Aleksandar DINIĆ

1. januar 2023.

Žanrovske mućkalice vesterna, horora, akcije i steampunka nisu nikakva novost, ni u svetu igara, ni u ostalim odrednicama popularne kulture. Tu je sve, od romana i stripova, pa do filmova i televizijskih serija, a u domenu igara, opštoj zabavi se, klizećim startom, ove zime pridružuje i bombastični Evil West. Dotični naslov ni ne pokušava da sakrije činjenicu da pozajmljuje i levo i desno od svojih mnogobrojnih uzora iz drugih igara, kao ni to da je ponosan na svoje mešovito poreklo, donoseći impresivno baždareni ekvilibrijum krute igračke mehanike, uparen sa eksplozivnom akcijom i maksimalno funkcionalnim elementima gameplaya, koji će vas uvek terati da nastavite igru i raznesete još jednog monstruma više.

Okvirna priča i postavka sveta je stripski jednostavna i smešta vas u teški mantil i ojačane čizme Džesija Rentijera, terenskog operativca savezne agencije SAD, čija primarna delatnost je eksterminacija svih oblika natprirodnih stvorenja. To znači da tamanite vampire, gulove, zombije, vukodlake i ostalu bratiju, a sve to na alternativnom Divljem zapadu. no, tragate za odmetnutim vampirskim ćelijama koje zagovaraju da se masovni rat protiv čovečanstva pokrene što pre, jer će ljudi zbog galopirajućeg tehnološkog napretka uskoro postati previše opasni. Kao što to obično biva, Džesijeva potraga ubrzo prerasta u bitku za golo preživljavanje. Naime, demoni napadaju glavni štab vaše agencije i pritom masakriraju većinu ostalih agenata, terajući preživele na nečasan beg i lizanje rana u jednoj od rezervnih ispostava Organizacije. Džesi i drugari, nakon kraćeg oporavka, kreću u niz taktičkih upada na lokacije sa vampirskim napastima, u borbi sa vremenom, kako zbog nadirućih hordi kripova, tako i radi izvesnih razloga i momenata na mnogo ličnijem planu...

Evil West vam, od svojih prvih taktova, jasno stavlja do znanja šta vas očekuje u ovoj ludoj vožnji, tokom svojih šesnaest poglavlja koja prostorno nisu velika, ali su krcata izazovima. Štrapacirung terenom u pasivnijim momentima igranja izveden je u ogoljenom stilu poslednja dva God of Wara, sa tačno predefinisanim mestima na mapi (označenim svetlucajućim lancima), gde je moguće veranje, preskakanje, prebacivanje, silazak ili neka druga operacija koja se tiče premošćavanja prepreka. Ovi trenuci su, uglavnom, lišeni neprijatelja (mada to nije pravilo) i, pre svega, služe za sakupljanje preko potrebnih vreća i sanduka sa novcem, prateće galanterije dokumenata koji produbljuju svet, predistoriju i priču Zlog zapada. Tome treba dodati i povremeno rešavanje jednostavnih prostornih zagonetki za dalji napredak, na primer, u vidu razmeštanja izdvojenih vagona po šinama, aktiviranjem strujnih vodova, manipulacijom platformama i tako dalje...

Jednom kada upadnete u, manje ili više, jasno definisane arene sa neprijateljima, na scenu stupaju vatrometi krvi, mesa, limfe, baruta, elektriciteta i dinamita, zbog kog se autori nadaju da ćete odrešiti kesu. U ovim momentima igra najviše podseća na dva poslednja naslova famozne franšize Doom, jer opšta piripevka sa agresivnim stvorovima zahteva ultrabrze reflekse radi njihovog eskiviranja, kao i intenzivno taktiziranje u letu vezano za odabir pravog oružja za pravu situaciju. Džesiju su na raspolaganju, pre svega, verna pneumatska pesnica kojom sabija nečastive, revolver za kontinualno filovanje olovom, puška i samostrel za preciznije ili dalekometnije zahvate, bacač plamena za flambiranje većeg broja protivnika osetljivih na vatru, skraćena dvocevka, steampunk-raspeće za privremeno paralisanje okolnih zverova i drugo. Veći deo vašeg borbenog hardvera će progresom u misijama ili kupovinom dodataka dobiti i svoja naelektrisana unapređenja za još razornija dejstva. Ono što je u pomenutim Doomovima bilo žongliranje sa dostupnom municijom, ovde se svodi na kalkulisanje sa cooldown periodima na kojima počiva funkcionisanje opreme, kao i pravilno uočavanje kog creepa treba odstraniti što pre iz jednačine zbog opasnosti koje njegovo kontinualno prisustvo na terenu donosi.

