Vladimir PISODOROV

1. januar 2022.

Rani i Beks lutaju svemirom kao scavengeri, trudeći se da budu brže od konkurencije i zarade za život prikupljanjem i prodajom otpada koji pronađu. Jednog dana rešavaju da provere neobični signal sa nepoznate planete. Goriva imaju samo još da slete, pa se nadaju velikom ulovu i masnoj isplati koja će im omogućiti mirnije dane.

Ono što su zatekle na, naizgled, idiličnoj planeti prepunoj neobičnog rastinja i pejzaža, zapanjilo ih je. Krajolikom se širi nekakva ljigava masa koja bukvalno proždire sve oko sebe; nazvali su je Gunk. Rani, koja je na jednom od prethodnih poslova izgubila deo desne ruke, „upravlja” futurističkim usisivačem zakačenim za patrljak i nakon što odstrani Gunk, priroda se vraća u prvobitno stanje. Osim toga, Rani može da skenira biljčice i predmete u okolini, a to joj na koncu ne daje samo više informacija o onom što je okružuje, već i mogućnost da „otključava” nadogradnje. Ima ih petnaestak: od montiranja jačeg motora za „usisivač”, preko poboljšanja otpornosti odeće koju nosi, pa sve do mogućnosti ugradnje plazma lansera. Njih ne koristi samo za obračun sa napastima koje (relativno retko) izlaze iz Gunka, već i za aktiviranje liftova, otvaranje vrata i tome slično. Nije dovoljno samo da ih „otključa”, već i da ih plati, pa na oku drži okolinu i resurse koji se u njoj nalaze: vlakna, metal, organska i vanzemaljska materija.

Nakon ovog podužeg uvoda logično bi bilo da pomislite da je The Gunk akciona igra, ali to nije baš tako. Akcije povremeno ima, naročito ukoliko pod tu kategoriju podvedemo „usisavanje” ljigavih tvorevina koje se nalaze svuda, ali akcenat je na nekim drugim stvarima. Naime, može da se tvrdi kako je u pitanju miks platformske i logičke igre koji se, eto, oslanja i na akcione elemente. Put kojim se krećete, mahom, je linearan, uz povremena odstupanja zbog kojih, ipak, nećete zalutati ili se pitati kako ste baš tu završili. Umesto toga, rešavaćete razne zagonetke, a najzanimljivije su one kada „usisivačem” treba da pokupite svetleću bundevu i ubacite je u odgovarajući bazen zelene tečnosti, kako bi iz njega izrasla biljka sa dovoljno velikim lišćem koje ćete iskoristiti kao platforme. Na svu sreću, backtrackinga nema mnogo, jer na unapred označenim mestima možete da postavite beacone koji omogućavaju brzi transport sa lokacije na lokaciju, ali i povratak u bazu.

Kao što smo naveli, neprijatelji se sporadično pojavljuju i zapravo ih je samo tri vrste. One najmanje lako „usisavate” i ispaljujete u zaborav, a tu su i svemirske bulke koje ka vama ispaljuju eksplozivni sadržaj i kojih se rešavate tako što im „usisivačem” iščupate glavu, dok se oni najveći i najopasniji, neka vrsta mutiranog kopitara sa volumenom nitroglicerina na leđima koji je potrebno iščupati, na svu sreću, pojavljuju najređe. Ono što igri definitivno nedostaje jeste mogućnost da se u akciju uključi i Beks, koja je samo posmatrač događaja i njeno aktiviranje igri bi udahnulo novu perspektivu.

Autorima (koji, inače, stoje iza serijala SteamWorld) zameramo i to što je igra kratka i donekle neizbalansirana. Poslednji nivo igre čini trećina ukupnog sadržaja, a i komplikovaniji je za dva koplja od svega ostalog. Takođe, obračun sa šefom igre je razočaravajući i ne nudi nikakav izazov. To je donekle i razumljivo, s obzirom na to da The Gunk, ipak, nije akciona igra. Za kompletiranje Gunka treba manje od pet sati, što je jedna poduža igračka sesija.

Iako se radi o jako lepo dočaranom vanzemaljskom svetu, The Gunk vas neće oduševiti grafičkim detaljima. Igru pokreće engine Unreal 4, što u ovom slučaju rezultuje mutnim teksturama i nedorečenim objektima. Sve se vizuelno uklapa u estetiku koju su autori zamislili i na tome im ne zameramo - šarm je prisutan i prepoznatljiv, ali ne možemo da se otmemo utisku da igra izgleda kao da je upscaleovana, umesto da radi u izvornom režimu. Igra je besplatna za vlasnike Xbox Game Passa, dok će ostali morati iz novčanika da izvuku 25 „zelenih novčanica”.

PRETHODNI TEKST Halo Infinite

SLEDEĆI TEKST Chorus