Kako čovek da ne voli genijalne dizajnere iz Supergiant Gamesa? Ti divni ljudi koji su nam pre tri godine proširili igračke horizonte Bastionom, sada nam predstavljaju svoju drugu igru. Prema naslovu kao što je Transistor teško je biti objektivan. Toliko pozitivne energije i emocija ispunjava svakog ko je proveo neko vreme uz Bastion da igranje Transistora stvara osećaj povratka na neko prelepo, poznato mesto.

Glavni protagonista ove igre je Red, poznata pevačica u metropolisu po imenu Cloudbank. Kada mračna robotska grupacija pokuša da je ubije, Red i Transistor, oružje nalik na veliki mač kojim je atentat trebalo da bude izvršen, bivaju transportovani na drugi kraj grada. Transistor je ipak usmrtio jednog nepoznatog čoveka i apsorbovao njegovu svest. Red i Transistor kreću u odiseju po Cloudbanku, što u bekstvu od progonitelja što u potrazi za odgovorima. Sama postavka je veoma čudna, mračna, zamršena i prilično je daleko od bilo kakvog očekivanog stereotipa. Zapravo, neko rešen da pristupi zapletu previše kritički mogao bi da pomisli da je u pitanju pretenciozno umetničarenje i traženje smisla života u „praznini taštine”. Ipak, ako se upustite u igranje ovog naslova pod njegovim uslovima, praćeni melanholičnom naracijom svesti (ili duše) zarobljene u glomaznom oružju, kompletno iskustvo zaista zadivljuje.

Kao da ponavljanje stare ideje s dinamičnom naracijom koja zavisi od vaših poteza nije dovoljno da zadovolji fanove duhovnog prethodnika, ova igra donosi specifičnu igračku mehaniku koja je u jednakoj meri intrigantna i zabavna. Transistor možete da igrate potpuno akciono, u realnom vremenu, ili da koristite potezne mehanike više od deset Transistorovih „funkcija” kojima Red može da ovlada u toku ove avanture. Pošto je Transistor ogromna mačekanja Red ne može da ga koristi kao hladno oružje već ga vuče za sobom i koristi njegove funkcije kao borbene veštine. Svaka funkcija, bez obzira da li je ofanzivnog ili defanzivnog karaktera može da se koristi aktivno u jednom od četiri slota na Transistoru namenjena za njih. Funkcije koje nisu u aktivnim slotovima mogu da se koriste da pojačaju neki od izabranih napada. Samo eksperimentisanje sa različitim kombinacijama funkcija i otkrivanje konačnog efekta čest je razlog za osmeh na usnama. Kada vas u takvom trenutku pogodi prigodan komentar naratora nalazite se u svom ličnom, malom igračkom raju.

Dizajneri su, naravno, znali koliko će igrači da se zabavljaju ovim sistemom borbi da su dodali Recursion mode (a i zbog toga što igra može da se završi za samo četiri-pet sati igranja). U pitanju je opcija da igrate Transistor ponovo od početka, sa svim funkcijama koje ste otključali tokom prvog igranja. Tokom Recursiona dobijate i duplikate funkcija za još više kombinacija i više neočekivanih efekata. S druge strane, dok galerija tipova vaših protivnika nije preterano opsežna, oni tokom igre takođe unapređuju svoje sposobnosti i postaju izazovnija pretnja. Na momente će da vam se čini da se unapređuju upravo na onaj način koji idealno parira vašoj omiljenoj kombinaciji funkcija i borbenoj taktici. Naravno, bitke sa bosovima predstavljaju najveće strateške probleme, ali je osećaj nakon što ih porazite više nego zadovoljavajući.

Kao Bastion, Transistor nije idealna igra, ali tamo gde mehanika i trajanje ne vuku svom snagom, estetika i atmosfera dodaju više nego dovoljno vetra u jedra. Zbog specifičnog, impresivnog vizuelnog identiteta ove igre neko bi mogao da napravi strašan propust i ne pohvali vanserijsku audio komponentu Transistora. Ovde ne govorimo samo o fenomenalnoj naraciji Logana Kaninghema, već i o muzici Derena Koba koja j sama po sebi dovoljna da prenese igrača u drugi, fantastičan svet. Ponovo kao Bastion, ova igra se služi proračunatim trikovima da izgleda pametnije, kompleksnije ili dubokoumnije nego što to zapravo jeste. Ipak, kada se podvuče crta i sve sabere i oduzme, ostaje nam jedan atipičan naslov, vrhunske umetničke vrednosti, sa kojim je ovogodišnja igračka scena mnogo bogatija. Čak i da niste fan studija odgovornog za nastanak ove igre, dajte Transistoru šansu, oduševljenje je udaljeno samo nekoliko koraka. Supergiant Games više nije one hit wonder, nakon uspeha prve igre nisu sedeli na lovorikama već su napravili dostojnog duhovnog naslednika. Dok čekamo da vidimo šta nam sledeće spremaju, možemo da obrnemo njihova dva hita još koji put.

Dragan KOSOVAC