Posle više od godinu i po dana prinošenja žrtava nordijskim bogovima, molbe ogromnog broja PC igrača konačno su uslišene: Remedy Entertainment portovao je svoj parapsihološko-akcioni triler Alan Wake i na računare, objavivši igru u vreme koje se poklopilo sa novim spin-offom pod nazivom American Nightmare, koji bi trebalo da premosti vreme do izbacivanja izglednog nastavka. Bludni sinovi iz pomenutog finskog autorskog tima su, međutim, poslu konverzije prišli sa mnogo pažnje i truda, dodatno polirajući avanture baksuznog pisca kroz podršku za multijezgarne procesore, kvalitetniju grafiku više rezolucije, te besplatno ubacivanje dva dodatna DLC paketa (The Signal i The Writer), i sve to po ceni gotovo triput manjoj od nekog aktuelnog AAA naslova.

Na priči o pomenutom piscu horor trilera, koji odlazi put usamljenog planinskog gradića kako bi napunio svoje spisateljske (Energizer) baterije, i konsekventnoj traumi koja će uslediti posle kidnapovanja supruge nećemo se previše zadržavati, s obzirom na to da je to već pokriveno u opisu igre za konzole kada je igra prvobitno izašla (SK 06/2010). Sve mane i zamerke upućene tada prisutne su i kod PC izdanja igre. Ovome treba dodati i krajnje jednostavne elemente samog gameplaya, jasnu stukturu igre, u kojoj se smenjuju pasivne dnevne i napete noćne deonice, i minimalnu interakciju sa okolinom, koja je po pravilu ograničena samo na prikupljanje dodatne opreme i municije. Šta je onda uzrok prilično visoke ocene i nestrpljenja sa kojim će većina igrača čekati da sunce zađe kako bi nastavili sa novom dozom Alanovih košmarnih avantura?

Ovo je postignuto izvanrednom atmosferom i gotovo ekspertski skrojenim krajolicima šumsko-brdovitog okruženja Brajt Folsa, koji deluju kao stvarne lokacije sa uverljivo „posejanim” lokalitetima (izletnička odmarališta, vidikovci, železnički mostovi, benzinske i radio-stanice, stovarišta građevinskog materijala, trejler-park kampovi i slično), što sve pruža gotovo neverovatan osećaj imerzivnosti kojim vas igra uvlači u virtuelni svet. Zdravoj dozi jeze i nelagodnosti doprinose i napadi zaposednutih neprijatelja i oživljenih predmeta, bez obzira na interesantan, ali repetitivan način borbe sa njima (tretman intenzivnim svetlosnim izvorima, praćen brzinskim upokojavanjem pomoću dostupnog naoružanja). Narativni tok priče prezentovan je gomilom razbacanih stranica Alanovog novog i još nenapisanog romana (a koji opisuje dalje i bliske događaje koji će uslediti), očiglednim i često direktnim referencama na radove Stivena Kinga i Alfreda Hičkoka (Twin Peaks vajb koji prožima kompletnu igru da i ne pominjemo), kao i gomilom sporadičnih radijskih uključenja i bizarnih TV programa (što je glavna odlika Remedijeve sage Max Payne, kojoj je ovde takođe napravljen omaž). Dodatni plus je i gratis prisustvo obe DLC epizode koje pokrivaju i povezuju događaje nakon finala originalne igre.

Sve ovo pokreće grafički engine kojim dominira maestralno dobro odrađeni valcer senki i svetla, čiji pojedini spektakularni prizori izazivaju zdravu sumnju da ovo pokreće „običan” desktop kompjuter (to se pre svega odnosi na paljenje baklji, ispaljivanje signalnih raketa iz neposredne blizine u nasrtljive protivnike, detonacije flash granata, način na koji snopovi svetolosti kupaju likove i slično). Na kvalitet grafičke prezentacije pomenutih lokacija, koje su okružene gustim šumetinama obavijenih izmaglicom, ne treba trošiti mnogo reči, to je nešto što se mora videti sopstvenim očima. Isto tako, tu su i uspele vozačke deonice koje sa setom podsećaju na potencijal open world karaktera igre, koji je bio prvobitna zamisao autora. Last, but certainly not the least, svakako treba pomenuti i maestralni soundtrack igre, u kojem se prepliću odlične autorske kompozicije Finca Petrija Alanka sa nekoliko sjajnih numera proslavljenih muzičara (najbolji primer za to je perfektan izbor pesme Roja Orbisona „In Dreams”, koja odlično paše uz sam karakter i atmosferu igre).

Možda je igra stigla prekasno pred publiku kojoj je, po svim parametrima, od samog početka bila i namenjena, ali je više nego očigledno da su se autori maksimalno potrudili i obavili više nego dobar posao. Dok lagano krckate igru, štrecate se i osvrćete iza sebe (Alana Vejka je greh ne igrati isključivo u mrklom mraku i sa odvrnutim zvukom), ostaje vam samo nada da vredni Finci već uveliko rade na portovanju pomenutog međunastavka American Nightmare, koji je zasad Xbox ekskluziva.

Aleksandar DINIĆ