Vladimir PISODOROV

1. novembar 2020.

Svim srcem podržavamo ono što Milestone pokušava da uradi sa serijalom RIDE, ali predstavljanje nastavaka na svake dve godine je tempo za trku sa puževima. Pritom, razlike između dve verzije u velikom broju slučajeva kozmetičkog su karaktera i stiče se utisak da autorima projekat ipak nije toliko važan kao što se to u prvi mah čini.

Bez obzira na sve nedostatke kojima ćemo se pozabaviti kasnije, RIDE 4 je najsveobuhvatnija moto-simulacija na tržištu. Možda je izraz „moto-simulacija” pregrub, pošto RIDE 4 ima simkadno srce i mada fizički model može da se rihtuje preko unapred pripremljenih šablona, ne možete da očekujete manevarski prostor klasičnih simulacija vožnje. Ono što igru izdvaja od konkurencije jeste fantastičan izbor motocikala i podjednako zanimljiv izbor staza. Motori su modelovani sa puno pažnje i mogu da se upgradeuju, što je stvar koju smo na raspolaganju imali i prošlog puta. Međutim, sada je na raspolaganju daleko veći broj kategorija za upgradeovanje, pa se igra u ovom departmentu još više približava Forzi Motorsport. Poređenje sa hitom Turn 10 Studiosa je neminovno, jer se i kampanja „odmotava” na sličan način i to su stvari koja ova dva ostvarenja čine toliko sličnim.

Ipak, kampanja se unekoliko razlikuje od prošlog puta. Umesto da budete nagrađeni zvezdicama, za dobar plasman dobijate bodove i kada ih nakupite dovoljno, bićete u prilici da „otključate” dodatne „spletove” trka. Još jedna novina ovde su trke izdržljivosti, koje podrazumevaju odlaske u garažu, zamenu pneumatika i dolivanje goriva.

Gorenavedeno sa sobom povlači možda i najvažniju novinu - igra sada vodi računa o potrošnji pneumatika i goriva i to je još jedan korak koji su autori načinili da univerzum RIDE usmere ka svetu simulacija. Nažalost, još uvek nije moguće doći do podataka o temperaturi asfalta ili brzini duvanja vetra, niti da li oni utiču na performanse motocikala. Pohvalno je i to što su autori obezbedili mogućnost dinamičkog smenjivanja vremenskih prilika, ali i smenu dana i noći. Trke mogu da se održavaju u bilo koje doba dana, dok proticanje vremena može da se ubrza odabirom jedne od dostupnih predefinisanih vrednosti. Na vremenske prilike ne možete da utičete kao, na primer, u Project CARS-u, što dalje znači da ne postoje „slotovi” za različite vremenske uslove, odnosno, da je mehanizam na prilično rudimentarnom nivou. Osim po kiši, može da se vozi i po mokrom asfaltu, a downside je to što u tim uslovima ne možete da odaberete pneumatike za suvo vreme i tako rizikujete na svoju ruku.

Sve što smo prošlog puta zamerili autorima kada je ponašanje AI vozača u pitanju, zameramo im i ovog puta. Ruku na srce, protivnici sada ne voze po šinama i daleko više greše, ali su do te mere agresivni da će to u velikoj meri uticati na vaše performanse. U većini slučajeva činiće vam se da se protivnici ponašaju kao da su slepi, jer ič ne haju za to što im se nalazite na putanji kretanja. Grubo će naletati na vas i izbacivati vas „iz sedla”, kao divlji konj kauboja. Sa ovim biste još nekako uspeli da se izborite, oštrim i brzim manevrima ili zauzimanjem druge putanje kretanja, ali upravljački sistem je preosetljiv i krajnje neprecizan. Najgore od svega je to što nije moguće obaviti podešavanja osetljivosti kontrola, pa će vam i obično „skretanje” biti problem, a kamoli borba sa razjarenim AI bikovima.

Moraćemo da vas razočaramo i podatkom da autori ama baš ništa nisu uradili kada je kvalitet grafike u pitanju. Tu ne mislimo na modele motocikala i vozača, već objekata pokraj staze. U zoru next-gen perioda, RIDE 4 izgleda kao upscaleovan naslov za PlayStation 3 i ne možemo čudu da se načudimo da povodom toga nije preduzeto ama baš ništa. Ako se sećate, slična situacija bila je i sa prethodnim nastavkom, koji se na rafovima prodavnica pojavio pre pune dve godine.

Iako dolazi sa gomilom motocikala i staza, nudi zanimljivu kampanju i mnoštvo sadržaja, RIDE 4 deluje kao nezavršena i neispolirana igra. Zašto je to tako i nakon podužeg razvojnog perioda, ostavljamo autorima da razmišljaju.