Miodrag KUZMANOVIĆ

1. novembar 2020.

Najveći majstori egzistencijalnog i svakog drugog horora na indie igračkoj sceni jesu talentovani Švedi iz Frictional Gamesa. Duboko sam uveren da zaista stravičan užas može da osmisli samo neki ledeni severnjak - južni narodi i njihova koleričnost nisu podesni za generisanje doziranog i postepenog straha, koji je neophodan za kvalitetno đubrenje gaća. Kod nas s juga sve se svodi na sekire i alkoholizam, ili, ako je autor rešio da bude naporan, na dragudavce i konjoštipe iz slovenskih mitova.

Amnesia Rebirth je direktan nastavak igre Amnesia: The Dark Descent iz 2010. godine, ali ne u smislu protagoniste, već po pitanju generalne ideje i prožimajućeg koncepta. Tu prvu igru Amnesia mnogi navode kao THE horor naslov za PC i najbolje Frictionalovo ostvarenje, ali sam mišljenja da je njihova SOMA iz 2015. nešto toliko neponovljivo i megaodlično da polemike o horor šampionu nema. Ta rasprava je, ipak, nebitna u priči o novoj Amneziji, koja postavlja interni rekord za ovaj mali studio - u pitanju je daleko najskuplja, najbolje opremljena i nabudžena igra koju su ikada izdali. Raskošni, superjezivi, suptilno prelepi indie eldrich horror predviđen da se igra noću, u dubokoj tišini praznog stana, dok vam refleksije monitorskog svetla sugestivno igraju po sobi.

Horor igre Amnesia: Rebirth ličniji je i bliži srcu, nego onaj u ranijim nastavcima. Elaborisati detaljno na ovu temu uz izbegavanje spoilera praktično je nemoguće, tako da ne zamerite ako se budem nespretno saplitao u pokušaju da prođem kroz iglene uši inuenda i kriptičnosti. Protagonistkinja je mlada Tasi Trianon, Francuskinja koja sa svojim mužem odlazi trbuhom za kruhom u kolonijalnu Afriku, gde bi za račun rudarskog koncerna radila na eksploataciji minerala. Avion se ruši usred pustinje, a Tasi, nakon dolaska svesti, shvata da je ostala sama i da se seća malo čega...

Mentalno stanje žene u potrazi za mužem koji je nestao s mesta nesreće dočarano je na ekspertski način. Ona pati od čudne mentalne bolesti koju tretira laudanumom (tinktura opijuma) i u takvom stanju treba da savlada interdimenzionalni, drevni horor s kojim ste se upoznali u prvoj Amneziji i preživi bauljanje prastarim hramovima, napuštenim tvrđavama i drugim lokacijama nastalim iz fuzije horor bajke i stravične stvarnosti. Njene reakcije nisu refleksi nemog protagoniste koji ostavlja vašoj svesti da popuni sve rupe u sveprisutnom strahu, nego suštinski element vašeg zajedničkog, katarzičnog iskustva. Bez prvoklasne glume i naracije, to bi bilo nemoguće dočarati, ali, srećom, autori Amnezije nisu žalili sredstava za produkciju i glumce.

Ako se prvi put susrećete sa ovim, specifičnim brendom horora, vredi naglasiti nekoliko stvari. Amnesia: Rebirth je narativna horor igra, prepuna lorea i prostornih zagonetki, zasnovana na konceptu protagoniste koji nema pravi odgovor na parališući strah. Tasi nije u stanju da se bori protiv monstruma, već može samo da se krije i da beži od njih. Čak i prosto bauljanje po mraku njoj podiže nivo stresa, uzrokujući napade i halucinacije ukoliko pređete određeni prag. Za razliku od prethodnih nastavaka (i SOME), ovde nema prave smrti koja podrazumeva učitavanje prethodne pozicije, već vam svaki poraz podiže nevidljivi brojač koji vas odseca od mogućnosti da ostvarite neki od boljih krajeva igre. Ova sjajna ideja, sama po sebi, generator je dodatne strave, jer ubacuje u igru roguelike koncept bez trošenja igračevog vremena, ujedno dajući motivaciju za drugim ili trećim kompletiranjem igre. Za prvi će vam biti potrebno desetak sati, posle kojih ćete se osećati fenomenalno, ali emotivno isceđeni.

Vredi podvući da ovo nije igra za anksiozne i labilne osobe, već, kao i svaki dobar horor, zahteva izvesnu monolitnost svesti. Šta da vam još poručim nego da uživate - neka vam dupe žvaće nađubrene gaće i uživa sad, jer inače - kad će?