Dragan KOSOVAC

1. januar 2023.

Evolucija superheroja u pop kulturi ima dugu, mukotrpnu i veoma zamršenu putanju, koja ne ide uvek najlepšim stazama. Tokom poslednjih nekoliko decenija, bili smo svedoci prelaska ovih živopisnih junaka iz niše rezervisane za strip-gikove i nerdove u apsolutni mainstream. Tehnički gledano, danas smo u nekom apsurdnom stadijumu gde, sa jedne strane, postoji potpuno prezasićenje ovim tipom sadržaja, a sa druge strane, toliko malo tog sadržaja je istinski kvalitetno, da se publika, efektivno, oseća kao gladan i žedan čovek u prelepoj oazi u kojoj su svo jelo i piće bljutavi, neukusni, pa čak i otrovni. Kada se takvo stanje stvari uzme u obzir, jasno je shvatiti našu zabrinutost pri prvom kontaktu sa igrom Marvel’s Midnight Suns, koja jeste obećavala visokobudžetni spektakl sa Marvelovim junacima u glavnim ulogama, ali joj je za nogu lancem bio prikovan teret činjenice da gro igara, filmova i serija sa superherojima u poslednjih nekoliko godina, narodski rečeno,.đubre.

Da bi stvari bile još komplikovanije, tu je činjenica da je ovo naslov koji nam dolazi iz Firaxis Gamesa, studija koji su pre više od 26 godina osnovali Sid Mejer, Džef Brigs i Brajan Rejnolds i koji je tokom tog perioda iznedrio brojne naslove u franšizi Civilisation, a od pre deset godina, tu je i novi, vaskrsnuti serijal XCOM. Upravo najave da će Midnight Suns biti „XCOM u Marvelovom univerzumu” bile su još jedan razlog za brigu, jer je balans između specifične borbene mehanike i ugođaja da zaista vodite superheroje sa nadljudskim moćima prilično delikatna stvar, koju nije lako pogoditi.

Zamislite, onda, opštenarodno veselje, kada se ispostavilo da Midnight Suns, zapravo, nije nikakav klon, niti brzi cashgrab studija koji je platio licencu, nego kvalitetna igra sa vlastitim identitetom. Ovo nije kopija XCOM-a, već je borba specifična kombinacija deckbuilder mehanike i napredne potezne taktike. Još bitnije, tokom tih bitaka atmosfera je apsolutno vrhunska i ugođaj superherojske makljačine nije samo gurnut u prvi plan, nego su u njega upereni svi mogući reflektori. Borba u ovoj igri apsolutno blista. Naravno, nije sve idealno, ali sitnim zamerkama ćemo se pozabaviti u završnici ovog teksta.

Pre nego što se okrenemo detaljima gameplaya, posvetićemo par redova okruženju u koje je igra smeštena. Slično situaciji u kojoj su pre desetak godina bili Guardiansi ili Inhumansi, Midnight Sonsi su manje poznati superherojski tim, sastavljen u stripovima pre trideset godina od poznatih, „mračnijih” heroja i antijunaka, kao što su različite iteracije Ghost Ridera i Spirit of Vengeancea, kao i Blade, Morbius, Frank Drake ili Hannibal King. U duhu teme, glavne pretnje kojima se ovaj tim bavio su mistične, okultne i paranormalne prirode. Priča ove igre, povezana je sa novom iteracijom strip serijala i tima, čiji naziv više nije Sinovi ponoći, nego Ponoćna sunca. I dok je specifičan vizuelni stil likova prenesen iz stripa u igru, sa veoma impresivnim rezultatima, igra ne prati radnju stripa, već ima svoju vlastitu priču koju postepeno odmotavate tokom više od pedesetak sati igranja ovog naslova (više na težim, manje na lakšim stepenima težine).

Sve počinje kada agenti Hydre vaskrsnu Lilith, demonsku vešticu sposobnu da nametne svoju volju bilo kome. U potrazi za načinom da je zaustave, Iron Man i Dr. Strange dolaze do Midnight Sunsa, boraca protiv natprirodnog, koje vodi Caretaker, Lilithina sestra. Sunsi već vekovima čuvaju sarkofag sa Hunterom, vašim alter egom kog kreirate tokom uvoda igre (birate pol, izgled i sposobnosti lika). Hunter je jedina osoba koja može da zaustavi Lilith, verovatno zato što je njeno dete. Kreće epopeja kroz koju će proći plejada manje i više poznatih junaka i to ne samo onih iz Midnight Sunsa, nego i Avengersa, X-Mena i Runawaysa.

