U dobra stara vremena, igrama nije bila potrebna komplikovana priča, nego samo osnovna motivacija koja je, kada se upotpuni zaraznom mehanikom, rezultovala nebrojenim satima zabave. Čini se da se odgovorni ljudi u izdavačkoj kući Team 17 vraćaju osnovama sa brojnim naslovima koje podržavaju u poslednje vreme. Među tim igrama našao se i Mugsters, delo malog finskog studija Reinkout Games. Baš kao klasični naslovi koji su bili utemeljeni na jasnim idejama tipa „spasi princezu”, Mugsters je napravljen pod parolom: „Pronađi preživele, sakupi kristale, spasi svet!”.

Igra ne gubi mnogo vremena na pripovedanje, nego postepeno zaključujete o čemu se radi (ili ste pogledali trejler za igru tokom meseci koji su za nama). Priča nas vodi u stilizovanu alternativnu realnost gde su vanzemaljci zagospodarili našom planetom. Vi ste jedan od retkih slobodnih preživelih ljudi sa zadatkom da okupite ostale članove čovečanstva, sabotirate vanzemaljska postrojenja i sakupite energetske kristale koje nepažljivi vanzemaljski osvajači ostavljaju za sobom. Mugsters nas vodi kroz seriju ostrva sa sve težim i kompleksnijim zadacima, kako biste se postepeno upoznali sa impresivnim dubinama gameplaya koje nude jednostavne mehanike ove igre.

Kao što smo pomenuli, grafika je prilično stilizovana. Sve je zasnovano na šarenim poligonima, kako bi bilo jasno uočljivo i prepoznatljivo – od likova, preko vozila, do objekata. Zbog ovog pristupa, igra uopšte nije zahtevna i prikaz se bez problema slobodno rotira, što je često neophodno kako biste lepše sagledali nivo i prostorni problem sa kojim ste suočeni. Što se same mehanike tiče, Mugsters je mešavina više žanrova i uticaja, a starije igrače će verovatno podsetiti na prve dve igre u serijalu GTA, koje su imale 2D izvođenje i pogled iz ptičje perspektive. Naš bezimeni protagonista automatski se transportuje od ostrva do ostrva na kojima ima uvek slične, ali sve kompleksnije zadatke. Potrebno je da pronađete sve preživele ljude, koje najčešće vanzemaljci drže u krio kapsulama. Da biste se brže kretali po ostrvima, možete da trčite, vozite ili letite, a tu su i kamenje ili burići sa gorivom, koje možete da pomerate i bacate. Kombinovanjem svega što vam je na raspolaganju morate da se izborite sa svim što igra stavlja pred vas. Ogromni prekidači aktiviraju se kada preko njih pređete automobilom ili kamionom kako biste otvorili kapije ili pokrenuli tuđinske mašine da rade za vas. Razne prepreke mogu da se probiju, zaobiđu, preskoče, pomere ili dignu u vazduh. Tu su i platformske deonice kako biste dosegli objekte i strukture na višim nivoima ili iza zidova. Ipak, najveći izvor zabave, ali i frustracija, biće upravo vožnja. Kada vas jure vanzemaljska stvorenja (i kopnena i ona u letećim tanjirima), a vi upravljate rudimentarnim komandama vozila i korigujete rotaciju kamere, nastaje haos koji je istovremeno fascinantan i zabavan. Ipak, ako iz tog haosa ne izvučete živu glavu i morate neke ciljeve da obavite ispočetka, kazaljka na unutrašnjoj skali frustracije počinje polako da se podiže. Sem toga, haos eksponencijalno raste ako igrate kooperativni multiplayer, pa protivnici jure i vas i saigrača, a svi neprestano doprinose pometnji. Sem toga, igranje u timu ne donosi nikakve dodatne izazove ili dizajn nivoa, već se radi o istim ostrvima kojima prolazite tokom solo igranja.

Rešavanje problema svakog ostrva možete da pokrećete ponovo beskonačno mnogo puta, uz to da se neki ciljevi pamte, npr. rušenje vanzemaljskih instalacija, a drugi, kao što su oslobađanje ljudi i sakupljanje kristala, moraju se uvek obaviti u jednom cugu. Ovo spasavanje ljudi dodatno komplikuje njihova tragična veštačka inteligencija. Na ostrvima bez mnogo opasnosti, zaglavljivanje osoba koje ste upravo spasili ne smeta mnogo, ali veoma brzo počinjete da radite ostrva gde „glupi” pathfinding direktno vodi u opasnost ili smrt. Ako na ovaj problem gledate kao na još jedan stepen izazova, u igri koja od vas neprestano traži da rešavate sve kompleksnije zadatke na čudan ili inovativan način, Mugsters će vas sigurno zabaviti. Trenutak kada provalite kako se nešto rešava (sa ili bez uzvika: „Eureka!”) vam daje dovoljno vetra u igračka jedra, tako da ćete nakon uspešnog sprovođenja ideje u delo gotovo sigurno reći sami sebi: „Još samo jedno ostrvo.” Ako, pak, nemate mnogo tolerancije za glupiranje osoba koje aktivno odmažu u uslovima vanzemaljske apokalipse (što je, jasno, krajnje ozbiljna stvar, pogotovo u niskopoligonalnom i šarenom okruženju), ova igra će vas prilično brzo iznervirati i dići ćete ruke od nje.

Jednostavan izgled Mugstersa doprinosi šarmu igre, ali zakržljala muzička komponenta definitivno snižava kvalitet opšteg utiska. Dok je muzika nekako nenadahnuta, jednolična i brzo dosadi, zvučni efekti koji prate haos na ekranu su prilično efektni. Dizajn zagonetaka je solidan i oslanja se podjednako na zakone fizike i neku sopstvenu, specifičnu logiku na koju se brzo naviknete.

Mugsters ostavlja utisak igre koja bi bila mnogo zabavnija da su se autori ipak malo više zabavili prezentacijom i povezivanjem njenih, uglavnom solidnih, komponenata. Ukoliko vam ne treba jasno pripovedanje i uvođenje u svet, nego je dovoljno da igra ima šarmantan dizajn i mehaniku koja zahteva rešavanje problema, očekuje vas mnogo zabave. Ako od svojih indie naslova ipak zahtevate da budu zaokruženiji kao nešto sa većim budžetom, možda je bolje da Mugsters preskočite. Naše mišljenje je da ovaj naslov nudi taman onoliko sadržaja koliko treba, da bi se opravdala cena sa Steama od petnaest evra.

Dragan KOSOVAC