Igra Shattered Horizon, prvenac Futuremarka (autora poznatih benchmark programa), provukla se ispod igračkih radara gotovo neopaženo. Za drugu rundu dokazivanja na PC sceni Futuremark je izabrao tower (ili u ovom slučaju satelite) defense žanr. Ne naročito originalan koncept kompenzovan je originalnim izvođenjem – akcija se odvija na jednom ekranu, u čijem je centru objekat koji branite. Oko njega se nalaze orbite, na čijim unapred određenim tačkama postavljate odbrambene satelite. Orbite u svakom trenutku možete da rotirate i time dovedete satelite u optimalan položaj za paljbu po svemirskom šljamu, strahu i trepetu poznate galaksije, koji se drznuo da udari na majčicu Zemlju. Da zlo bude veće, oteta je i Arijel, verenica glavnog junaka (čestitke glumici koja tumači njen lik – bez njenih verno parodiranih i ubitačno komičnih vrisaka igra bi izgubila dobar deo svog šarma). Glavni adut Nezaustavljivog Gorga upravo su filmići između nivoa, bez kojih igra jednostavno ne bi bila to što jeste. Amaterska gluma, malo kompjuterske animacije i mnogo plehanih limenki čine atribute po kojima će Gorg ostati upamćen. Reakcija koju igra izaziva obično je na pola puta između prekrivanja lica šakom i tihog kikota. Zli insektoid, imperator galaksije! Moćni limeni robot, gospodar Sunčane armade svemirskih tostera! Pohotna gospodarica vojske degustatora mozgova sa Neptuna! Parodija na SF filmove B produkcije iz pedesetih godina prošlog veka je potpuna, a ko zna – možda bi i sam Ed Vud pustio koju nostalgičnu suzu, samo da je živ.

Taktička komponenta igre svodi se na iznalaženje pravih satelita za svaku vrstu vanzemaljaca i njihovo postavljanje na odgovarajuće mesto. Zumiranje akcije je moguće, ali nema uticaja na strateško sagledavanje situacije, i tu je više kao kozmetički detalj. Ključ pobede leži u pravilnom izboru satelita i njihovom relociranju na ugrožena mesta brzim rotiranjem orbita. Neprijatelj se kreće po unapred definisanim putanjama, ali se nove stalno pojavljuju, te su frenetična manipulacija orbitama i bejbisiting satelita (njihova popravka i zamena) osnovni elementi gejmpleja. Nivoa u kampanji ima dvadeset i jedan, a tu je i dodatna zanimacija u okviru arkadnog (survival) i Challenge režima.

Grafika je svrsishodna – jasna je i lepa, bez suvišnih detalja. Nema specijalnih efekata koji bodu oči, nema pirotehnike, ni do neukusa nasviranog blooma da smetaju i odvraćaju pažnju. Muzika je repetitivna i do samog kraja ostaje gotovo ista. Njena dinamika i pompeznost su u skladu sa duhom žanra koji se parodira (ili kojem se odaje počast, zavisno od tačke gledišta), ali već nakon nekoliko nivoa počinje da umara. Možda najveća vrednost igre leži u činjenici da su se autori očigledno dobro zabavljali dok su je stvarali, kao i da su uspeli delić te atmosfere da prenesu i na nas.

Miša MITRANOVIĆ