Igrači-veterani sigurno se sa setom sećaju dobrih, starih dana kada je žanr svemirskih simulacija žario i palio četrnaestoinčnim monitorima, odvajajući muškarce od dečaka. Freespace 1 i 2, Starlancer, X-Wing i bratija ili pak saga Wing Commander bili su i više nego dostojan pandan filmskom šibanju u dubokom svemiru, i zasluženo su penzionisani među klasike interaktivne zabave. Nad ovako potentnim žanrom zatim je pala tama, koju nijedna potonja igra nije uspela da razveje, a to, nažalost, nije slučaj ni sa SOL: Exodusom.

Tanušna okvirna pričica govori o Suncu koje preti da jednom zasvagda počisti svoj „atar” dosadnih planeta u narednih vek i po, te uspaničeni zvaničnici Zemlje put dalekih galaksija šalju izviđačke flotile radi pronalaženja odovarajuće zamene. U njihovom odsustvu, a usled pojačane panike, na Zemlji počinje uspon parareligijskog kulta, koji sa izraženim neprijateljstvom dočekuje hrabre pionire s početka priče, nekih dvadesetak godina kasnije.

Nažalost, SOL: Exodus je marljivo oljušten od velikog broja ustaljenih konvencija za ovakav tip igara, te podseća na friško kupljenu grafičku karticu koja je došla samo sa zaštitnom folijom, bez instalacionog diska, kablova ili bilo kakvog minimalnog bundle sadržaja. Ne postoje vanborbene aktivnosti u vidu staničnih ili drugih habova po kojima biste špartali, „brifinge” misija ćete dobijati u samom kokpitu trenutak pre lansiranja, tu su zatim i odsustvo wingmana ili bilo kakvih kompleksnijih slojeva gameplaya, nemogućnost projektovanja loadouta koje nosite sa sobom, ograničenost na jednu istu letelicu... Ovome ne pomaže ni činjenica da vaš borbeni „arsenal” čine svega tri oružja (dual laserski top, (ne)navođene rakete i nekakva plazma punjenja za kapitalne brodove), konfuzna radarska mapa na kojoj se ne zna ni ko pije ni ko plaća, siromaštvo i odsustvo svih pratećih brodskih senzora, displeja i, prema mišljenju kreatora igre, ostalih nepotrebnih trica („Promena kamere u jednoj svemirskoj simulaciji? Svašta!”). Jedino što pomalo odskače jeste mogućnost dinamičkog hakovanja podsistema kod većih plovila (što rezultuje gašenjem nekih od njih), kao i sletanje na vaš matični brod radi opravki i re-arminga (što se, inače, negativno odražava na skor po završetku misije).

Zbog svega ovoga, osećaj uranjanja i uživljavanja u događaje SOL: Exodusa brzinski isparava već nakon prvih nekoliko minuta unutar misija. Ni u jednom trenutku nećete imati ni promil utiska da ste deo neke velike priče ili da vaši postupci doprinose bogzna čemu. Osećaj napucavanja je korektan i funkcionalan, kontrole su sasvim responzivne i ne zadaju glavobolju, ali je sve previše repetitivno, generičko i već viđeno previše puta, čak i kad ne posegnemo za pomenutim klasicima. Isto važi i za grafičku obradu, koja pati od akutnog nedostatka spektakularnosti u načinu na koji su urađene detonacije i eksplozije, otvaranje vatre, pozadinske planete i nebule i slično.

Aleksandar DINIĆ