Miodrag KUZMANOVIĆ

1. januar 2022.

Odavno sam prestao da se nadam da će ikad doći svemirski šuter koji će biti bolji od TIE Fightera i Freespacea 2. Prošlo je četvrt veka - ako nema sposobnog developera s vizijom, vreme je država d’uradi nešto! Čudi kako baš niko nije uboo ni blizu i pored toga što ovakve igre nikada nisu prestale da se pojavljuju. Moram da naglasim da ne tražim kompleksnu simulaciju života i rada, nalik na Elite Dangerous ili No Man’s Sky, već nešto prostije, fokusiranije na suvu akciju. Rebel Galaxy: Outlaw ili Everspace su dobri primeri za ono što želim, ali te igre nemaju legendarni ZBLING koji se traži.

Nema ga ni Chorus, nažalost. Ova svemirska pucačina poluotvorene forme obilato pozajmljuje gejmplej i strukturne elemente iz early access verzije Everspacea 2, kombinujući to sa apokaliptičnom, pseudoreligioznom pričom, koja je toliko depresivna da bi i čoveka bez glave zabolela glava. Akcija koju nudi je, na sreću, mahom solidna.

Chorus je saga o mladoj Nari i njenom inteligentnom borbenom brodu. Nara je bila verna udarna pesnica izvesnog Proroka, lidera futurističkog kulta koji je želeo da unifikuje galaksiju u stanju perpetualne harmonije. U konceptu tog volšebnog „Hora” (Chorus) mnogi su videli smrtnu pretnju slobodi, što je često dovodilo do pobuna koje su gušili specijalisti za nasilje, poput Nare. Nakon jedne akcije, u kojoj je Prorok naredio uništenje čitave planete antihoraša, Nara se preumila, napustila kult i pobegla u periferne sisteme da ostatak života provede u miru i kajanju. Nakon sedam godina egzila, kult je zakucao na njena vrata, ustremljujući se na slobodarski narod koji joj je pružio utočište. Ovoga puta, bežanije nema, svi moraju da pokažu covid pass i da ostanu u lokdaunu.

Igra ima otvorenu formu, koja nije baš previše otvorena, jer vas priča tvrdo usmerava u jednom pravcu. Postoje i opcione misije, ali one su puki filler bez ikakvih reperkusija na radnju i služe za namicanje dodatnog keša i opreme za vaš brod. Igra vas vodi od jednog zvezdanog sistema u drugi, sukobljavajući vas sa rastućom pretnjom kultista i njihovih saveznika iz druge dimenzije. Sve bi to bio basic SF stuff da nije Narinih prenaglašenih emocija i refleksija koje bukvalno guše narativ. Razumem gospođičino kajanje zbog prošlih zlodela, ali nisam instalirao Chorus da bih goreo u vatri introspekcije kao da ponovo čitam „Zločin i kaznu” Fjodora Dostojevskog. Došao sam da pucam laserima i blasterima po kozmosu, a ne da se kajem, kršim prste među asteroidima i razgovaram s inteligentnim lovcem-bombarderom koji, takođe, gaji gorku mržnju prema kultistima.

Letno-borbeni modul je, kao što rekoh, solidan. Gotovo u potpunosti je isti kao onaj u Everspaceu 2, što podrazumeva visoko manevribilnu letelicu koja kompenzuje inerciju. I borba funkcioniše isto - protivniku prvo slistite štitove laserima, pa mu balistikom odvalite oplatu, a ako je baš tvrd, zviznete ga raketom ili šest. Izbor opcija za nadogradnju broda je skučeniji, jer postoje svega tri kategorije - balistička opcija je uvek gatling top, sa jačim primercima koji se od slabijih razlikuju samo po DPS-u. Isto važi i za lasere i nevođene rakete. I trgovina je rudimentarna, jer možete samo da kupujete apgrejde koji postaju dostupni kad dovoljno odmotate priču. Srećom, postoji i nasumična oprema koju osvajate u borbi, koja daje malo nepredvidivosti ovom sistemu.

U borbi, pored oružja, možete da koristite i „obrede” (Rite), suštinski, spellove koji vam omogućavaju EMP napad, teleportaciju iza protivnika i druge korisne stvari. Rites koriste samoobnavljajuću energiju i vrlo su korisni u fajtu, pogotovo u situacijama kada se naganjate sa čitavim flotama.

Da nije naporne priče, Chorus bi bio solidna razbibriga koja se lako uči i kompletira uz minimalan napor. Ovako, ima ga smisla uzeti samo kad naletite na mastan popust.

PRETHODNI TEKST The Gunk

SLEDEĆI TEKST Hearts of Iron IV: No Step Back