Računari poslednje tri decenije (1)

Brzina evolucije računara tokom u poslednjih trideset godina prevazišla je najoptimističnije prognoze

Autori stripova, filmova i petparačkih romana nastalih sredinom prošlog veka predviđali su budućnost sa letećim automobilima, raketnim rancima i kolonijama na Mesecu i Marsu. Te stvari još uvek nisu stvarnost, ali u svojim futurističkim fantazijama malo koji autor je u to vreme naslućivao život kakav danas uživaju korisnici modernih tehnologija. Od retkosti, skupog kurioziteta ili glomaznog pomagala računari su postali deo svega oko nas. Iskoristićemo ovaj jubilej našeg i vašeg časopisa kao povod da se osvrnemo na deo značajnih događaja u poslednje tri decenije u razvoju kompjuterske industrije i primeni modernih tehnologija u svetu oko nas. Očigledno, radi se o postepenoj evoluciji postojećih tehnologija, ponekom skokovitom pomaku unapred i mnogo međusobnih saveza, ratova i kupovina.

1984

Na sreću svih nas, 1984. godina bila je mnogo vedrija od distopijskog upozorenja koje je Džordž Orvel objavio 35 godina ranije. Stariji među nama pamte je po raznim političkim, sportskim ili kulturnim događajima, ali ona je veoma značajna sa tehničke strane i nije ni malo slučajno da je prvi broj „Sveta kompjutera” izdat baš te godine. Razvoj kućnih računara i broj njihovih vlasnika, kako u svetu tako i kod nas, dostigao je kritičnu masu – grudva snega pokrenula je lavinu napretka koja se i dalje ne zaustavlja.

Razvoj mnogih tehnologija od pre trideset godina pratimo i dan danas. Godine 1984. je napravljen prvi 3D štampač, izumljena je flash memorija, IBM pušta u prodaju PC AT, predstavlja EGA grafiku i prvi megabitni RAM modul, Intel najavljuje 32-bitni procesor 80386. Apple počinje sa prodajom slavnog Macintosha za neverovatno pristupačnih 2495 dolara, a to je istovremeno i prvi značajan korak u popularizaciji kompjuterskog miša. Iste godine je lansirana nova standardna floppy disketa od 3,5 inča (tada sa kapacitetom od 720 KB), Microsoft objavljuje MS-DOS 3.0 i 3.1, Sinclair predstavlja QT. Commodore kupuje Amigu i predstavlja svetu SX-64 – prvi prenosni računar sa ekranom u boji (CRT od 5 inča!). HP predstavlja i prvi ink-džet i prvi laserski štampač namenjen privatnim korisnicima, a iako liči na džepni kalkulator – Psion Organizer je prvi ručni računar.

Takođe 1984. godine, Phillips i Sony su se konačno složili i ustanovili standarde za CD-ROM uređaje (Yellow Book). Vilijem Gibson smišlja termin cyberspace i koristi ga po prvi put u svom kultnom romanu „Neuromancer”, Aleksej Pažitnov pravi Tetris, u bioskopima igra film „The Last Starfighter” sa do tada neviđenim kvalitetom i kvantitetom kompjuterske 3D grafike u filmu. U kalifornijskom Montereju je održana prva TED konferencija. Te godine oživeo je i „prvi kompjuterski generisani TV voditelj” – Max Headroom, ironično, potpuno bez upotrebe računara. Rođen je Mark Zakerberg, pokrenut je program SETI, osnovana je kompanija Cisco. Na internetu je ustanovljen novi DNS sa domenima .gov, .mil, .edu, .org, .net, .int, i .com.

Godina zatim nastavlja da bude jednako puna značajnih pomaka. Commodore predstavlja C-128 i pušta u prodaju A1000, prvu Amigu. Pokrenut je sajt The WELL, rodno mesto online zajednica i društvenih medija. Microsoft sa mnogo zakašnjenja izdaje Windows 1.0 i sa IBM-om počinje razvoj sledeće generacije operativnog sistema (OS/2). Nakon otpuštanja iz Applea, Stiv Džobs osniva kompaniju NeXT. Nintendo predstavlja svetu prvi džojped, dok Microtek pravi prvi crno-beli skener sa rezolucijom od 300 tpi. IBM predstavlja Baby AT matičnu ploču, a Intel počinje sa prodajom 386 procesora. Među brojnim kompanija osnovanim te godine su i ATI, Corel, Gravis, Turtle Beach i Westwood. Dell počinje prodaju svog prvog računara pod imenom Turbo PC.

