Da li planeti umornoj od virtuelnih invazija iz svemira treba još jedan X-COM rimejk, zapravo klon? Od viška ne boli glava, pomislio bi optimista i seo da odigra Xenonauts, nakon čega bi postao pesimista.

Xenonauts je rimejk originalnog X-COM-a koji potpisuje mali indie tim iz Velike Britanije čiji članovi nisu imali ni talenta, ni sredstava, ni hrabrosti da naprave igru koja će za sobom da ostavi bilo kakav trag, a da u pitanju nije zelena sluzava linija. Za razliku od Firaxisovog new age rimejka bez crtice, Xenonauts je klon starog kova, koji verno sledi postulate Microproseovog originala, od sprajtovske grafike do hidden movement skrina tokom čekanja na potez protivnika. U okviru ovog texta nećemo objašnjavati šta je X-COM i šta su planetary defense strateško-taktički simulatori, neke stvari su deo opšte kulture, kao opus Alekse Šantića.

Sve je, dakle, isto ili veoma slično staroj kuki, od real-time strateške mape i poteznih taktičkih bitaka do istraživanja i usvajanja novih tehnologija. Unikatni element igre kojeg nije bilo u starom X-COM su taktičke vazdušne borbe, u kojima do izvesne mere možete da manipulišete presretačima (maks 3) koje ste poslali da poobaraju NLO-e. Ako pažljivo birate pravac napada, možete proći sa manje oštećenja, mada najbolje rezultate ostvarićete ako pre bitke kliknete na „auto resolve”. Vazdušna borba je, dakle, bez veze i potpuno nepotrebna.

Osnovni problem kod taktičkih bitaka na zemlji je kvadratna rešetka koja u velikoj meri ograničava mogućnost pozicioniranja vašeg tima. Umesto „modernijih” heksova, primerenijih poteznom sistemu, tu su kvadrati koji svako dijagonalno otvaranje vatre u blizini drugih komandosa čine veoma rizičnim. Z puta mi se desilo da kosim rafalom pokosim kolegu koji stoji pored šutera, iako je sistem indikovao da će pucanj/rafal biti čist. Ovo nije big deal u normalnoj kampanji, ali ako igrate u Ironman modu (kao svaki normalan Ironborn), lišavajući se opcije snimanja i učitavanja pozicije radi većeg suspensa i izazova, glupa smrt neprocenjivih članova škvadre iz glupog razloga biće razlog za ključali bes i naknadnu razočaranu rezignaciju.

Sledeća kategorija problema su klasični bagovi i good old loše kodiranje, posebno vidljivo kod vanzemaljskog AI-a. Najčešći problem je povremeno nestajanje interfejsa na geoscapeu: kada se to desi, resetujte igru i učitajte autosave (a ako igrate ironman, pomolite se da sejv nije corrupted). Drugi krupan problem je zakucavanje poteza na slici „hidden movement”, odnosno, zaglupljivanje igre tokom kalkulacije protivničkog poteza. Razlog za to možete da saznate u retkim trenucima kada vam igra dozvoli da neposredno vidite poteze protivnika, recimo, posle tridesetog poteza u misiji odbrane X-COM baze, kada prorade kamere i kada budete svedoci ultra-retardiranih, bezglavih manevara aliena koji su vam došli u goste. Kretanje u krugovima u dnu jedne sobe, stajanje iza vrata koja ne vode nikud, uletanje u laboratoriju i besomučno, multi-potezno pucanje po tabli sa formulama (true story) i drugi besmisleni poduhvati nekad zaglupe igru i osude vas na gasi/učitaj/pomoli se rutinu, dok ne počnete da pričate sami sa sobom. Ej bre, 2014. godina je! Zašto bih igrao amaterski, bagovit šajze X-COM klon pored DVE TONE spinofova, rimejka i reboota, od kojih su neki baš dobri? Na stolu me čeka novi XCOM koji valja odigrati u Long War modu, a ja se zezam za ovom šklopocijom.

Ah, umalo da zaboravim problem sa balansom... Xenonauts je igra u kojoj je teško, ne i nemoguće, ali svakako vrlo neudobno, igrati sa više od jedne ili maksimum dve baze na planeti. Gradnja novih i održavanje postojećih baza i objekata jednostavno je preskupo, a isto važi i za kreaciju oružja i opreme. Na primer, nakon par meseci u igri, neke zemlje će vam smanjiti finansiranje jer niste uspeli da oborite NLO-e van dometa radara, tako da ćete biti svega par stotina hiljada dolara u plusu, što zvuči OK dok ne saznate da, pored cene u alien resursima, jedan moderni lovac košta 200.000 USD, bolji oklop za jednog vojnika 40.000 USD, itd. Ovo su cifre za „normal” nivo težine, na višim nivoima je još gore. Novac zarađujete i automatskom prodajom loota posle svake bitke, ali to je sića koja vam neće biti dovoljna. Iako se radi o problemu koji verovatno može da se reši pečićem ili mikro-modom koji bi u neku internu tabelu uneo drugačije brojčane vrednosti, mene je nervirao jer je štrčao baš kada sam imao vremena da se bavim igrom.

Kako kod da ga sagledate, spreda, otpozadi, odozgore ili kroz rupu koju ste mu izbušili na potiljku, Xenonauts odiše umornim amaterizmom. Baš se vidi da je pet godina razvoja isisalo poslednji erg inspiracije malog tima čiji je gazda založio sopstvenu kuću da posao uspe, ali bez laserske autorske vizije koja bi dala smisao takvom riziku. Kao što reče Bukovski, na jednog pisca koji uspe da preživi od pisanja dođe 99 koji umru od gladi, a Goldhawk i njihov ubogi Xenonauts mogu samo da zjape u ponor i da se nadaju invaziji iz svemira koja će ujediniti čovečanstvo, izbaciti novac iz upotrebe i zaustaviti prinudnu naplatu kredita.

Miodrag KUZMANOVIĆ