Bojan JOVANOVIĆ

1. januar 2022.

Sada izgleda sve mora da ima prošireni univerzum. Time se vodio i Riot Games, jer u moru projekata koje razvija interno ili u saradnji sa drugim studijima ima sijaset igara koje nose boje franšize League of Legends, njihove prve i najpopularnije igre. Logično je, zato, da se ultrapopularan MOBA naslov prepakuje i u formu ritmičke igre prepune eksplozija.

Upravo to je Hextech Mayem, igra u kojoj kao Ziggs jurcate urbanim okolišem inspirisanim LoL univerzumom i uz zvuke eksplozija i haosa stvarate muziku samo za svoje uši. Iza igre, zapravo, stoji studio Choice Provisions, nekadašnji Gaijin Games, autori serijala Bit Trip Runner. Dakle, ekipica koja ima potrebno predznanje da se ovakva, eksplozivna premisa spakuje u dvadesetak nivoa ritmičkog platformisanja. Zašto uopšte skakućete i detonirate sve unaokolo u krajnjoj liniji nije ni važno, iako će par međuanimacija pokušavati (i to prilično nezgrapno) da svemu što gledate i radite pruži neki narativni kontekst.

Igranje ne može biti jednostavnije. Koriste se svega tri tastera: za skok, za „udarac turom” nadole i za bacanje bombica. Odgovarajući zeleni, beli i plavi simboli će vam naznačavati koji od tastera da pritisnete, na šta će Ziggs reagovati odgovarajućim akcijama dok seje haos po ekranu. Sve ovo izgleda kao vrlo eksplozivna varijanta Guitar Heroa, naročito kada je muzička podloga nekakav generički rokić. Dok skakućete po ritmičko-melodijskim preprekama, ekran se ispunjava eksplozijama i to stvara zaista prijatan igrački ugođaj. Sem toga, pomenute detonacije se, pritom, savršeno uklapaju sa pozadinskom muzikom što za rezultat ostavlja utisak da komponujete svoju vlastitu simfoniju nasilja. Naravno da na kraju ima bodovanja uspeha i to kroz dve skale - onom za preciznost izvođenja akcija i drugom, za „umetnički utisak”, koja ocenjuje haos koji ste napravili. Postignuti rezultat na obe skale sabira se sa brojem sakupljenih zupčanika i daje vam konačni bodovni saldo i značku kojom je predstavljen vaš ukupni učinak.

Moguće je da ćete već iz prvog pokušaja osvojiti zlatnu medalju ili čak platinastu i nešto će vam ozbiljno smrdeti. Koliko god da vas Hextech Mayhem uči elementima mehanike, igra krije jednu jako bitnu stvar - na svakom nivou nalazi se sijaset skrivenih akcija koje možete izvesti kako biste stvarno kompletirali taj nivo. Rangiranje se uopšte ne zaustavlja na platinum, već ide još par nivoa iznad i završava sa challenger, ali to nećete znati, niti uspevati da postignete ako ne možete u svom tom haosu da nabadate dodatne, nevidljive markere i pogađate šta su developeri zamislili da Ziggs tu treba da uradi. Dobićete neke vrlo uopštene smernice, tipa da zupčanici označavaju bacanje bombica, a kutije skok, ali je to sve isuviše nekonzistentno. Dodajte na to što Ziggs leti unaokolo i retko kada tačno prelazi preko markera, pa se igra nagađanja još više komplikuje. Kao neko ko igra Beat Saber, Dance Dance Revolution, Muse Dash i druge japanske „rejv izazivače epilepsije”, autor ovih redova je čupao kosu dok nije konačno prešao igru i otključao režim koji, zapravo, pokazuje gde, kako i kada treba tačno pritisnuti koji taster. Tu je i veštačka progresija sa sakupljanjem zupčanika u kojoj se manje umešni igrači mogu zaglaviti na jednom od tri boss protivnika ili, pak, da gube vreme na otključavanje kostima za glavnog junaka. Iritantna stvar koju igra radi - ako pogrešite taster, Ziggs se zakuca u zid, igra zastane i premotava nivo unapred dok ne bocnete prvi sledeći simbol. Ovo jako izbacuje iz ritma i nešto je što muzičke igre apsolutno ne bi trebalo da rade.

Hextech Mayhem je zanimacija za par popodneva i to je, otprilike, to. Igri prebrzo ponestane zamajca, jer sadržajno ne može da se takmiči sa konkurentskim naslovima iz ovog šarenog žanra. Ali, ako ste igrač League of Legendsa i želite malu razbibrigu u pauzama između mečeva, ovo može poslužiti kao simpatična zanimacija.