1986. godina obeležava nastanak još, danas moćnih, kompanija. Osnovani su Gigabyte, MSI, Chaintech, D-Link, Antec, Pixar, JVC, Biostar, Leadtek, Ubisoft... Microsoft izdaje MS DOS 3.2, takođe izlazi na berzu usled čega Bil Gejts postaje jedan od najmlađih milijardera na svetu. Chips and Technologies predstavlja 82C206 – prvi čipset za matične ploče. Apple predstavlja Mac Plus, i dalje sa Motorolinim procesorom 68000, ali sa punim 1 MB RAM. IBM predstavlja svoj prvi laptop, iako je težak oko 5,5 kg, PC Convertible je više nego duplo lakši od ranijih prenosnih računara. Autodeskov AutoCAD je suvereno najrašireniji CAD program na svetu, izdata verzija 2.5. U časopisu „TIME” se po prvi put koristi termin vaporware.

Standard ISO – 9000 ustanovljen je 1987. godine. Compuserve predstavlja standard GIF, a AdLib proizvodi prvu zvučnu karticu za PC računare. IBM i Microsoft predstavljaju verziju 1.0 sistema OS/2, IBM uvodi i VGA standard. MS izdaje DOS 3.3, predstavlja Windows 2.0 i kupuje kompaniju Forethought – tvorce PowerPointa. Leri Vol predstavlja PERL 1.0, Stiv Voznijak napušta Apple par nedelja pre nego što domen apple.com postaje aktivan, nekoliko meseci kasnije aktivira se i domen cisco.com. Quark izdaje prvi QuarkXpress. Klonovi IBM-ovih računara postaju toliko rašireni i popularni da IBM preduzima zakonske mere zahtevajući od svih proizvođača retrogradno plaćanje licence za svaki prodati kompjuter. Acorn pravi Archimedes, prvi ARM procesor, Sun predstavlja prvi SPARC. Osnivaju se kompanije McAfee, SiS, RealTek, Kingston. Osnovana i kompanija Apogee, poznata kao prvi izdavač shareware softvera. Osoba maskirana kao Max Headroom upada u program lokalne TV stanice u Čikagu i neko po prvi put javno priča o hakerskoj supkulturi. Počinje emitovanje TV serije „Star Trek: The Next Generation” gde su uređaji nalik današnjim tabletima i smartfonima normalna stvar. U Appleu počinje razvoj Newtona.

Nedugo po početku nove, 1988. godine, Apple je tužio Microsoft i HP da Windows 2 i New Wave kopiraju Macintoshov OS. Morris worm je jedan od prvih crva koji uspeva da zarazi oko 6000 računara putem interneta. Creative Labs predstavlja prvi Sound Blaster, Sierrin King’s Quest IV je prva igra koja podržava AdLib. Motorola predstavlja procesor 88000, Intel predstavlja 386SX, Stiv Džobs predstavlja NeXT computer, Jarkko Oikarinen razvija IRC, Microsoft izdaje MS DOS 4.0, i nedugo zatim 4.01. Osnovane kompanije Cyrix, Avast, SanDisk, Linksys, Mustek, Archos. Za potrebe filma „Willow”, Industrial Light and Magic Džordža Lukasa pravi prvi efekat morfinga, a Pixarov „Tin Toy” je prvi kompjuterski animirani film koji osvaja Oskara.

