Metal Dead je prvenac australijskog studija WalkThruWalls. Takođe, to je i vrlo dobra point & click avantura, koja po svim svojim karakteristikama pripada prvoj polovini devedesetih, što bi bilo super da autori nisu odlučili da u jednačinu uvrste i arhaična zvučna rešenja, sve sa „2D muzikom” i odsustvom glasovne glume. Igra je u principu komedija, koja jeste prilično smešna i izuzetno prijatna, ali mislimo da bi uz dobru glumu bila mnogo bolja. Tu su još i trzave animacije, niska rezolucija i slični tehnički problemi kojih ima stvarno mnogo i koji su u suštini najveći problem igre. Ostatak je prilično kul.| Uprkos potocima krvi, prilično „zdrava” i topla avantura, sa mnogo dobrog crnog humora. |
Po opštoj atmosferi, recimo da Metal Dead najviše podseća na film „Shaun of the Dead” ili u manjoj meri na „Zombieland”. Radnja je relativno realistična, ali posmatrana iz ugla nekog ko sve to ne shvata preterano ozbiljno. Zaplet prati dva metalca usred zombi apokalipse (otuda i naslov) koji, vođeni avanturističkim duhom, odlučuju da otkriju poreklo zaraze. Ubrzo nailaze na zgradu kompanije koja se bavi(la) genetskim istraživanjem. Pošto se cela zombi armija sjatila prema dotičnoj zgradi, metalni duo odlučuje da ispita stvari... Igra možda nije toliko smešna kao LucasArtsovi klasici, ali evocira uspomenu na te legendarne avanture. Metal Dead je, uprkos potocima krvi, prilično „zdrava” i topla avantura, sa mnogo dobrog crnog humora, lepo napisanim dijalozima i dobro profilisanim likovima. Glavni junak je običan, ali ne i dosadan čovek, s kojim možete da se identifikujete. I ostali likovi su solidni, premda mnogo luđi, što je opravdano time što mesec dana žive u zgradi okruženoj hordama krvožednih zombija. Još jedna lepa stvar je to što je Metal Dead igra koju bi svaki gik trebalo da razume – ko od nas nije barem jednom razmišljao o tome šta bi radio kad bi se našao usred takve jedne apokalipse? Na sličan način razmišljaju i metalci iz igre, kojima je zombi apokalipsa ostvarenje sna – fantazija u pokretu. Na kraju igre očekuje vas lepa poruka u tom smislu. Mada nas igra nije oduševila, ostavila je ipak povoljan utisak. Da ima glasova, možda bi nas i izula iz cipela. Slično važi i za zagonetke – da su nešto teže i maštovitije, bile bi bolje, mada su i ovako veoma dobre. Lake su, ali logične, a čak ima i nekoliko originalnih primeraka. Većina zagonetki je „inventarskog” tipa. Avantura bi sigurno bila zanimljivija da su autori osmislili i nekoliko problema druge vrste. Aleksandar ĐURIĆ | | |
