Zatamnjena stakla  Program niti šta pita, niti šta traži nakon što pokrenete instalaciju i automatski se smešta u systray, odakle nadgleda korisnikove akcije. Sam korisnik može da uradi tek jednu stvar – da pomera naročiti slajder levo-desno i tako određuje „zatamnjenost” prikaza na ekranu.
Da se odmah razumemo, od naprednih opcija nema ništa i ako ste očekivali još jednu alatku koja se „igra” sa toplinom boja, pa još to radi automatski u odnosu na doba dana, možete odmah da produžite dalje. Umesto toga, Desktop Dimmer donosi svojevrsnu softversku kontrolu osvetljenosti, koja se obavlja na opisan način. Zanimljivo je da se u sekciji sa podešavanjima nalazi samo jedna jedina opcija, i to ona koja „naređuje” programu da se podiže zajedno sa operativnim sistemom. „Efekat” može da se blokira pritiskom na dugme Pause, koje se nalazi na glavnoj radnoj formi, odmah ispod slajdera. S druge strane, ako kliknete na iks, Desktop Dimmer će bez ikakvog pogovora napustiti memoriju i otići u večna lovišta. Ne dobijate help, ništa ne piše o korišćenju preko „vrućih tastera”, ni o tome kako je moguće da ovakvo parčence programskog koda zauzima toliko mesta na hard-disku. Ipak, Desktop Dimmer ima asa u rukavu, a to je mogućnost rada u multimonitorskom okruženju. To znači da je omogućeno podešavanje osvetljenosti „u nizu”, a program pravi razliku i između laptop ekrana i eksternih monitora. Vladimir PISODOROV | 
