Vladimir PISODOROV

1. januar 2022.

Na vašu i našu sreću, igra australijske kompanije 2pt Interactive nema nikakve veze sa kanadskim filmom iz 1984. godine sa kojim deli naslov. Dakle, nećemo biti u prilici da se bavimo osmišljavanjem TV emisije o aerobiku i svim izazovima koji nas čekaju na putu do slave, već nečim posve drugačijim.

Svemirskim modulom pristajete na orbitalnu stanicu i odmah krećete sa njenom „popravkom” i „puštanjem” u rad. Radnja igre odvija se u dalekim sedamdesetim godinama prošlog veka, što znači da nemate pristup fancy dodacima i gedžetima, ali i da vam je komunikacija sa kontrolom misije (barem na početku) ograničena na prastari teleprinter. Naravno, „operišete” u bestežinskom stanju, pa obavljanje misija, zapravo, i nije glavni feature igre - u pitanju je kretanje i baratanje objektima.

Ovo je ujedno i najsvetlija i najtamnija tačka Heavenly Bodiesa, jer su kontrole teške za savladavanje i u najmanju ruku čudne. Na pozitivnoj strani spektra je podatak da je sve zasnovano na realnom fizičkom modelu, te da ga je moguće postaviti u jedan od tri radna režima: realističniji, onaj u kom se lakše upravlja ili balansirani. Upravljanje kosmonautom u pojedinim trenucima toliko frustrira, da su i obični zadaci (na primer, otvaranje vrata) pravi pain in the... Od pomoći nije ni to što uputstva za misije dolaze iz stručnog „almanaha”, radne knjižice u kojoj su upisane instrukcije, šta, gde i kojim redosledom treba da se obavi. Pretpostavljate, mape nema, pa tišina i hladnoća svemira u trenucima frustracije mogu da postanu preveliki teret čak i za one sa najdebljim živcima.

No, vratimo se upravljanju i podatku da igru ni ne počinjete ukoliko nemate kontroler. Posebno možete da ispružite levu, a posebno desnu ruku. Sa obe možete da se uhvatite za različite predmete i objekte, dok noge možete da savijete (opet, odvojeno) i odbacite se od pregrada ka delu prostorije u kojem želite da se nađete. Posebno su zaguljene situacije u kojima je potrebno držati rukom predmete i u isto vreme ih pomerati, a kada se na sve to doda i situacija da morate da se krećete, jasno je da je bostan obran. Još jedan otežavajući faktor je to što zbog rotiranja oko sopstvene ose često ne znate gde je levo, a gde desno i tu bi od velike pomoći bilo da su autori primenili relativne umesto apsolutnih kontrola (kada ste naglavce, leva ruka postaje desna i obrnuto). Takvu nelogičnost kod komandi veoma je teško pojmiti i savladati, kao da je igra namerno izvedena tako, zarad veštačkog stvaranja izazova.

Ne dozvolite da vas početni jednostavni zadaci uspavaju, jer će se njihova zahtevnost vremenom povećavati. Tu na scenu stupa stvar koja nam se izuzetno dopala - Heavenly Bodies moguće je igrati i u kooperativnom režimu, sa ljudskim saigračem. Nažalost, ovo je moguće samo u lokalu, jer online podrška (barem za sada) ne postoji. Ako ništa drugo, prilikom co-opa nećete imati turobni osećaj praznine kosmosa i odagnaćete samoću kojom igra odiše.

Odabirom 2D grafičkih rešenja i relativno jednostavnog prikaza koji, uzgred, može da se „prevuče” efektom grain, autori su pogodili sam centar mete. Na pravi način dočaran je look & feel sedamdesetih godina i sa te strane nemamo nikakvih zamerki. Ono što možemo da spočitamo odnosi se na pokrete kosmonauta koji pre podsećaju na lutke kojima su zglobovi vezani koncem. Upravo na tim mestima je moguće iniciranje pokreta, pa modeli ne deluju kao ljudske figure, nego manequin lutke. Osim neprirodnih kretnji, tu je i osećaj da se udovi u pojedinim situacijama prebrzo pomeraju, kao da ih neka nevidljiva sila vuče na jednu stranu. Nema „usporenih” pokreta kosmonauta iz autentičnih snimaka iz svemira.

Ako uspete da „pobedite” upravljački sistem igre, Heavenly Bodies doneće vam sate i sate kvalitetne zabave, pogotovo ako se udružite sa nekim. S druge strane, vrlo lako može da vam se desi da ni uz joypad ne možete da savladate zakonitosti kontrola i tada igri, jednostavno, nema spasa. Neće joj pomoći ni to što košta nepunih 17 evra.