Vladimir PISODOROV

1. januar 2023.

Ako niste upoznati sa opusom multitalentovanog Džastina Roilanda (Justin Roiland), koji se, kao koautor, nalazi iza animiranih serija „Rick & Morty” i „Solar Oposites”, High on Life možete da zaobiđete u širokom luku. U pitanju je izuzetno jednostavna first person pucaljka, koju sjajne Džastinove glasovne bravure drže na okupu, ali i u potpunosti zasenjuju sav ostali sadržaj. Inače, Squanch Games, studio koji je potpisao High on Life, još jedna je tvorevina pomenutog hipertalentovanog umetnika.

Igra počinje krajnje nevino, tako što u svojoj sobi „ubijate” vreme igrajući omiljenu pucačinu. Pravo niotkuda, započinje invazija vanzemaljaca koju predvodi Garmantuous, „poglavica” međuzvezdanog narko kartela G3. Radnja u momentu doživljava obrt, jer od jednog od palih napasnika uzimate pištolj koji vas inficira višejezičnim virusom, na taj način vam omogućivši da razumete neprijatelje, ali i njega. Da, oružje u High on Lifeu može da govori, jer su puce, zapravo, vanzemaljski oblik života - Gatlianci sa planete Gatlus. Naravno, ovde na scenu stupa Džastin, koji fantastičnim voiceoverom u potpunosti nadomešćuje podatak da je glavni lik mutav kao kamen i da je tu tek reda radi...

Uskačete u odelo starog lovca na ucene, a plan vam je da u večna lovišta pošaljete sve Garmantuosove poručnike, pronađete koordinate za povratak na Zemlju i tamo se obračunate sa velikim „poglavicom”. Kenny, pištolj koji umesto „vrućeg olova” izbacuje smrtonosnu kašu radioaktivnih govanaca, ima i „specijalku”, baš kao i ostali Gatlijanaci koje ćete tokom avanture biti u prilici da „usvojite”. Osim što imaju drugačiji efekat na pogođene neprijatelje, ono što ih razlikuje su dodatne „moći”, koje ne moraju nužno da se koriste za obezglavljivanje neprijatelja. Na primer, Kenny može da ispucava ogromne grudve kojima pomera platforme, a kasnije ćete biti u mogućnosti i da projektile šaljete kroz zidove, usporavate vreme, postavljate platforme na stenama, pa čak i da razmnožavanje jedne od pucaljki koristite kao pomoć pri otključavanju vrata ili kontrolu protivnikovih misli. Naravno, ništa nije moglo da prođe ni bez opcija za nadogradnju osnovnih mogućnosti, kupovine dodataka i tako dalje.

Iako postoji mogućnost odabira svetova na koje ćete se „spustiti”, High on Life je prilično linearna igra, u kojoj šefove oblasti morate da odstrelite redosledom koji vam je nametnut. Isto tako, prilikom bazanja po okolišu nema naročito mnogo „staza” koje mogu da vas skrenu sa pravog puta. Po rešavanju glavne misije, možete da se vraćate na mesto okršaja kako biste projezdili ranije nedostupnim segmentima.

Protivnici su jednolični i tupavi kao noć, ali njihovo napucavanje je toliko sočno i oslobađa stresa, da to ne možemo da smatramo nedostatkom. Ovo je jedno od retkih first person ostvarenja u kom, na podrazumevanom nivou težine, verovatno nećete izgubiti život do samog kraja. Platformske deonice su neka druga priča, ali njih svakako nema u onolikoj meri koja je potrebna da vam upropasti uživanje.

„Blebetanje” oružja tokom pohoda je nešto što će vas sve vreme držati prikovane uz ekrane tokom „odmotavanja” šesnaestočasovne kampanje. Osim što komentarišu dešavanja i u dijalozima sa NPC-ima učestvuju umesto vas, Gatlijanci umeju i da proćaskaju međusobno, tako da ni u jednom trenutku nije dosadno. Osim prepoznatljivog zamuckivanja i kreštavog glasa, na meniju je pregršt šala i simpatičnih situacija po kojima su pomenuti „Rick & Morty” i „Solar Oposites” poznati. Nažalost, ako ovaj tip humora nije vaša šoljica čaja, veoma brzo ćete odustati od igranja, jer High on Life, kao klasična pucačina, ima veoma malo toga da ponudi. Da ne govorimo o replay faktoru koji je, praktično, nepostojeći.

Činjenica da High on Life pokreće engine Unreal 4 neće vas preterano oduševiti, naročito kada se približite objektima. Panorama je, s druge strane, povremeno fantastična, dok je voiceover ono što igru drži iznad vode i samo zbog njega ona zavređuje toliku ocenu u igromeru.