Kako zamišljate sport u dalekoj budućnosti? Nalik na bespoštednu borbu na život i smrt između lovca i ljudske lovine, sa prenosom uživo u udarnom terminu, kao u filmu The Running Man, ili nešto humanije, ali ništa manje nasilno nadmetanje prikazano u Rollerballu? Nekako smo skloniji drugoj varijanti, sa nadom da u narednih vek-dva čovečanstvo neće baš toliko zastraniti, a sličnu viziju očigledno deli i Roll7, britanski indie developer poznat po skejterskoj igri OlliOlli. Kompetitivni sport koji su predstavili u igri Laser League deluje sasvim benigno u poređenju sa pomenutim primerima.

Laser League je multiplayer orijentisana simulacija futurustičkog sporta, napravljena sa jasnim ciljem da se nametne kao regularni inventar eSports takmičenja. Mečevi se igraju između ekipa sačinjenih od dva ili tri igrača, pri čemu svaki igrač vodi svog avatara, a ukoliko zafali živih igrača, u pomoć priskaču AI vođeni botovi. Igra se na pravougaonom terenu po kome se po ustaljenoj šemi pomeraju neutralni nodovi, a ekipa koja prva stigne do čvora aktivira laserski zrak u svojoj boji. Igrači su imuni na lasere u nijansi svog tima, ali će ih kontakt sa protivničkim laserom istog trenutka izbaciti iz igre. Eliminisani igrači ostaju na terenu jer ih saigrači mogu oživeti i tako ponovo vratiti u igru. Tim koji uspe da izbaci sve protivničke igrače dobija poen. Jedna runda se igra do tri poena, a meč na dve dobijene runde. Tako jednostavno, a tako zarazno.

U ekipi postoji nekoliko pozicija igrača koje se razlikuju po ulogama na terenu i specijalkama koje izvode, mada je prikladnije koristiti gejmersku terminologiju i nazvati ih klasama, jer će tim funkcionisati čak i ako svi igrači izaberu istu klasu. Smash je neka vrsta tenka jer poseduje štit pomoću koga odguruje protivničke igrače, a kako veoma brzo puni specijalku, idealan je za sprečavanje protivnika da se prvi domogne čvorišta. Ghost može da nakratko postane neranjiv i tako prolazi kroz protivničke lasere, što mu omogućava da brzo i efikasno oživljava pale saigrače. Blade je damage dealer u ekipi i u stanju je da svojom oštricom eliminiše protivnike. Shock može da na neko vreme ošamuti rivale, čime oni postaju lak plen za lasere. Svojom specijalkom thief „krade” suparnička čvorišta, dok snipe ostavlja markere na terenu, da bi se kasnije teleportovao do njih. Širok spektar klasa ostavlja dosta prostora za isprobavanje različitih taktika, a u pauzi između dve runde ekipa koja gubi ima pravo da izvrši izmene.

Mečevi se odigravaju u arenama smeštenim na svim stranama sveta (London, Detroit, Rio, Doha...), a svaki stadion ima nekoliko jedinstvenih šema kretanja lasera po terenu. Sa tridesetak različitih layouta u opticaju gotovo je nemoguće napamet naučiti sve šablone, što igru čini težom i zanimljivijom.

S vremena na vreme, na terenu se pojavljuju dodaci koji lako mogu preokrenuti tok utakmice. Instant punjenje specijalki za celu ekipu, ubrzavanje, usporavanje ili čak zaustavljanje kretanja lasera, resetovanje svih čvorišta, zaključavanje upotrebe teleporta za protivnički tim – samo samo su neki od dodataka koje je poželjno što pre ugrabiti. Čak i ako vam se učini da nećete imati prevelike koristi od power-upa koji se upravo materijalizovao, isplati se aktivirati ga samo kako biste sprečili rivalsku ekipu da to učini.

Laser League poseduje nešto na čemu mu i pravi sportovi mogu pozavideti – neprestanu akciju. Uz relativno kratke mečeve (obično se završavaju za 5-10 minuta), igra ima ogroman potencijal za privlačenje publike, jer zašto bi neko gledao dugometražnu utakmicu zarad nekoliko dobrih poteza, kada može da odgleda petominutni adrenalinski koktel, ispunjen frenetičnom akcijom. Upravo su zbog ovoga mnogi kritičari i jutjuberi prognozirali neverovatan uspeh igre, ali su zaboravili činjenicu da neko mora i da igra igru kako bi je drugi gledali. Tokom više od godinu dana provedenih u Early Accessu, uz besplatno deljenje ključeva u par navrata, Roll7 je očajnički pokušavao da stvori kritičnu masu igrača, ali smo na kraju umesto atomske bombe dobili „ćorak”. Svega dva meseca nakon izlaska, igra je efektivno mrtva i, ukoliko imate sreće, naletećete na ponekog entuzijastu koji još nije okačio sajber kopačke o klin. Uglavnom ste osuđeni na trening mečeve sa botovima u kojima se ne stiče XP, pa ne možete ni da levelujete profil i otključate kozmetičke dodatke koji menjaju izgled vašeg avatara.

Jednostavnost je najlepša forma – maksima koja važi kako za gameplay, tako i za vizuelni identitet igre. Zamračene arene u kombinaciji sa fluorescentnim bojama timova ostavljaju snažan utisak na igrače, posebno na publiku koja posmatra meč. Sav taj neon i hipnotišuća elektronska muzika čine da Laser League izgleda kao promo materijal za neki novi film Nikolasa Vindinga Refna.

Da kojim slučajem živimo u paralelnom univerzumu u kome se rvački zahvati u kaznenom prostoru sankcionišu jedanaestercem, gde ne postoje ljudi koji tvrde da je Zemlja ravna ploča, a igrači umesto Fortnite pikaju Laser League, konačna ocena bi bila značajno viša. Nažalost, surova realnost je da je ovo dobra multiplayer igra koja „pati” od hroničnog nedostatka igrača i jednostavno vam ne možemo preporučiti da svoj teško zarađeni novac potrošite na nešto što ima smisla igrati koliko i Kanter sa botovima. I sam Roll7 snosi deo krivice za ovu katastrofu, jer nikako nisu toliko naivni da ne znaju da na multiplayer sceni vlada „mala bara puna krokodila” okruženje i da je, osim kvaliteta, potrebno i da se zvezde poklope kako bi igra postigla zapaženiji uspeh. Šteta, jer malo sporta, makar i futurističkog, u eSportu ne bi bilo na odmet, a ovaj indie biser završava samo kao još jedna stavka u nečijem CV-u.

Darko MIHOKOVIĆ