Danilo LUKINOVIĆ

1. novembar 2020.

U vremenu kada većina velikih i poznatih studija izdaje nastavke i/ili umivene i prerađene verzije legendarnih igara, čudni i drugačiji koncepti mogu da se „ispile” samo iz malih, indie studija. Jedan takav mali i odvažan tim jeste Stillalive Studios, koji iza sebe ima nekolicinu tycoon igara, Bus Simulator i nesrećni Son of Nor (SK 5/2015). Njihovo najnovije „čedo” predstavlja intresantan koncept strateške igre smeštene u svemir. Bez obzira na kraj prethodne rečenice, zaboravite na Homeworld ili Sins of Solar Empire. Drone Swarm je igra koja ima interesantne i „nove” načine komandovanja i taktike upotrebe trupa, ali više žanrovski „vuče” više ka tower defenseu, nego ka punokrvnim strateškim igrama (iako je jasno da je i tower defense nastao kao mod za RTS).

Priča, koja, objektivno, ne utiče na ukupan utisak, predstavlja prežvakavanje klasičnih klišea jeftine naučne fantastike iz B produkcije. Jednoga dana na nebu se pojavljuje mistična sfera iz dalekog svemira i masom (naslovnih) dronova kreće da nam preuređjuje planetu. Nakon što je čovečanstvo iscrplo sve moguće načine odbrane, uključujući i globalni nuklearni arsenal koji je naneo više štete „domaćima”, očajni ostaci populacije uspevaju da prežive tako što jedan čovek koji je, možda od svog tog blagorodnog, zračenja razvio nadljudske psihičke sposobnosti (Psyker!), uspostavlja ne samo komunikaciju već i kontrolu nad dronovima. Jedan za drugim, preživelih 32 hiljade zemljana napušta skrhani dom i u kriogeničkim kapsulama na brodu Argo (čije poreklo nije baš objašnjeno), koji „jaše” sferu, odlaze u nepoznato u potrazi za Novom Zemljom.

Sve ovo predstavlja samo okvir za igru nalik na FTL i „bežanje” od pobunjenika. U stvari, ako izuzmemo samo izvođenje, Drone Swarm po strukturi veoma nalikuje pomenutom hitu. Na jednostavnoj „mapi svemira” postoje tačke skokova između sistema. Svaki sistem predstavlja jednu „rundu” (misiju) i grana se ka narednima, koji mogu biti manje ili više opasni sa manje ili više mogućnosti za pronalaženje i osvajanje novih tehnologija. Brod se veoma slično „budži” dodavanjem oružja ili sposobnosti koje stičete tehnologijama. Za razliku od FTL, koji je nehajno brutalan, ovaj naslov podilazi širokim narodnim masama i nudi nivoe težine. Postoji režim namenjen modernim „igračkim novinarima” (story), zatim normalni, sa kojim startujete i koji predstavlja progresivno podizanje nivoa težine i kompleksnosti, kao i, naravno, „gvozdeni”, koji odgovara surovom stanju drugih naslova, poput FTL.

Osnovu igre i „glavne zvezde” čini roj dronova, 32 hiljade dronova, da budemo precizniji. Oni predstavljaju fizičku manifestaciju, psihičke energije preživelih zemljana i sredstvo kojima se bore sa različitim vanzemaljskim pretnjama koje im stoje na putu. Borbe se izvode u realnom vremenu, a način na koji koristite dronove veoma je interesantan. Prostim klikom miša i pomeranjem slobodnom rukom „crtate” pravac napada jata ili liniju odbrane. Dronovi će „trošiti” protivnike prostim prolaskom kroz njih, dok će izborom defanzivne taktike formirati zid da zaštite mothership. Dronove možete da koristite i da pomeraju objekte u bliskom svemiru, kao što su asteroidi i kontejneri. Kako igra napreduje, uvećava se broj neprijatelja, a priroda njihovog napada postaje kompleksnija. Brze vijuge i prsti neophodni su za izvođenje kompleksnih manevara i konstantno šaltanje između napada i odbrane. Prelepa i precizno „odsvirana” kompozicija, koja je posledica dobrog dirigovanja jatom, zaista predstavlja zadovoljstvo.

Problem predstavlja činjenica da igra postaje repetitivna veoma brzo i pitanje je da li ćete joj se vraćati radi još jednog ili nekoliko prelazaka. Grafika je pristojna, ali ne i spektakularna, a s obzirom na vizuelnu komponentu, hardverska zahtevnost mogla bi da bude nešto lakša. Igra je (za sada) rezervisana za PC platformu, iako je izvođenje idealno za „šaranje” prstima po ekranu mobilnog telefona. Upravo bi širenje na ovo nepregledno tržište moglo da produži život ovom naslovu, kao i obaranje cene ispod sadašnjih 20 evra.