Orkovi iz sveta Warhammera 40K imaju jednu jako finu izreku: „Još dakka!”. Kada su pucačine iz prvog lica u pitanju, u potpunosti se slažemo sa agresivnim zelenokošcima, a čini se da naše mišljenje deli i studio Grip Digital. Njihova nova igra vam daje šansu (teorijski) da ponesete neograničen broj pušaka i da roštiljate iz svih istovremeno. Veoma, veoma veliki dakka-dakka.

Naslovni Mothergunship je brod-kapitalac, matično svemirsko plovilo vanzemaljske flote koja se, nekog budućeg leta gospodnjeg u alternativnoj stvarnosti, sjatila ka Zemlji. Pokret otpora ljudske rase čini šačica harizmatičnih ludaka, sa nemim protagonistom na čelu, a jedini način da se dopre do srca invazije je laganim uništavanjem manjih brodova i pritiskanjem ogromnih tastera označenim sa „Ovo totalno nije dugme za samouništenje!” Gomilanje oružja u inventaru je sastavni deo te akcije, naravno.

U srži igre leži poprilično zabavna i fleksibilna roguelike mehanika, koja je upravo onakva kakvu očekujete – oblik i raspored prostorija nasumično se generišu svaki put kada se otisnete u misiju. Svakojake zamke, prepreke i agresivni roboti takođe su nasumično raspoređeni kroz svet igre, kao i gomila random slučajnosti. Ah da, ako zaginete, gubite sav progres u misiji, kao i opremu koju ste poneli. Mehanizovani lavirinti neretko imaju više mogućih izlaza, sa sobama koje mogu da daju bonus ako ispunite neki mini zadatak, ili, češće, krcate do plafona robotima i laserima. Igra sklapa izazove poprilično maštovito, stalno osvežavajući okruženja i načine na koje planira da istranžira nesrećnog protagonistu, tako da nećete imati osećaj da stalno prolazite kroz jedan te isti hodnik. Kampanja jako fino povećava stepen izazova i pritom nudi dovoljno sporednih zanimacija na manjim brodovima, da se ukupno druženje sa glavnim delom igre može solidno razvući. Pritom, urnebesni dijalozi drže pažnju i bez problema vam izvlače osmehe, tik pre nego što ponovo uronite u opšti krkljanac.

Apsolutna zvezda igre i razlog zašto ćete posle kampanje provoditi dosta vremena u endless modu je način na koji dolazite do oružja. Naime, svaku pušku sklapate iz delova i tako stvarate ubitačne šklopocije koje pucaju iz svih ventila. Kombinujući „povezivače”, različite poklopce sa pasivnim bonusima i nekoliko tipova cevi, možete napraviti praktično neograničen broj komada uvrnutog oružja. Od klasičnih automata, preko bacača granata, do lasera i mina, vaše puške mogu da rade nešto od toga ili sve to istovremeno. Jedini uslov je da cevi upiru napred i da se ništa ne preklapa. Municija je praktično neograničena jer se zasniva na energiji za levo i desno oružje (odvojeno), a ubijanjem protivnika ili jednostavnim čekanjem se skale dopunjuju. Tu je i sitno dograđivanje vašeg mehaničkog odela između misija, kao i sakupljanje privremenih power-upova kojima dobijate više skakutanja ili produžetak linija zdravlja i energije. Minimalno, ali opet dovoljno da dâ dubinu igri i pritom ne opterećuje igrača bespotrebnim brojkama.

Dok je sklapanje preogromnih pušaka neverovatno zabavno i predstavlja nasilniju verziju LEGO kockica, ekonomija igre i njeni sistemi neretko staju na put potpunom uživanju. Nasumična priroda generisanja enterijera nekada dovodi do situacija da na celom nivou ne naiđete ni na jednu prodavnicu, te ostanete zaglavljeni sa početnim arsenalom. Čak i da svaki čas nalazite prodavnice, postoji velika šansa da protivnici ne ispuste dovoljno novčića da išta konkretno možete da pazarite, pa ostajete na nivou Piroćanca iz vica, koji kroz izlog poslastičarnice gleda kako drugi jedu kolače. Na kraju, prisutan je i vrlo praktičan problem korišćenja frankenštajnolikog oružja. Možda vam neće smetati što te kreacije mogu da zauzmu pola ekrana, ali smeta to što monstruozne pucaljke „posrču” zalihu energije brže nego žedno dete tetrapak sokića. Često je bolja opcija staviti dve, eventualno tri cevi na jednu pušku, što je donekle suprotno poenti igre. Kako autori navode, u narednom periodu će biti dosta osveženja za igru, pa je moguće i da će biti rebalansirana ekonomija i sama upotrebna vrednost nekih tipova naoružanja.

Kada već pominjemo budućnost igre, tokom avgusta se očekuje dodatak kooperativnog online moda za dva igrača, nešto što ima ogroman potencijal da igri produži životni vek pored postojećeg endless moda i kampanje. Pored toga, najavljeni su i dnevni izazovi, high score tabele i još štošta, a u trenutku dok ovo čitate neki od navedenih dodataka bi trebalo da su već stigli u igru. Takođe, konfiguracija iz stavke „preporučeno” je iz našeg iskustva malo preuveličana – sada vremešni GTX960 je bez ikakvog problema sve vrteo u najvišim detaljima. Zaista impresivna optimizacija, s obzirom na to koliki je haos često na ekranu.

Mothergunship je prava letnja igra, limunadica za osveženje od vrućine napolju (ili nasumične kiše, zavisi kakve smo sreće). Igra je koju lako možete uključiti na „samo 15 minuta” i onda nastaviti da se igrate do duboko u noć, dok pokušavate da otkrijete sve tajne prostorije i moguće kombinacije. Štošta tu treba još utegnuti, ali je već sada naslov koji može da se preporuči, naročito ukoliko ste raspoloženi za dozu neobavezne FPS ludorije i najviše cheesy šale sa ove strane vaseljene. Ako developeri, pritom, budu redovno proširivali igru, onda zaista nema zime za ljubitelje arkadnih pucačina.

Bojan JOVANOVIĆ