Samo tri meseca od izlaska osnovne igre, ekspanzija Beast of Winter je pred nama. Zver zime nastavlja tradiciju „ledenih” nastavaka u serijalu Pillars of Eternity, koju je započeo White March. Takođe se nastavlja i daleko šira tradicija (jer nije ograničena na igre iz Obsidiana) – da open world RPG-ovi dobijaju mid-game ekspanzije, a open end RPG-ovi ne. Nismo fanovi ove prakse, jer se remeti narativni tok igre i razvojna putanja likova, ali možemo reći da je Beast of Winter najbolje mid-game proširenje svih vremena i da će teško biti nadmašeno zbog pomenutih ograničenja tog formata. Efekat uništavanja balansa ovde nije prisutan, jer level cap nije podignut, pa se ne dešava debakl kao sa Belom Krajinom. Ipak, nekom će ding! novog nivoa nedostajati, pošto nije problem udariti u plafon razvoja i znatno pre kraja igre u osnovnom izdanju. Dobro obrazloženje je da autori nisu želeli da se upuste u komplikovani posao mapiranja daljeg razvoja likova, pošto smo već ušli u teritoriju suludo moćnih sposobnosti. To je potpuno razumljivo, imajući u vidu kratak vremenski rok za kreiranje Zveri zime iz kog su izvukli maksimum. Nadamo se da su taj kompleksni proces odgodili samo za sledeću ekspanziju, a ne tek za sledeću igru.

Zaplet kreće kad na poziv starešine kulta Rimrganda dođete na ledeni breg krajnje nekarakterističan za topla mora Deadfirea. Rimrgand, naslovna zver zime u liku ogromnog belog, propalog i zaleđenog divljeg bika, jeste bog zime, propadanja, entropije i smrti. Iako su većina bogova serijala, između ostalog, i bogovi smrti, Rimrgand predstavlja nešto drugo – konačnu i neumitnu smrt svega, pa i sebe apsolutnu prazninu i nepostojanje. Zbog njegovog hladnog domena našalićemo se da je on bog toplotne smrti univerzuma. Njegovi kultisti, mahom bledi vilenjaci sa ledenog kontinenta, igraju se (obrnutog) Al Gora i gledaju kako se glečeri šire, što po njima nagoveštava konačni kraj. Vi ne delite njihov entuzijazam, iako vas uveravaju da ste izabranik Rimrganda, kao i da je undead zmaj koji im pustoši naseobinu glasnik boga. Pošto naš Rudonja nije proaktivan bog smrti, kakvih Eora svakako ima, ispostavlja se da stvari nisu onakve kakvim ih vilenjački ljubitelji death metala predstavljaju. Tako to ide kad insistirate na poštovanju boga koga ne zanima interakcija sa smrtničkim fan klubom. Nakon ekskurzije u obližnji zaleđeni hram, Jablan vas pušta u svoju dimenziju sa zadatkom da ubijete zmaja. Vi ćete, naravno, da istovremeno radite na sprečavanju leđenja Eore (dok je Rimrgandu sudbina vašeg sveta potpuno nebitna). Pomoć u izvršenju zadatka vam mogu ponuditi značajne ličnosti koje u podsvetovima izgrađenim od njihovog sećanja istrajavaju u agoniji, dok im Rimrgandova dimenzija polako dezintegriše duše.

Deadfire je ogromnim delom bio posvećen fantasy Karibima, geopolitici i istraživanju, a Beast of Winter je sadržajem nabijeno narativno proširenje, gde se sporedne zanimacije svode na tri zadatka i malo njuškanja. Iako konceptualno i tematski Beast of Winter nije preterano povezan sa Deadfireom, narativna integrisanost ove ekspanzije u širi univerzum predstavlja verovatno najbolji primer kako se tako nešto radi. Jezgrovitost je neverovatna. U kratku ekspanziju je spakovano toliko značajnog sadržaja za celokupni lore serijal. Nove priče su fino uklopljene u celinu i pred igrača donose često pominjane fragmente istorije Eore, ali na inovativan način. Autori su se, pritom, poigrali i sa još nekoliko ideja na veoma efikasan način, što nam takođe otkriva dosta o univerzumu serijala. Kroz maestralno izvedene interakcije sa Rimrgandom otkrivamo nove aspekte njegove ličnosti, ali on i dalje ostaje misteriozan. Pisanje je izuzetno i verovatno najbolje koje je serijal video. Zbog dimenzionalne iščašenosti i narativnog fokusa, Beast of Winter uspešno podseća na kvalitet Planescape: Tormenta, a atmosferičnost prosto pleni.

Novi koncepti avanturističkih zagonetki su savršeno prilagođeni mestu u kom se igra odvija. Sjajno su tematski integrisani i daju dozu logičko-avanturističke dubine koja težinom ne opterećuje igrača. Svaki podsvet donosi drugačiju mehaniku manipulacije, koja se može primenjivati i u ostalim da bi se došlo do rešenja drugim putem, što u praksi izgleda vrlo zanimljivo. Novina su trinketi, magijom nabijeni artifakti koji vam daju mogućnost da bacate jednu čaroliju. Ostale klase trinket nose u slotu gde čarobnjaku stoji grimoar. Ubačeno je i dosta novog oružja i opreme, uglavnom sa ledenom tematikom. Borba je dozirana, ali su završni okršaji izazovni kao retko šta u celom serijalu – zbunjuje neverovatna snaga zmajeva u poređenju sa drugim entitetima tokom serijala (uprkos čemu istrajavamo u tamanjenju, što Geralt od Rivije nikako ne bi odobrio). Nove lokacije su predivno dizajnirane, led je realističan, a glasovna gluma na vrhunskom nivou. Uz ekspanziju je izašao i novi, besplatan DLC sa izazovima bogova koji obećavaju veću zabavu pri ponovnom igranju. Najveća pohvala je da Zver zime efektivno nema mana, sve je genijalno osmišljeno i utegnuto, ništa nam nije zasmetalo, što upareno sa koncentracijom i kvalitetom sadržaja nadomešta relativno kratko trajanje u odnosu na velikane poput Blood and Wine i Throne of Bhaal.

Fantastično story proširenje, pored vrhunskih narativnih kvaliteta, oduševljava i sa inovativnim avanturističkim mehanikama i izazovnom borbom. Beast of Winter je obavezno štivo svim igračima. Ono je remek-delo razvoja šireg narativa u kratkom dodatku, posle kog serijal još više obećava i preti da se uspostavi kao najbolji igrački univerzum kompjuterskog RPG-a.

Srđan BRDAR