Za uspešnu implementaciju svega ovoga, od presudne važnosti su unapređenja koja pazarite za spomenuti novac, a ima ih toliko (odnosno, sredstva su relativno ograničena), da su mali izgledi da ćete uspeti da pribavite baš sva poboljšanja za apsolutno svaki komad opreme. Ta spoznaja tera upornog igrača da se tokom prelaska igre opredeli ili za forsiranje ofanzivnog pristupa akciji ili da se pomiri sa ograničenjem i prosto balansirano unapređuje sve što nosi sa sobom. Drugi tier unapređivanja odnosi se na dvostruko drvo raznih pasivno-agresivnih veština i specijalki koje otključavate kako određenim iskustvenim nivoom, tako i preko potrebnim tokenima za njihovo aktiviranje. Dotične dobijate pukim napretkom, ali i tako što ćete ih pronaći po terenu, na skrivenim lokacijama. Zbog toga je temeljno cunjanje i zavlačenje u svaki procep i kutak mape preporučljivo, pogotovo ako mislite da na raspolaganju imate što više unapređenih opcija u fajtovima. Važna stavka u razmenama neprijatnosti su i priručne baterije kojih možete nositi više komada i koje služe za aktiviranje pojedinih specijalnih napada, koje se obnavljaju pronalaženjem na terenu, odnosno masivnim pesničenjem svega čemu priđete ili dovučete u rang beonjača.

Da bi ugođaj prilikom igranja bio što potpuniji i dublji, Evil West valja igrati na hard postavkama, jer tek tada do izražaja dolazi njegova prava priroda, kako zbog svega što nervira, tako i zbog ekstaze koja nastupa kada zonu očistite uspešno i u potpunosti. Neprijatelji nemaju milosti i ne praštaju nikakve greške, stalno su u režimu napada, gledaće da vas „izgenguju” ili „buletheluju” u svakom trenutku, a igra će vam razdragano u fajtove ubacivati protivnike svih gabarita. Napadaće vas sve, od običnih zamlata i akrepa, preko naprednijih nasrtljivca, do mini i midi bossova koji jedni drugima nadopunju napade, a već su vas, prethodno, pošteno oznojili i u svojim solo izdanjima. Dodatni sloj otežavajućih okolnosti dolazi sa činjenicom da se od vas zahteva da munjevito reagujete, vodeći pri tome lika koji nije preterano agilan ni gibak u svojim postupcima, što će ljubitelji dodatnih izazova koji su imuni na česte reload ekrane znati da cene. Zahvaljujući mogućnosti da zdravlje obnavljate tokom borbi (pažljivim finiširanjem protivnika kada ih dovedete u predfatalno stanje, odnosno, taktičkim povređivanjem zaguljenijih bossova), uz pomenuto obnavljanje baterijskih punjenja, Evil West uvek pruža šansu da nepovoljne plime borbi preokrenete u svoju korist u tren oka, čineći sukobe dinamičnim i fluidnim, pod uslovom da uvek imate na umu da puko stajanje u mestu i preterano procenjivanje situacije, po pravilu, uvek za ishod ima instant upokojenje.

Gruba grafika debelo kaska za standardima današnjice, ali taj utisak pada u vodu kada sve to budete videli u pokretu, naročito prilikom borbi u kojima većina pirotehnike dolazi do izražaja. Nivoi su lepo osmišljeni i izgledaju, pre svega, maksimalno i ciljano „atmosferično” i „sinematično”, ali se u kasnijem toku igre oseti izvestan zamor materijala i repetativnost u njihovom dizajnu (uz nedopustivu činjenicu da, u jednoj vestern igri, nema misije koja bi se odvijala na nekom zahuktalom vozu i/ili na palubi nekog od stimpank cepelina koji figuriraju u par sinematika). Pomenuti filmčići pre početka i nakon završetka svake misije takođe su produkcijski nasvirani i sjajno osmišljeni, upotpunjujući atmosferu, što i te kako važi i za sjajnu zvučnu i sablasno ambijentalnu muzičku obradu.

Evil West zna šta hoće i gde se zaputio, grabi za gušu bez ikakvog uvijanja i predigre, a pruža intenzitet akcije, krljanja i destruktivnog štimunga na kom bi mu pozavideo i jedan Gears of War, na koji, takođe, u mnogim trenucima podseća. Ako ste ljubitelj igara pomenutih u ovom opisu, prvog Blooda iz druge sredine 90-ih ili, možda, kultnog stripa „Kit Teler” („Il Piccolo Ranger” - „Mali rendžer” u italijanskom originalu) iz nekih još ranijih vremena, Zli zapad, kao dinamitnija i eksplozivnija varijanta svega toga, teško da može da bude loš izbor ispred monitora ili televizora u ovim tmurnim danima.