Vladimir PISODOROV

1. januar 2023.

Da Electronic Arts nije siguran šta tačno želi da uradi sa popularnim trkačkim serijalom Need for Speed, pokazuje i saga njegovog najnovijeg poglavlja - Unbound. Još u februaru 2020. godine, najavljeno je da se Criterion Games vraća na veliku scenu i da uzde razvoja preuzima od Ghost Gamesa, te da bi igra svetlost dana trebala da ugleda tokom 2021. godine. To se nije desilo, pošto je tim „povučen” sa projekta i angažovan na završavanju Battlefielda 2042, a Unbound pomeren za 2022. godinu. Čekalo se maltene do njenog „isteka”, odnosno, do početka decembra kada je konačno predstavljen javnosti.

Criterion Games nam je poznat po radu na serijalu Need for Speed, još od 2012. godine i Most Wanteda, mada na Unboundu nisu radili sami. Kao što verovatno znate, Electronic Arts je 2021. godine svojoj imperiji „dodao” i Codemasters, pa je njegov odeljak Cheshire takođe bio uključen u razvoj. U svemu smo pokušali da vidimo tračak nade (Codemasters je, ipak, veliko ime u svetu trkačkih igara), mada smo se pribojavali da sve ne ispadne u maniru „smuti pa prospi”, jer je sve ličilo na tako nešto...

Odmah na početku moramo da vas „presečemo” podatkom da, kada je gameplay u pitanju, Unbound ne donosi mnogo toga novog. Još jednom se nalazite u ulozi wannabe trkača, koji je klasične autodrome zamenio ulicom. Radi u lokalnoj automehaničarskoj radionici čije ime pokušava da proslavi jurcajući po Lakeshore Cityju, imaginarnom gradu nastalom po uzoru na „Vetroviti Grad” - Čikago. Mapa nije preterano velika, ali donosi sasvim dovoljno manevarskog prostora da pokažete svoje vozačko umeće u uličnim, ali i trkama koje podrazumevaju „prljenje” po otvorenom drumu ili blatnjavim puteljcima. Na raspolaganju su sprintovi, kružne trke, direktni okršaji sa rivalima, baš kao i takmičenja u driftovanju. U trkama se nadmećete protiv najviše sedam oponenata, koje možete da izazivate kako biste na kraju namakli dodatni novac.

Slobodno krstarenje po mapi i dalje figuriše kao važna stavka, a osim što na taj način možete da birate redosled događaja u kojima ćete da učestvujete, pruža vam se prilika da prihvatate i sporedne misije. One, uglavnom, podrazumevaju prevoženje ostalih trkača od tačke „A” do tačke „B” u Crazy Taxi stilu, odnosno, testiranje vozila i njihovo dostavljanje vlasnicima. Naravno, to nije sve, jer je Lakeshore City „ispresecan” kamerama za merenje brzine, „uzletištima” za skok udalj automobilom, bilbordima koje je potrebno skršiti, grafitima koje je potrebno locirati, drift zonama i tako dalje. Osim kratkotrajne satisfakcije, ove mini-obaveze donose perkove u vidu „otključavanja” customizacija koje su, videćete kasnije, jedan od najvažnijih faktora Unbounda.

Ono što je novo je način na koji se igraču prezentuje spisak dostupnih trka. Naime, „odmotavanje” priče je segmentirano, to jest, podeljeno po sedmicama, dok se svaki dan sastoji iz dva dela: dnevnog i noćnog. Dnevni segmenti ne privlače pažnju lokalnih pubova kao noćni, pa je generisanje heata znatno izraženije pod svetlima neona. Zanimljivo je da divljanje po ulicama ne utiče na rast interesovanja saobraćajne policije za vas, već isključivo trke u kojima učestvujete. Heat skala sastoji se od pet „bedževa”, dok njihov broj označava koliko će ljudstva biti angažovano na vašem privođenju pravdi, ali i koji tip vozila će pri tome koristiti pripadnici jedinica za održavanje javnog reda i mira. Osim što će vam zapapriti čorbu za vreme trka, policajci mogu da nastave da vas ganjaju i po njihovom okončanju, a promena težine igranja sada utiče i na njihovu umešnost. Generisani heat prenosi se sa dnevnih na noćne trke, ali se između dva dana briše i na taj način vam se omogućava da lakše dišete.

