oko igre kruži kontroverza vezana za set sporednih žigolo misija. Naime, potpuno opciono, na svakom kontinentu možete da se upustite u mini igru udvaranja jednoj od cica zarad malo, khm, „privatnije” razbibrige i osvajanja novog komada opreme ili apgrejda. Ove deonice verovatno ne bi izazvale toliku polemiku da se udvaranje curama ne svodi na buljenje u njihove dekoltee čim skrenu pogled čime se puni skala hrabrosti i mogućnost čašćavanja devojke poklonom (samo zbog ovoga osvajate novac na kraju svake misije). Ne skrenete li pogled na vreme popićete šamar ili vrelu kafu po krilu. Ako vam ovo ne zvuči toliko creepy, šta kažete na rendgenske naočari poput onih iz Bond filmova? Cvikeri ne samo da otkrivaju negliže već privremeno ubrzavaju punjenje skale hrabrosti i otkrivaju kakve poklone dama voli. Častite li devojku odgovarajućim poklonom, njena simpatija prema vama je sve jača i na korak ste od „Woohoo!” momenta (tačnije „YEAAAAAAHHHH!!!” kako zvuči u igri). Iskreno, ove mini igre nisu toliko šokantne koliko se čine i, na kraju krajeva, uklapaju se u neobavezni ton igre i profil njenog glavnog junaka. Ako vam, pak, smeta način izvođenja ovih misija, komotno ih preskočite.

Vizuelni stil je jedna od jačih strana igre i upravo on je čini vrlo upečatljivim naslovom. Kombinacija cell-shadinga i nejednaka zasićenost boja stvaraju efekat između stripa i gledanja monitora pod prevelikim uglom (teško je opisati, morate videti uživo). Uglavnom, izgleda odlično, ali u određenim međuanimacijama može da se desi da dođe do loše preglednosti kada se nekoliko površina gotovo stope jedna s drugom. Grafička ekstravagancija probija plafon prilikom izvođenja specijalnih napada i savršeno tempiranog izmicanja sa prelaskom u crno-belu sliku sa istaknutim modrim i crvenim tonovima. S obzirom da igru pogoni engine Unreal 3, ovaj vizuelni trip radi glatko na velikim rezolucijama mada je zaključan na 30 sličica u sekundi. Postoji fan-made zakrpa za otključavanje animacije na 60 i 120 fps, ali to preporučujemo uz oprez jer može da dovede do neupotrebljivosti menija u igri. Audio komponenta takođe nije za potcenjivanje i čine je odlične džez i rok numere. Glasovna gluma je odlična i u engleskoj i japanskoj izvedbi, sem što će vam Mika (devojčurak kog je Mondo spasao od ubice) prosvirati uši kad god progovori. Kao i uvek kad govorimo o ovakvim naslovima, preporučuje se igranje na gamepadu, mada ni kontrole na tastaturi i mišu nisu loše rešene.

Killer is Dead nije najbolje što otkačeni Sudin um ume da napravi, ali je svakako jedan od neobičnijih naslova koji možete da imate u svojoj kolekciji. Nešto nižoj oceni kumuju kratko trajanje kampanje i uprošćen borbeni sistem koji u početku može da odbije manje strpljive igrače. Na kraju krajeva, sjajno je što se igra uopšte pojavila na PC-u i to kao kvalitetan port te se nadamo novim izdanjima iz Suda51 kuhinje.

Bojan JOVANOVIĆ