U 1989. godini osnovana je PCMCIA, kao i kompanije Asus, S3 Inc, Plextor, ABIT. Za kompaniju GRiD Systems, Samsung pravi GRiDpad, prvi komercijalni tablet računar. Intel pušta u prodaju procesor 486DX. Sony i Phillips izdaju Orange Book sa standardima za CD-R i CD-RW diskove i uređaje. Microsoft izdaje paket Office, i to prvo za Apple Mac. Prvi komercijalni internet provajder (američki The World) počinje sa radom. Za film „Abyss” Džejmsa Kamerona, ILM pravi prvu 3D animaciju vode. Na sekvenci od 75 sekundi ILM i još šest studija za specijalne efekte rade više od šest meseci.

Devedesete

Trend pravljenja bržih i pristupačnijih računara, sa sve više sadržaja i namena nastavio se tokom devedesetih godina prošlog veka. Jedan od kamena temeljaca modernog interneta postavljen je u istraživačkom centru CERN kada su Tim Berners-Li i Robert Kalio predložili sistem predstavljanja podataka baziran na „hipertekstu”, info.cern.ch je prvi web server. ARPANET se gasi i njegove funkcije preuzima NSFNET. Adobe izdaje Photoshop 1.0, Microsoft izdaje Windows 3.0, Piter Norton prodaje svoju kompaniju Symantecu. IBM predstavlja XGA standard i prekida saradnju sa Microsoftom na razvoju novih operativnih sistema. U saradnji sa kompanijom Tandy, Microsoft stvara standard MPC za multimedijalne računare. Intel predstavlja niskonaponski procesor 386SL koji će naći mesto u brojnim prenosnim uređajima. Prvi pretraživač, kanadski Archie, nastaje na Univerzitetu McGill, na Univerzitetu Minesote nastaje Gopher, pokrenut IMDb (bez sajta i današnjeg domena). NASA lansira svemirski teleskop Hubble. Nikl-metal hidridne baterije (Ni-MH) počinju da se komercijalno prodaju.

Tokom 1991. godine Symantec izdaje Norton antivirus, Apple predstavlja OS System 7 kao i prvi QuickTime, Microsoft izdaje MS-DOS 5.0 i menja ime svog dela razvoja OS/2 u Windows NT. Tokom jedne od retkih saradnji, Apple i Microsoft zajedno definišu i razvijaju skalabilne, TrueType fontove. Šestog avgusta javnost dobija pristup World Wide Webu, internetu sa grafičkim interfejsom razvijenim u CERN-u, uveden standard HTTP 0.9, Microsoft aktivira domen microsoft.com, u San Francisku otvara se prvi cybercafe, po prvi put se koristi fraza „internet stvari” (Internet of Things). Creative Labs prodaje „multimedijalni paket” sa CD-ROM drajvom i SoundBlaster karticom. Dolby uvodi standard AC-3, Intel predstavlja čip 486XS, a AMD familiju procesora AM386. Stvoren je programski jezik Fortran 90, Lajnus Torvalds razvija Linux, pojavljuje se freeware softver za PGP enkripciju.

Osnovane su kompanije id Software, Bungie, Epic Games i Silicon & Synapse koji će kasnije da promeni ime u Blizzard. Na filmu, računari po prvi put stvaraju realističnu vatru („Backdraft”), a Džejms Kameron sa „Terminatorom 2” pomera nekoliko granica. „T2” po prvi put koristi personalne računare za pravljenje efekata u studijskom filmu, ima prvog parcijalno kompjuterski generisanog lika i realistično ljudsko kretanje. Replika „All your base are belong to us” iz Segine igre Zero Wing postaje deo gejmerske supkulture. U Finskoj pokrenuta prva GSM mobilna mreža.

1992. godine Microsoft izdaje slavni Windows 3.1, Intel predstavlja procesor 486DX2 i iCOMP benchmark za procesore. Uveden VESA local bus, IBM predstavlja prvi ThinkPad, prvi laptop sa kolor ekranom od 10,4 inča i slavnim TrackPointom. Osnovane su kompanije Palm, Macromedia i ESET. Sa izlaskom verzije 2.5 Adobe Photoshop se prvi put pojavljuje i na Windows platformi. Motorola i Nokia zajedno prodaju oko 10 miliona mobilnih telefona, poslata prva mašinska SMS poruka.