Povratke u radionicu koristite za budženje automobila koje je moguće obaviti sa mehaničkog i/ili vizuelnog aspekta. Kupljeni delovi „vezani” su za automobil u koji ste ih inicijalno ugradili, pa je grind za njihovom nabavkom naročito izražen. Stvar koja dodatno otežava napredak je to što se priča prilično tromo kotrlja i što već na podrazumevanom nivou težine imate utisak da AI vara i da se ne pridržava pravila koja važe za vas. Trke su podeljene po kategorijama iz kojih „ispadate” ukoliko prebudžite automobil, a osim kupovinom pojedinačnih delova, možete da se odlučite i za zamenu čitavih agregata. Pristup kvalitetnijim delovima zahteva nadogradnju automehaničarske radionice, pa je to još jedna stvar koja pada na vaša nejaka pleća. Rekosmo, grind je posebno naglašen (na svu sreću, barem nema mikro-transakcija), a to Unbound veoma brzo čini dosadnim.

Moramo da priznamo da je primenjeni arkadni fizički model sasvim pristojan, imajući u vidu brljotine iz prethodnih poglavlja. Nije u pitanju kvalitet Forza Horizona, ali je sasvim dovoljan da vam omogući da lako uočite razliku između upravljivosti između različitih tipova i klasa automobila, ali i da vas ne nervira previše prilikom skretanja i izvođenja „lupinga”. Automobili se više ne odbijaju toliko neprirodno od prepreka, mada većinu možete da rasturite u paramparčad i na taj način obavite punjenje nitro rezervoara. Vidi se da su autori potpisali ostvarenja iz serijala Burnout... Ono što nedostaje je pogled iz kabine, što je neoprostiv greh, baš kao i oštećenja koja su ograničena na jedva vidljive promene na karoseriji. Potrošnju guma i bilo kakve simulacijske elemente nemojte da očekujete, jer se u Criterion Gamesu na ovom polju nisu makli sa linije starta.

Igru pokreće engine Frostbite, na kom ozbiljno počinju da se vide godine. Dok neobavezno posmatrate akciju na ekranu, bićete sasvim zadovoljni onim što vidite, ali kada pažnju usmerite na detalje... U Lakeshore Cityju često pada kiša, ali kada pređete preko bara apsolutno se ništa ne dešava (barem u verziji za PlayStation 5). Slično je i prilikom rovarenja po blatu, pa to u velikoj meri utiče na krajnji užitak. U poređenju sa Forza Horizon 5, Unbound u priličnoj meri kaska na polju kvaliteta i detaljnosti tekstura, pa čak i modela automobila. Naizgled detaljno predstavljeni četvorotočkaši upropašćeni su detaljima nižeg kvaliteta, od kojih se ponajpre izdvajaju „zamućene” prednje svetlosne grupe.

Jedna od novina koje Unbound donosi je i to što se na ulicama grada nalazi armija pešaka, koja često zna da se nađe na mestima na kojima testirate probijanje zvučnog zida. Ne možete da ih pregazite ma koliko brzo da se krećete, jer poseduju natprirodne reflekse. Ipak, novina koju posebno treba naglasiti vezana je za način na koji je odvijanje akcije podvučeno specijalnim grafičkim efektima. Autori su došli na ideju da je pre fizičkog modela i novina na polju gradivnih igračkih elemenata i „odmotavanja” priče, potrebno poigrati se sa prikazom. Zbog toga su klasičnim 3D modelima pridodati, svojevrsni 2D, anime elementi, koji izgledaju kao veštački nakalemljeni na ostatak sadržaja. To što su glavni lik i NPC-i predstavljeni kao da su došli iz crtaća, još bi i prošlo nekako, ali efekti se pojavljuju i tokom same vožnje. Na primer, prilikom šlajfovanja pojaviće se konture točkova, oblak dima iza automobila brzo će se pretvoriti u Looney Tunes efekat, a katarza se doživljava kada izvodite skokove - pored automobila pojaviće se docrtana, „nervozno” animirana, krila. Ovde na scenu stupaju pomenute customizacije koje ne utiču samo na boju i konture koje se pojavljuju na ekranu kada su efekti aktivni, već i prateće objekte. Sve može da bude prilično naporno za gledanje, ali ako vam se nekim slučajem bude dopalo, automatski ćete se odseliti na sedmo nebo.

Pored toga što je prilično sporo, „odmotavanje” priče donosi još jednu negativnu stvar. U pitanju je voiceover koji, generalno, nije loš, ali su rečenice koje prilikom konverzacije izgovaraju likovi prilagođene sleng jeziku ulice korišćenom samo na filmu. To će dodatno podići nivo frustracije koji osećate dok igrate Unbound i konačno vas ubediti da je u pitanju samo još jedno poglavlje serijala bez kog smo, na kraju krajeva, mogli.

PRETHODNI TEKST Marvel’s Midnight Suns

SLEDEĆI TEKST Evil West