Podela kompanije HP

Teških petnaest godina je iza kompanije Hewlett-Packard. Narednih ko zna koliko će nas, bar za neko vreme, naterati da čitavu stvar posmatramo dvojako. HP postaje... HP i HP.

Poslovni rezultati kompanija za vreme vođstva Marka Hurda

Istorija kompanije HP traje (ne tako) skromnih 75 godina. Iako zaostaje za drugim (posebno američkim) konkurentima u trajanju, ova kompanija je u svojih sedam i po decenija postojanja uvek važila za jednu od najinovativnijih, drugačijih institucija branše. Kraći osvrt na samu kompaniju daje veoma karakterističnu sliku savremenog isporučioca hardvera, softvera i pratećih usluga za potrebe potrošača, malih i srednjih preduzeća i velikih korporacija. Pored poslovnih korisnika, HP je poznat i u krugovima javnog sektora, zdravstva i obrazovanja kao pouzdan i kvalitetan partner. Ovako širok portfelj aktivnosti i prisustvo u mnogim sektorima omogućili su HP-u visoke prihode i ogromna sredstva usmerena odeljenju za istraživanje i razvoj. Imajući ovo u vidu, nije teško razumeti mnogobrojne inovacije koje su izašle iz kompanijske „kuhinje”.

Ipak, uprkos dobrim poslovnim rezultatima, HP je u nekoliko navrata u poslednjih deceniju i po morao da se suoči sa promenama na tržištu koje su diktirale tempo i akciju. Kada je pre tri godine prvi put jasno i glasno rečeno da će se deo kompanije koji se bavi personalnim računarima odvojiti, mnogi su pomislili kako je to kraj HP-a kakvog poznajemo. No, kako to u mnogim pričama biva, ne dešava se sve baš onda kada to i očekujemo. No, krenimo redom.

Uspon

Kraj dvadesetog veka je sa sobom nosio veliki broj izazova, posebno u svetu informacionih tehnologija. U zoru „Y2K” hajpa, u kompaniji Hewlett-Packard su se dešavali najbitniji izbori u poslednjoj deceniji prošlog veka. U trci za novog izvršnog direktora bile su dve žene. Prva, En Lajvmor (Anne Livemore), dolazila je iz unutrašnjih redova i imala potporu nemalog broja zaposlenih u HP-u. Gospođa Lajvmor, koja je čitav svoj radni vek provela u kompaniji, gradeći korporativnu istoriju od 1982. godine, žarko je želela da postane prvi ženski izvršni direktor neke od prvih 30 kompanija na Dow Jones berzi. Konkurentkinja, četiri godine starija Karli Fiorina (Carly Fiorina), bila je javnosti poznata kao uspešna direktorka kompanije Lucent, koja je proistekla iz telekomunikacionog magnata AT&T. Samo godinu dana ranije, magazin „Fortune” proglasio ju je za najmoćniju ženu u biznisu. Uprkos dobrim izgledima i potporom iz same korporacije, En Lajvmor je morala da prizna poraz i od protivnika postane saveznik prvom ženskom izvršnom direktoru među 20 najmoćnijih kompanija sveta.

Prvi među veoma bitnim koracima koje će HP napraviti u narednih godinu dana bilo je izdvajanje kompanije Agilent Technologies iz korporacije. Iako je originalni plan za ovakav poslovni potez donesen još za vreme prethodnog direktora, Luisa Plata (Lewis Platt), Karli je bila ta koja je organizovala uspešnu operaciju. Trenutak po kom će Fiorinu pamtiti mnogi u IT industriji, ali i šire, bio je predlog kupovine dela tehnoloških usluga koje je pružala velika revizorska kuća PwC (PricewaterhouseCoopers) za 14 milijardi dolara. Pregovori su prekinuti godinu dana kasnije, a pomenutu konsultantsku diviziju PwC-a je nedugo potom (2002. godine) kupio IBM, i to za svega četiri milijarde.

