Zamislite jednu prosečnu babu, ženu starog kova koja sa kuhinjskog stola ne skida mušemu, koja televizor poklapa miljeom od belog konca, časnu staricu kojoj ne možete da objasnite da više niste gladni. Zamislite da ste je posadili ispred monitora i pustili joj rimejk filma „Prohujalo sa vihorom” u kojem Reta Batlera ne tumači Klerk Gejbl već Kijanu Rivs. Zamislite facu koju pravi dok gleda takav film. Ko je ovaj ljigavi golobradi? Ko je ova konjasta što zamišlja da je Vivijen Li? Bako, to je Sara Dže... Bijedan ti je ovaj film, sinko. Ali ba... Idi da jedeš, dijete. Ali ba...

Taj film bi možda i bio dobar (ne bi, prim. ured.), ali ne dovoljno dobar za ime koje nosi, a naročito za ljude koji su se prvi put poljubili na projekciji originala i svako zezanje sa legendom shvataju lično. Presudu po istom kriterijumu zaslužuje i Jagged Alliance: Back in Action, nemački rimejk jedne od najznačajnijih PC igara od kada je sunca, vetra i planina. Svi oni koji su dovoljno mladi da se sećaju božanskih krasota Jagged Alliance igara, predivne dvojke (SK 9/1999) i starijih divota koje su toliko okoštale i prastare da brojeve SK-a u kojima su opisane nemamo ni u online arhivi, na rimejk ovakvog kalibra upitno će podići obrve. Da li smo već rekli da je rimejk nemački? Jagged Alliance 2, jedinstvena taktička RPG komedija čiji kvalitet i humor niko ni posle 13 godina nije uspeo da klonira, sada biva „rezamišljena” od strane tima iz Frankfurta na Majni – BitComposer Gamesa. Sve neponovljive glasove, komentare i upadice vaših plaćenika repriziraju Nemci sa pseudoengleskim akcentima. Ja, ja, Lasst uns zusammen lachen hi-hi-hi, funny, LOL, warrum nicht? Nemačka komedija = vogonska poezija, a Švaba koji se trudi da zbija šale indukuje onaj specifični osećaj neprijatnosti koji vas pogađa čak i ako ste sami u sobi.

Jagged Alliance: Back In Action je rimejk Jagged Alliancea 2 urađen u dvostrukoj real-time formi, uz očuvanu nelinearnost kampanje. Ne želimo nikome da vređamo inteligenciju i obrazovanje N-tim ponavljanjem okvirne priče i poente igre: ako baš ne znate o čemu se radi, konsultujte navedeni broj SK-a iz 1999. godine. Elem, realno vreme... Osim okvirne strateške mape, i taktičke borbe urađene su u real-time maniru, bez opcije za poteznu kontrolu. Već ovaj prvi momenat biće dovoljan da se neki igrači isprave na stolici, kažu „dooobro” i samohipnozom izbrišu svaki mentalni trag postojanja igre, što bi bila delimična greška. Problem sa igrom nije u tome što nije potezna, naprotiv. Pauzabilni real-time sistem igranja omogućava isti stepen kontrole, uz korisne novine nalik na sinhronizaciju vatre, istovremeno dajući dublju poentu telesnim osobinama nalik na agility (utiče na brzinu trčanja) i dexterity (utiče na brzinu reakcije). Ovo poslednje je vrlo bitno, jer u real-time sistemu reakcija na pojavu protivnika može biti bolje simulirana nego putem poteza. U kombinaciji sa novoustanovljenim pravilom da pištolji, automati, sačmare i oružja sa „kraćom” cevi dozvoljavaju bržu reakciju (nišanjenje i otvaranje vatre) od jurišnih pušaka, snajpera i mitraljeza, JA: Back in Action donosi taktičko poglavlje koje ne postoji u ranijim Jagged Alliance igrama. Promene je pretrpeo i sistem levelovanja, koji više nije automatski. Poboljšanja telesnih karakteristika ne dobijate korišćenjem osobina i treningom (koji je ukinut), već napredovanjem po nivoima stičete poene koje investirate po ličnom nahođenju. Neat.

Najveći selling point ovog rimejka je 3D izometrijska, rotabilna i zumabilna grafika. Vizuelni dometi JA: Back in Actiona zaista su impresivni, pogotovo u sferi raznovrsnosti arhitekture i terena u zavisnosti od toga u kom se kutku Arulka trenutno bijete.

