Marko NEŠOVIĆ

1. januar 2023.

Japanske rol-plej igre ili, skraćeno, JRPG, poseban su podžanr RPG naslova, koje najčešće karakterišu linearnost, borbe sa poteznim izvođenjem i naglasak stavljen na priču, a ne na akciju ili bitke. Ako do sada niste imali prilike da probate neku od igara ovog tipa, a deluju vam kao da bi držale pažnju, Dragon Quest Treasures deluje kao dobra polazna tačka.

Iako pripada serijalu Dragon Quest, Treasures je malo drugačiji po izvedbi, jer obrće nekoliko kanona naglavce: nema poteznu borbu i više se fokusira na akciju i istraživanje. Krećete kao Erik ili Mia, brat i sestra koji beže sa vikinškog broda u želji da sami postanu lovci na blago. Ceo vajb, izgled i priča, na prvi pogled, deluju kao da je u pitanju igra za decu, ali Dragon Quest Treasures ipak je malo više od toga. Uglavnom, ne računajte na beskonačna prostranstva dosadašnjih Dragon Quest naslova u kojima ste mogli da provedete na stotine sati dok ne završite sve misije i istražite svaki ćoškić ovog sveta.

Još jedan momenat koji jasno govori da ovo nije igra za najmlađe je kompleksan sistem upravljanja vašim zalihama i opremom koji se sastoji od kuvanja i pravljenja predmeta koje opremate u borbi. Prvih nekoliko sati igra vas uvodi u priču, mehaniku igre i bitaka, koje su, zapravo, najslabiji element ove igre. Priča je jako dobra, a mehanika, iako na trenutke repetitivna, dovoljno je zanimljiva da vas drži priljubljenim uz ekran.

Erik i Mia pronalaze dva magična stvorenja - mačku i prase koji mogu da lete i koji ih vode do ostrva na kom pronalaze dva Dragon bodeža koji im omogućavaju da pričaju sa raznim stvorenjima i koji otvaraju put u magičnu zemlju zvanu Draconia, prepunu zakopanih blaga i magičnih stvorenja. Neka od tih stvorenja će vam postati prijatelji, a protiv drugih ćete morati da se borite, sve u svoje vreme.

Iako je glavna priča većinom linearna, ostatak sveta vam dozvoljava da se slobodno krećete u potrazi za blagom, ali treba da znate da su neki delovi zaključani i ne možete im pristupiti dok ne postanete određeni nivo. Draconia uopšte nije mala teritorija. Možda vam neće pružiti dvesta sati zabave, ali je vrlo pametno osmišljena, sa različitim, geografski specifičnim okruženjima, ali i sistemom brzog putovanja između tih zona.

Dok Erik i Mia nisu vični traženju blaga, lokalni stanovnici Draconie jesu. Tako možete da regrutujete domaće tragače i koristite njihovo šesto čulo za pronalaženje zakopanih kovčega kojih, ispostavlja se, ima na sve strane.

Saputnici su veoma bitan element borbi, jer im vrlo malo treba da prerastu osnovne napade kojima raspolažu Erik i Mia, a koji se svode na mlataranje bodežima i gađanje iz praćke, što se pokazalo ekstremno zaguljeno kod kasnijih boss bitaka.

Potpuno nam je nejasno zbog čega na raspolaganju imate dva igrača, kada je potpuno nebitno s kim igrate (čak vam igra to kaže), a napredak se prenosi na drugog igrača koji čuči u bazi, dok vi tumarate u potrazi za blagom. Ako nas pitate, ovo deluje kao propuštena prilika da se sa dva različita igrača doda nova dimenzija celoj igri. Ovako samo birate da li igrate sa devojčicom ili dečakom. Bukvalno.

Takođe se čini da je Square Enix namerno simplifikovao svaki aspekt igre, kako bi ona bila prijemčivija i mlađoj publici, tako da ćete nakon nekoliko sati savladati bukvalno celokupnu mehaniku igre, bez dodatnih sposobnosti koje možete naučiti, što je prava šteta.

Vaši saputnici, sa druge strane, osvežavaju igru svojim mogućnostima i vizijama koje vam pomažu da locirate blago. Da stvar bude zanimljivija, neki od njih vide crno-belo, a neki ultra-ljubičasto.

Dragon Quest Treasures uopšte ne liči na druge igre serijala Dragon Quest, a to je i njegova najveća prednost i najveća mana. Ako očekujete beskrajna prostranstva i avanturu od više stotina sati, tražite dalje. Ali, ako niste do sad probali neki JRPG, ovo je savršena ulaznica u jedan potpuno drugačiji svet od onoga na šta ste navikli u klasičnim RPG naslovima.