Prvi legendarni Pentium procesor pojavljuje se u martu 1993. godine, sadrži preko 3,2 miliona tranzistora i prodaje se za 880 dolara. Microsoft izdaje Windows NT, Office 4.0, Visual Basic 3.0 i MS-DOS 6.0. IBM i MS predstavljaju standard Plug-and-Play. IBM, Motorola i Apple predstavljaju PowerPC procesor za Power Mac. IBM predstavlja Simon Personal Communicator, po mnogima prvi smartfon na svetu. Internet se razvija neočekivanom brzinom, broj WWW servera raste na 50. Oko 1% svetske telekomunikacije obavlja se preko interneta, NCSA Mosaic je prvi široko rasprostranjeni browser. Osnovane kompanije Nvidia, ACDSystems i Funcom. Pojavljuje se prva verzija arhivera WinRAR. Izdate legendarne igre Myst i Doom. Prvi webcam povezan na net, australijski bend Severe Tire Damage pravi prvi live stream. Definisan standard Energy Star. Film „Jurassic Park” Stivena Spilberga prikazuje prva potpuno kompjuterski generisana stvorenja sa fotorealističnim teksturama. „Babylon 5” je prva TV serija koja većinski koristi CGI efekte.

Decenija

Deceniju nakon slavne 1984. godine, Intel lansira drugu generaciju Pentiuma, pre nego što je otkriveno da imaju grešku kod floating point operacija. IBM izdaje OS/2 Warp, Iomega predstavlja Zip Drive. Osnovane su kompanije Yahoo!, Corsair, Red Hat i 3DFX, a Commodore proglašava bankrot. Tvorci Mosaica prave Netscape 0.9, prvi browser koji podržava kukije, pojavljuje se prvi mikrobrowser PocketWeb. Radi lakšeg praćenja automobila tokom proizvodnje, u kompaniji Denso Wave nastaje QR Code. IBM-ov ThinkPad 775CD je prvi notebook sa integrisanim CD-ROM-om. Razmus Lerdorf stvara PHP, na internetu se pojavljuje prva banner reklama. Kevin Mitnik je na naslovnoj strani „New York Timesa”. Termin „informacioni superautoput” koristi se po prvi put u govoru Ala Gora. Unisys i CompuServe najavljuju da će početi da naplaćuju korišćenje softvera koji stvara i prikazuje slike u formatu .gif. Registrovan domen amazon.com. Tim Berners-Li osniva W3C sa ciljem pomaganja ujedinjene evolucije interneta. Microsoft izdaje Chicago, beta verziju Windowsa 95. Vaš omiljeni časopis slavi 10 godina postojanja. Iako se u SK tekstovi odavno pišu na računarima, najveći deo lekture i preloma se i dalje radi ručno, na papiru i folijama.

Sredinom 1995. godine, istraživački projekat norveškog Telenora postaje nezavisna kompanija Opera Software, izdata Opera 1.0. Intel predstavlja prvi procesor sa i686 arhitekturom – Pentium Pro. Napravljen prvi wiki, otvorena baza podataka na netu. Početak „dot-com buma”, Yahoo! postaje korporacija i registruje svoj domen yahoo.com, pokrenuti sajtovi ebay.com i hotmail.com. Amazon.com takođe zvanično počinje sa radom. Netscape uvodi SSL, Vocaltec je prvi softver za VoIP telefoniju. Američka vlada vrši prvo zvanično prisluškivanje preko interneta koje dovodi do hapšenja hakera Hulia Sezara Ardite, FBI hapsi Kevina Mitnika. USRobotics kupuje Palm i izdaje prvi PalmPilot. Apple razvija Firewire (IEEE-1394), a grupa kompanija na čelu sa Intelom, Compaqom i Microsoftom predstavlja USB. Intel predstavlja ATX matične ploče, uvodi se EDO RAM. Prvi sajam E3 održan u Las Vegasu. U novembru, Microsoft konačno izdaje Windows 95, za četiri dana prodaje se više od milion primeraka novog OS-a. Krajem godine pretraživač AltaVista počinje sa radom, dok Lari Pejdž i Sergej Brin rade na razvoju endžina BackRub. Piksar izdaje „Toy Story”, prvi dugometražni kompjuterski animirani film. Pored urnebesnog nepoznavanja osnovne teme, filmovi kao „The Net” i „Hackers” ostvaruju značajan uspeh i popularnost.

