Murdered je svedena verzija L.A. Noirea, jedna B igra zasnovana na istraživanju i praćenju priče. Ovo je sandbox, ali je grad mnogo manji nego u L.A. Noireu i ima manje opcionog sadržaja. Sem toga, sam zaplet, u globalu, nije ni približno toliko „epski” (priča se dešava tokom jedne noći i ima mnogo manje likova). Ipak, to ne sputava igru. Pravi problem je što ta priča, kojoj su podređeni svi sistemi igre, po svim aspektima upada u kategoriju „ništa posebno”. U pitanju je delo tima Airtight, poznatom po igri Quantum Conundrum od pre dve godine, koja je bila reklamirana kao novi naslov Kim Svift, koautorke prvog Portala. Međutim, ona je u međuvremenu napustila Airtight, a ostali članovi tima su odlučili da naprave potpuno drugačiju igru.

Murdered je detektivski triler s elementima natprirodnog smešten u Salem, u Masačusetsu, grad poznat ljubiteljima istorije, trilera i pop kulture po tome što su se krajem 17. veka njegovi žitelji bavili ubijanjem „veštica”. Vi preuzimate ulogu Ronana, detektiva koji u sadašnjosti pokušava da uhvati serijskog ubicu zvanog The Bell Killer. Na početku igre Ronan gine, ali njegov duh ostaje u ovoj ravni postojanja. Na njemu je da ...dramska pauza... reši misteriju svoje smrti! U praksi, to znači da se igra maltene svodi na istraživanje, skupljanje tragova (pritisnete ’E’ kada se nađete u neposrednoj blizini traga), te na donošenje zaključaka, najčešće u vidu biranja tri dokaza (od ukupno desetak koliko ste skupili na tom mestu), koji podupiru određeni zaključak. Da to ne bi postalo previše monotono, autori su ubacili i sporadične izazove u vidu kratkih šunjalačkih deonica kao i potpuno neinteresantne izazove drugog tipa i dosta opcionih tragova, bolje skrivenih od onih glavnih.

Donošenje zaključaka je glavni element igračke mehanike. Svrha tog aspekta igre bila je da učini istragu zanimljivom, što je esencijalno kada je reč o jednom detektivskom naslovu. Nažalost, i tu je igra podbacila, pošto je taj deo mehanike (uostalom, kao i sve ostalo) trivijalno lak. Na primer, pri početku tražite svedoka koji se negde sakrio. Našli ste trag koji sugeriše da se nalazi u izvesnoj crkvi. Pojavljuje se strelica koja vas vodi do nje. Kada uđete unutra, Ronan se zapita da li postoji neki trag o crkvi koji će da mu pomogne da nađe svedoka. Birate trag s natpisom „Crkva” i rešili ste problem. Očigledno, ta mehanika je toliko jednostavna da u suštini i ne zahteva da pratite priču. Za jednu detektivsku igru Murdered je veoma daleko od toga da otkrije prvi trag koji vodi u pravcu genijalnog Discworld Noira.

Da je Soul Supect makar dobar kao triler, sve to nam ne bi toliko smetalo. Nažalost, Murdered je u najbolju ruku prosečna priča. Najveći problem su neupečatljivi likovi – Ronan je, na primer, izuzetno mlak i generičan, doslovno bez ijednog detalja koji ga učinio zanimljivim. Opciona tekstualna sećanja koja nalazite malo produbljuju njegov lik, pošto iz njih saznajete da je on zapravo bad ass detektiv koji igra po svojim pravilima i koji, otkad mu je umrla žena, srlja u smrt (drugim rečima, on je Martin Rigs iz „Smrtonosnog oružja”). Nažalost, postoji velika razlika između Ronana iz sećanja i Ronana iz glavnog dela igre, koji je jedan fin momak. U globalu, autori su se oglušili o jedno od najbitnijih pravila pravljenja scenarija – „ne pričaj, pokaži”. Sem toga, i negativac je podjednako nerazrađen i nezanimljiv, a ni sporedni likovi nisu mnogo bolji, ali to može da im se oprosti pošto su sporedni.

Drugi glavni problem je dosadan zaplet, koji se svodi na podjednako dosadno istraživanje. Idealno, istraga treba da bude serija otkrića i dokaza praćena oduševljenjem i radošću kada god ostvarite napredak. Nažalost, toga ovde nema pošto u Murderedu do novih otkrovenja uglavnom ne dolazite pomoću dokaza, nego zahvaljujući vizijama koje Ronan dobija. Istraga je loša i zato što je potpuno nejasno kako i zašto policija ne uspeva da poveže neke očigledne stvari koje Ronan polako shvata tokom igre. Sem toga, umesto da otpočetka dolazite do novih tragova o ubici koji će u jednom momentu da vam dozvole da sami složite slagalicu, najveći broj bitnih dokaza otkrivate u jednom trenutku pri kraju igre. Doduše, verovatno ćete brzo da shvatite ko je ubica, ali samo zato što je to neverovatno providno. Zapravo, mi smo ga provalili kada smo pre godinu dana gledali trejler koji je prikazao jednu od početnih scena u igri, i to ne zato što smo mnogo pametni (dobro, ima i toga), nego zato što je preokret gargantuanski kliše.

Jedna od retkih pozitivnih stvari je što su se autori potrudili da u priču uključe i dublju temu. Naime, pre nego što je postao detektiv, Ronan je bio kriminalac, ali je uspeo da se izbori sa svojim demonima. Sada je duh koji ne može da pređe na onaj svet, jer ga muči zagonetka serijskog ubice. Slično tome, The Bell Killer ubija zbog nekih događaja iz prošlosti kojima je opsednut. Obojica moraju da raskrste s prošlošću kako bi mogli da nastave dalje. Ipak, pošto su likovi generični i potpuno nerazrađeni unutar same igre, tema nije nimalo efektna. Zapravo, ako se ne potrudite da nađete skoro sve opcione stvari, sasvim je moguće da nećete ni da shvatite da postoji.

Murdered nije katastrofalan naslov – mehanički je originalan pa je, bar do polovine igre, koliko-toliko zanimljiv, međuanimacije, grafika i ostale tehnikalije su dobre, nema ozbiljnih bagova ni iritantnih deonica... Ipak, nije vredan vašeg vremena. Zapamtićemo da je pokušao nešto novo, ali verovatno nećemo moći da se setimo šta je to tačno pokušao. Što se igračke populacije tiče, sećanje da Murdered postoji biće izgubljeno u vremenu... kao suze na kiši.

Aleksandar ĐURIĆ