Borbena mehanika je srce Midnight Sunsa, koje pumpa zaraznost u gameplay ovog ostvarenja. Kao što rekosmo, ovo nije čista kopija XCOM-a, nego potpuno nova zverka. U tipičnim kartičnim battlerima i deckbuilderima sve karte su u jedinstvenom špilu koji doterujete po želji, a kada borba počne, pozicioniranje vaših i protivničkih jedinica na ekranu je tek rudimentarno. Autori Midnight Sunsa našli su način da od igre naprave potezni simulator superherojskih bitaka koji istovremeno pleni dinamikom i karakterističnim šarmom svakog od junaka u vašem timu, ali i dalje ima taktičku dubinu i nagrađuje promišljenost. To je postignuto preko višestrukih špilova. Svaki heroj ima svoj vlastiti špil, zasnovan na njegovim ili njenim sposobnostima. Tokom svakog poteza u bitkama, u ruku dobijate nasumično izabrane karte iz špilova tri heroja koje ste izabrali za taj okršaj, ali vaše borbene mogućnosti, zapravo, nisu ograničene samo na igranje karata. O, ne, karte su samo vrh taktičke sante leda. Uostalom, ovo je, ipak, igra koju su stvorili ljudi iz Firaxisa i iako se ne radi o klonu XCOM-a i nema prepoznatljivih procenata šanse da promašite (u Midnight Sunsima svaki napad je pogodak), nema mreže po terenu i niko ne traži zaklon. To, ipak, ne znači da je strateško-taktička lepeza koju imate na raspolaganju išta manje impresivna. Dakle, tokom svakog poteza, pored aktiviranja karata i moći ispisanih na njima, imate ograničen broj pomeranja heroja po bojnom polju, čime možete da ih dovedete u položaj za interakciju sa objektima ili krhotinama koje su rezultat lemanja u prošlom potezu. Tu je i specifični broj redrawova, odnosno, možete da odaberete kartu koja vam se ne sviđa i zamenite je za drugu, nasumično izvučenu iz špilova svojih junaka. Pomenuta ograničenja u broju različitih akcija po potezu jesu fiksna, ali mogu i da se podignu ili zaobiđu, samo treba pronaći način. Naposletku, tu je brojač sa poenima heroizma koji punite eliminacijom potrošnih neprijateljskih henchmena, a trošite ga za aktivaciju specijalnih poteza, bilo da se radi o kartama, bilo o šutiranju, udaranju ili guranju objekata na terenu. Zapravo, mnoge sposobnosti u igri zahtevaju nišanjenje, kako putem pozicioniranja junaka, tako i usmeravanja u kom smeru će odleteti objekat ili protivnik kog ste odalamili. Pravljenje ovakvih lančanih karambola, gotovo zagarantovano, ostavlja veliki, zadovoljni kez na licu igrača.

Između misija, vreme provodite u bazi operacija Midnight Sunsa, Opatiji (The Abbey). Ne radi se o lepom gradu u Istri, već o vandimenzionom utočištu, gde pratite nove elemente priče, birate svoju narednu misiju, ali i istražujete, bilo radi sakupljanja materijala za crafting, bilo zbog otključavanja kozmetičkih dodataka za svoje junake. Kad smo već kod likova, tu je igra u igri u okviru koje kroz dijaloge razvijajte odnose sa ostalim likovima. Ovo, pored narativnog momenta, ima za rezultat otključavanje specifičnih bonusa za Huntera, što je uvek lep dodatak vašem borbenom arsenalu. Ipak, najbitniji uticaj na vašu borbenu moć je kroz razvoj karata, bilo podizanjem njihovog nivoa, bilo modovanjem za otključavanje dodatnih atributa.

Kao da mehanika borbe nije otkrila gde je bio fokus razvojnog tima pri stvaranju ove igre, tu je vizuelna prezentacija. Tokom bitaka, kada su svi u borbenim uniformama, sve izgleda perfektno. Problemi nastaju tokom specifičnih međusekvenci ili dijaloga u Opatiji gde teksture, modeli i animacije likova nisu uvek na željenom nivou kvaliteta. Zvuk ne ostavlja prostor za zamerke, sa solidnom muzičkom pratnjom i efektima tokom krljanja, ali dijalozi nisu za svakoga. Ovde se ne radi o kvalitetu glasovne glume, koliko o tome da li će vam dijalozi i prikazani karakter likova „leći” kako treba. Diskutabilna je i odluka da se dodatni skinovi za junake stave u in-game prodavnicu sa stvarnim novcem.

U Firaxisu su znali za koga stvaraju Midnight Sunse, jer igra ima čak osam nivoa težine, od Story, koji je bukvalno za faceroll odmotavanje priče, preko više Hard nivoa, pa sve do najizazovnijeg Ultimate III.XCOM veterani već zahtevaju dodatne težinske lestvice, pa za njih postoji opcija New Game+, koja sav progres resetuje na nulu i krećete ispočetka na još većem stepenu izazova. Da je kvalitet svih segmenata igre na zavidnom nivou borbene mehanike, Midnight Suns bio bi Firaxisova trijumfalna tačka na minulu godinu. Ovako, igra je i dalje vrhunski zarazna, ima solidnu priču, kao i mogućnost da igrate nasumične misije doveka, radi otključavanja kozmetike i budženja špilova vaših heroja. Sitni propusti u narativnom i tehničkom resoru malo smanjuju ukupni utisak, ali razvojni tim će nastaviti da polira ovaj naslov i dodaje sadržaj putem DLC-a. Ipak, ako ste fanovi dobre taktike i Marvela, nećete pogrešiti ako već danas nabavite Marvel’s Midnight Suns.