Pod budnim okom gospođe Fiorine je bila još jedna komplikovana operacija – dobrodošlica kompanije Compaq u porodicu HP-a. Razgovori o kupovini Compaqa su trajali unazad godinu dana, ali je ovako veliki događaj mogao da dobije svoj dugo čekani završetak tek nakon što je Fiorina preuzela HP. Spajanje HP-a sa Compaqom ipak nije prošlo bez problema. Fiorina je morala da vodi svojevrstan „rat” sa sinom jednog od kompanijskih osnivača unutar kompanije „” , koji nije verovao da će spajanje s Compaqom doneti dobre rezultate. Uprkos ovim borbama, Compaq je „progutan” u sistem HP-a koji je tako, bar na nekoliko godina, postao prvi isporučilac personalnih računara i prateće opreme na planeti.

No, kao što to dobro znamo, prve se pozicije teško osvajaju, a još teže čuvaju. Već 2003. godine, HP je izgubio mesto broj jedan i loši rezultati su počeli da pune finansijska dokumenta kompanije. Početak 2005. godine će Karli Fiorina, a i ostatak IT zajednice, pamtiti kao kraj njenog boravka na vrhu HP-a. Nakon što je odbila da deo ovlašćenja prenese na direktore divizija (ultimatum koji joj je postavio upravni odbor), Fiorina je kompaniju napustila sa oko 20 miliona dolara na račun otpremnine.

Za to vreme, En Lajvmor je marljivo radila na razvoju poslovne divizije HP-a, čija je uloga u HP porodici rasla iz godine u godinu. Nakon što je Fiorina napustila čelo kompanije, ponovo su se čula govorkanja kako će Lajvmorova postati CEO. No, i drugi put zaredom, na vrhu kompanijskog vođstva postavljena je osoba izvan kompanije, bivši CEO kompanije NCR, Mark Hurd.

Turbulencije

Nakon 25 godina provedenih u kompaniji NCR, u kojoj je kao prodavac započeo karijeru 1980. godine, gospodin Hurd je svoje prve korake na najvišem mestu kompanije HP započeo u smeru ojačavanja svih divizija kompanije. Već naredne godine je povraćeno mesto broj jedan u prodaji prenosnih računara, godinu dana kasnije HP je dominirao i prodajom desktop računara, a 2008. godine je HP postao i vlasnik preko 50 odsto udela u prodaji štampača. Hurd je posebno bio uspešan u podizanju cene deonica HP-a, koje su za vreme njegovog vođstva dostigle duplu vrednost one koju je kompanija imala za vreme Fiorine. Osnovu Hurdovog uspeha je činila konsolidacija HP-Compaq linije proizvoda i davanje prostora Enterprise delu koji je uspešno vodila En Lajvmor. Godine 2008, u kojoj je Hurd na ime plate i drugih prinadležnosti inkasirao oko 43 miliona američkih dolara, gospođi Lajvmor je uplaćeno oko 21 milion.

Krajem te godine, HP je izvršio još jednu uspešnu akviziciju. Za nešto manje od 14 milijardi američkih zelenih novčanica, u porodicu je „primljena” kompanija po imenu Electronic Data Systems, jedan od lidera u oblasti pružanja usluga u svetu informacionih tehnologija. Časopisi su se utrkivali da Hurdu daju nagrade za najboljeg izvršnog direktora. Redom je ulazio na liste 25 najznačajnijih osoba u biznisu. Poznavaoci su tvrdili da je Hurd jedan od retkih direktora koji je u velikoj kompaniji kao što je HP imao odnos poput osnivača, što je odlika koju su kritičari autohtono pripisivali Džobsu. Ono u čemu je Hurd bio svojevrsni šampion jeste smanjivanje troškova. Poznat po mnogim otpuštanjima u kompaniji, Hurd je nastojao da pomalo uspavanu kulturu unutar kompanije učini agilnijom. Na žalost, takav stil često dovodi i do odlaska najboljih. Zahvaljujući tome, ali i nekim objektivnim falinkama u HP-ovom sistemu u to vreme, inovativnost, po kojoj je kompanija bila poznata, nije se pokazivala. HP za vreme (poslovno veoma uspešne) vladavine Marka Hurda, nije uspeo da izbaci niti jedan novi proizvod na tržište.