Osmog februara 1996. godine dešava se „crni utorak”, odgovor na pokušaj američke vlade da cenzuriše slobodu govora na internetu. Većina sajtova na jedan dan menja naslovnu stranu u crno sa plavom trakom kao simbol protesta protiv cenzure. Ovo je takođe prva godina kada je u SAD razmenjeno više e-mailova nego tradicionalnih pisama. Intel izbacuje P6 na 200 MHz, počinje prodaja DDR SDRAM-a i upotreba Li-polimer baterija, Microsoft izdaje Windows NT 4.0 i Windows CE, a predstavlja i prvi IntelliMouse kao i DirectX 2.0a i DirectX 3.0, a Brin i Pejdž pokreću Google. Internet Explorer 3.0 konačno sustiže Netscape. Otvaraju se sajtovi kao što su Ask.com, imdb.com, tomshardware i myspace.com. Otvoreni servisi Angelfire i Alexa, a ustanovljen je protokol HTML/1.0. Macromedia kupuje FutureWave i nešto kasnije izdaje Macromedia Flash 1.0. Motorola lansira slavni StarTAC, Nokia model 1610. Izdat je prvi Java Development Kit, kao i prva verzija IrfanViewa. Creative Labs predstavlja video karticu 3D Blaster, Sony otvara svoju liniju PC računara Vaio, a Tandy najavljuje bankrot. Seagate se spaja sa kompanijom Conner, Cray sa SGI-jem i patentirana je MP3 kompresija. Cena Appleovih deonica pada na rekordno niske vrednosti. U pokušaju da spasu svoju kompaniju čelnici Applea za 429 miliona dolara i 1,5 miliona Appleovih deonica kupuju kompaniju NeXT i ponovo zapošljavaju Stiva Džobsa. AMD kupuje kompaniju NexGen, u kojoj su bivši Intelovi inženjeri napravili procesor Nx586. IBM-ov paralelni superkompjuter Deep Blue uspeva da pobedi svetskog šampiona u šahu Garija Kasparova u dva od šest mečeva. Rockwell i Lucent najavljuju standard K56Flex. Kao reakcija na želju Compuservea i Unisysa da naplaćuju korišćenje gifova, ustanovljen slobodan format PNG. Pojavljuju se igre Tomb Raider i Duke Nukem 3D. Fajl chacha.avi sa animiranom bebom koja pleše postaje jedan od prvih viralnih internet fenomena. Film „Twister” postaje prvo zvanično izdanje na DVD-u. „Svet kompjutera” potpuno prelazi na kompjuterski prelom.

1997. godina počinje sa objavom standarda HTML/1.1. Intel predstavlja Pentium II, NLX matične ploče, Slot 1, AGP port i MMX, novi set multimedijalnih instrukcija. Domen facebook.com postaje aktivan, dok podrška i razvoj originalnog browsera Mosaic prestaje. Nokia predstavlja operativni sistem Symbian, pojavljuje se prva verzija programa Nero, Microsoft predstavlja VisualBasic 5.0 i DirectX 5.0. DVD-ovi postaju široko dostupni, a pojavljuju se i CD-RW drajvovi i mediji. Po prvi put mogu da se kupe kompletne PC konfiguracije koje koštaju manje od 1000 dolara. Yahoo! pokreće Yahoo Mail, AltaVista predstavlja Babelfish, besplatan automatizovani online alat za prevođenje. Deep Blue ponovo igra šest partija šaha sa Kasparovim, ovaj put pobeđuje 3,5:2,5. Osnovane kompanije E ink, Kaspersky, Netflix i Cyrix, ustanovljen standard za bežičnu komunikaciju IEEE 802.11. 3Com kupuje USRobotics za do tada nezamislivih 6,6 milijardi dolara. Microsoft predstavlja Internet Explorer 4.0, Office 97, najavljuje Windows 98, kupuje Hotmail i investira 150 miliona dolara u Apple što spasava „Jabuku” od bankrota. Bill Gejts je zvanično najbogatiji čovek na svetu koji nije nasledio svoju imovinu. NASA uspešno spušta Pathfinder da površinu Marsa. Slike iz rovera Sojourner su dostupne javnosti u realnom vremenu na zvaničnom sajtu, što dovodi do više od 100 miliona poseta dnevno. NASA postavlja 25 mirrora svog sajta da bi mogli da podnesu toliki saobraćaj. Pejdž i Brin menjaju ime svog endžina u Google i registruju domen google.com, dok Microsoft počinje sa razvojem sopstvenog endžina za pretragu neta. Tippet Studios pravi prvu veliku kompjuterski animiranu bitku za film Starship Troopers. Džejms Kameron snima Titanik.