Ovim izlazimo iz pozitivnog čamca i naglavačke skačemo u reku prekora, po kojoj plutaju stvari kojih nema. U igri nema popravke pancirnih prsluka, šlemova i pantalona (durability možete podizati samo oružju); nema craftinga; nema prevoznih sredstava iz dvojke... Što je najvažnije, nema novčane tenzije, jer kada komandosa jednom kupite (po fiksnoj ceni), on ostaje do kraja igre ili pogibije... U igri nema ni realne eskalacije ni nepredvidljivosti sukoba jer protivnik ima fiksni ritam po kojem spawnuje jurišne odrede, čije linije napredovanja najčešće slede asfaltirane puteve na mapi.

Iz potpuno nepoznatih razloga, razvojni tim u igru nije ubacio originalne glasovne biblioteke Jagged Alliancea 2, već je kompletan verbalni arsenal svakog komandosa ponovo snimljen, naravno sa potpuno levim, kriminalno lošim glumcima. Ako ste u originalu planski regrutovali brbljive, simpatične propalitete nalik na Frenka Hitmana Henesija, sada ćete isključivo juriti ćutologe poput Kajla Shadow Simonsa. Kada smo prvi put čuli „novog i unapređenog” Hitmana i rebootovano „Getting to be a drag chasing them Ace...”, pola redakcije bilo je depresivno čitavo popodne.

Šta još nedostaje šmeku igre? „Eliote, idiote!”, legendarni Didrijanini izlivi besa koji su pratili vaše uspehe na terenu više ne postoje. Obaška što su eliminacijom ovih vinjeta uštinuli nešto ekstremno simpatično, autori rimejka uspeli su da potpuno ubiju bitan elemenat karaktera igre. Kako će igrač znati da je Didrijana zla i opaka ako iz prve ruke ne vidi o kakvom se psihopati radi?

Sledeće što nedostaje je Crepitus. Buba-ljudoždera iz SF kampanje JA 2 nema ni od korova, mada u Tixa zatvoru postoje preprečena vrata koja vode u podrum (gde je u originalu ulaz u njihovu jazbinu). Lako je moguće da BitCompositori ovaj sadržaj čuvaju za neki budući DLC. To verovatno važi i za M.E.R.C. komandose, jer ih u igri možete regrutovati samo sa A.I.M. sajta (i, naravno, na terenu).

Treniranje plaćenika u igri ne postoji, te samim tim nema ni adekvatnog interfejsa na globalnoj mapi. Kako onda trenirati miliciju u gradovima, pitate se? Poluatomatski! Angažovanje milicije izvodi se tako što svakom potencijalnom kandidatu, na taktičkoj mapi označenom plavom pesnicom, lično iz inventara pojedinačnog komandosa morate dati oružje u ruke (+ pancir i šlem ako ih imate). Tri tačke i muk nisu dovoljni... Nijedna ideja, nijedna manjkavost igre do ovog trenutka nije delovala sumanuto, ali zato se ova poslednja osvetila svim tragovima zdravog razuma. Ako želite da (u srednjoj i poznoj fazi igre) osigurate stabilne milicijske posade u gradovima i rudnicima, morate da imate nekoliko komandosa koji služe isključivo kao kuriri; jedan da sa aerodroma u Drasenu dovlači opremu koja je stigla poštom, drugi, treći i šesti da prati jurišne timove iza čijih akcija ostaje loot, da bi se (nekoliko puta) vraćao istim putem i narodu delio kalašnjikove... A prevoza nema, već sve mora pešice, pa učitavanje, pa jurenje s kraja na kraj taktičke mape uz čekanje da se linija stamine ponovo napuni. Reći da je ovaj segment igre smislio idiot bila bi uvreda za sve časne idiote ovog sveta.

Najveća ironija je to što Jagged Alliance: Back in Action uopšte nije toliko loša igra. Izolovano gledano, u pitanju je prosečan strateški naslov stare, nelinearne škole (i moderne grafike). Oblačenjem u Jagged Alliance uniformu though, igra postaje problematični čabar, izazivajući reakcije tipa: „Šta ti glumiš, bre?”

Trebalo je samo da na’rane svinje i da ne diraju ništa. Trebalo je samo da zalepe novu grafiku, i fanovi bi ih kovali u zvezde. Trebalo je...

Miodrag KUZMANOVIĆ