Upravo je problem nedovoljno jasne inovacije taj koji kritičari često ističu kao osnovni razlog zašto je Hurd napustio mesto izvršnog direktora, početkom avgusta 2010. godine. Ipak, upravnom odboru je bilo potrebno nešto opipljivije kako bi se otarasili čoveka broj jedan u kompaniji. Nakon navodne afere sa „troškovima nastalim u kontekstu Hurdove intimne partnerke”, u kojoj su izvršnom direktoru Hurdu pripisani troškovi smeštaja i zabave bivše zvezde jednog rijaliti šoua, njegovo vreme u HP-u je bilo završeno. Da je nešto „trulo” u čitavoj priči ukazivao je (ukupan) iznos otpremnine od gotovo 35 miliona dolara, što je neobično za otpust osobe koja je prekršila kompanijska pravila. Odlazak je razdrmao čitavu IT scenu i izmamio javna pisanja Lerija Elisona iz kompanije Oracle i Stiva Džobsa, koji su tvrdili kako je odlazak Hurda sa mesta CEO-a najveća glupost koju je HP mogao sebi da dozvoli. Ubrzo nakon odlaska iz kompanije, Hurd je svoje novo mesto našao u kompaniji svog prijatelja, pomenutog Lerija Elisona, gde i dan danas uspešno obavlja funkciju ko-predsednika. Od skora deli dužnosti izvršnog direktora sa Safrom Kac (Katz), nakon odlaska Elisona sa tog mesta.

Već ste do sada mogli da pretpostavite da je u trci za vodeće mesto ponovo bila En. No, po treći put zaredom, na to mesto je dovedena osoba izvan kompanije. Bivši prvi čovek kompanije SAP, Leo Apoteker (Apotheker) kompaniju je preuzeo u septembru 2010. godine. Cena deonica HP-a je počela da pada nakon najavljivanja odlaska Hurda, a u prvih šest meseci upravljanja Apotekera, padovi su dostizali i 40 odsto. Pamtićemo boravak gospodina Apotekera na čelu HP-a kao neuspešan u nemalom broju primera. Ukinut je razvoj webOS-a, operativnog sistema za prenosne platforme koji je HP kupio kao deo akvizicije kompanije Palm i spinovan kao posebna kompanija. HP je izvršio kupovinu još jedne kompanije, Autonomy, čije je osnovno zanimanje BigData. Iako je ovo verovatno jedan od boljih poteza Apotekera, problemi koji su pratili akviziciju su ubedili upravu da on mora sići sa pozicije vodećeg čoveka. HP je morao da „otpiše” čitavih 9 milijardi dolara iz procesa kupovine kompanije Autonomy. Uprkos lošim rezultatima, Apotekeru je isplaćena otpremnina u (ukupnoj) vrednosti od oko 14 miliona dolara. Svega tri meseca pre nego što je otišao sa čela kompanije, Apoteker je smenio gospođu En Lajvmor s vrha Enterprise dela i tako završio njen niz pokušaja dolaska na čelo kompanije. U amanet gospodinu Apotekeru ostaje još jedna priča. Njegov plan za oživljavanje posrnulog diva se oslanjao na odvajanje PC divizije iz HP-a kao kompanije.