Kako su procesori Pentium II preskupi za široko tržište, Intel na startu 1998. godine predstavlja jeftiniju opciju – Celeron. Nedugo zatim, overklokeri otkrivaju da „tristotka može da se nasvira na četristo pedeset”, gejmeri su presrećni. AMD predstavlja 3Dnow!, odgovor na Intelovu tehnologiju SSE. Predstavljeni standardi AGP 2.0, V.90, MPEG4. Na netu počinju da se pojavljuju online dnevnici, engleski weblog ili kraće blog. Netscape Navigator postaje besplatan jer komercijalno više ne može da se nosi sa MS Explorerom 4.0, Netscape takođe pokreće open source projekat Mozilla. Američko ministarstvo pravde započinje antimonopolsku parnicu protiv Microsofta. Sa druge strane, MS uredno pušta u prodaju Windows 98, na prezentaciji novog sistema Bill Gates dobija BSOD. Apple predstavlja iMac i agresivnim marketingom i dopadljivim dizajnom počinje da vraća deo nekadašnje popularnosti. Osnovan PayPal, Amazon kupuje IMDb. Valve izdaje Half-life.

1999. godinu obeležila je Y2K panika koja će se ispostaviti preteranom. Dešava se veliki broj skupih kupovina i spajanja. @Home kupuje Excite za 6,7 milijardi dolara. Yahoo! Kupuje Geocities za 3,65 milijardi i Broadcast.com za 5,7 milijardi dolara. Samo ime domena business.com prodato je dva puta, prvo za 7,5, a zatim za 345 miliona dolara. Amazon kupuje sajtove Accept.com, Alexa.com i Exchange.com, magazin „Time” proglašava Džefa Bizosa iz Yahooa čovekom godine. Apple predstavlja iBook, RIM lansira prvi Blackberry, a Intel Pentium III. IBM predstavlja prvi microdrive – minijaturni hard-disk od 1 inča sa kapacitetom od 170 MB. AMD predstavlja Athlon i soket 462, nešto kasnije i Slot A. National Semiconductor se povlači sa PC tržišta i prodaje Cyrix kompaniji VIA. Autodesk izdaje AutoCAD 2000. Predstavljen TiVo, pokrenut WikiWikiWeb, prvi moderan wiki. Virus Melissa se širi e-mailovima širom sveta, naneta šteta procenjuje se na 80 miliona dolara. Trgovačko udruženje američke muzičke industrije RIAA pokreće tužbu protiv tek otvorenog Napstera. Nvidia predstavlja GeForce 256 kao „prvi GPU na svetu” jer preuzima na sebe brojne operacije koje je nekada računao CPU, na prvom mestu transform i lighting efekte. Nokia prodaje više od 75 miliona mobilnih telefona. MMORPG EverQuest ulazi u live fazu. „Fight Club” Dejvida Finčera je prva upotreba fotogrametrije na filmu (stvaranja 3D duplikata objekata na osnovu snimljenog materijala). Sem što se bavi temom virtuelnog sveta, kultni „Matrix” koristi napredne bullet-time efekte sa kompjuterskom interpolacijom. „Svet kompjutera” slavi petnaest godina postojanja.

• • •

Pregled značajnih događaja, kompanija, softvera i hardvera koji su obeležili poslednjih deset godina nastavićemo u sledećem broju „Sveta kompjutera”.

Dragan KOSOVAC