Obnova i obrt

Poslednja faza turbulentne istorije kompanije HP je konačno mogla da počne. Na čelo biva postavljena još jedna osoba izvan kompanije, no ovoga puta sa poprilično drugačijim stilom upravljanja. Meg Vitman (Whitman), nekadašni CEO kompanije eBay, od početka svog vođstva je odlučila da fokus kompanije vrati na PC diviziju. U svetlu te odluke, početkom 2012. godine, saopšteno je da će se PC divizija spojiti sa divizijom štampača. Iste godine doneta je odluka o otpuštanju 27.000 radnika, nakon što su loši finansijski rezultati pokazali nemogućnost kompanije da zarađuje novac u uslovima pada prodaje personalnih računara i rasta prodaje prenosnih uređaja u klasi mobilnih telefona i tabličnih računara. Ređale su se izmene u broju radnika koji će se otpustiti, sve do brojke od oko 50.000, koliko iznosi plan otpuštanja zaključno sa početkom novembra 2014. godine. Vitmanova je sve vreme u medijima govorila o snazi „jednog HP-a” u kom će se otpuštanjima i smanjivanjima cifri na strani troškova HP dovesti u bolju formu pred izazove koji slede. Unutar procesa konsolidacije, Vitmanova je zamenila gotovo sve direktore izvršnih funkcija u divizijama HP-a i time „očistila” izvršne funkcije od ljudi koji su na te pozicije dovedeni za vreme „vladavine” prethodna dva CEO-a.

Rezultat svih ovih aktivnosti je neke možda iznenadio. Drugima, koji su situaciju u HP-u pratili pomno, uzimajući ovu američku kompaniju kao lakmus-papir čitave industrije, nakon poslednje objave nije dugo trebalo da u glas uzviknu „Rekli smo vam!”. Uprkos dobroj finansijskoj konsolidaciji i stabilizaciji, kojoj su na ruku išli relativno slabi rezultati konkurenata (posebno kompanija IBM i Cisco), prilike na tržištu ne izgledaju dobro za HP. Dell se povukao sa berze i agresivno spušta cenu u domenu personalnih računara, gde već neko vreme na prvom mestu vlada kineski Lenovo, koji čeka i poslednji delić slagalice – akviziciju serverskog biznisa IBM-a – pa da postane globalni lider u svim kategorijama prodaje računara. Konačno, iz naftalina vremena Apotekerove vladavine se izvlači ideja o razdvajanju HP-a na dve kompanije. U oktobru tekuće godine je zvanično saopšteno da će se Hewlett-Packard razdvojiti na kompanije HP Inc (računari i štampači) i Hewlett-Packard Enterprise (poslovna rešenja, softver i usluge). Vitmanova će postati izvršni direktor druge, a na mesto CEO-a prve će biti postavljen Dion Vajsler (Dion Weisler), dosadašnji šef ove divizije unutar jedinstvenog HP-a. Ovim razdvajanjem, nastaće dve kompanije koje su u 2013. godini imale prihode od prodaje u iznosu od po 57 milijardi dolara i čija će procenjena vrednost u zbiru biti manja od trenutne procenjene vrednosti jedinstvene kompanije. Poslovno, ovakav potez apsolutno ima smisla. Dva pomenuta dela servisiraju dva različita segmenta tržišta i nemaju istu predikciju rasta. Kompanija oko biznisa personalnih računara i štampača je u velikom problemu i ona će predstavljati lošiji od dva nastala dela. Hewlett-Packard Enterprise će, s druge strane, ovako postavljen, biti u mogućnosti da se bolje suoči s konkurencijom, pre svega kroz akvizicije i spajanja.

• • •

Cepanjem HP-a na dve kompanije završava se (donekle) priča o uspehu koji je kreirao mit Silicijumske doline. Garaža iz koje su gospoda Hewlett i Packard pokrenuli jednu od najmoćnijih kompanija tehnološke današnjice ostaće simbol dvadesetog veka, u kom su talentovani i hrabri preduzetnici oblikovali svet u kom živimo. U novim kompanijama, bar neko vreme će ostati nešto kulture i energije koja krasi poslovne računare najvećeg broja programera i računarskih gikova. Već od sledeće godine, kada vidite logo HP-a na računaru, znajte da je to neki novi HP, malim slovom ispisan trag američkog sna iz garaže, kog korak po korak menjaju specijaliteti iz kuhinje dvadeset i prvog veka.

Momir ĐEKIĆ