Aleksandar RADOVANOVIĆ

Od samog osnivanja 1984. godine, s manjim i većim pauzama saradnik je „Sveta kompjutera”. Iz zemlje je otišao 1991. i od tada radi kao predavač i naučni saradnik na univerzitetima u inostranstvu iz oblasti računarstva i bioinformatike. Autor je brojnih programa, od pomalo zaboravljenih igara osamdesetih godina prošlog veka do naučnog softvera današnjice. U poslednje vreme bavi se kvantnim kompjuterima, gledanjem noir filmova i uzgajanjem palmi.

Te 1984. godine Apple pravi kompjuter s grafičkim interfejsom, a IBM prvi prenosivi računar. U Sovjetskom Savezu igra Tetris doživljava veliki uspeh, a ZX Spectrum i Commodore, i pored zabrane uvoza računara u tadašnju Jugoslaviju, postaju pravi hit. Uveliko se sklapa domaći računar Galaksija, a mlada redakcija tek osnovanog „Sveta kompjutera” s entuzijazmom kreće u budućnost, nesvesna da ispisuje prve redove hronike sveta koji će za manje od decenije potpuno nestati – sveta kućnih kompjutera.

Uspon kućnog kompjutera

Predvođeni Sinclairovim modelom ZX-81, do nas kućni računari u značajnijem broju dolaze osamdesetih godina prošlog veka. Mala crna kutija sa samo 1 KB memorije i nezaboravni Space Invaders zauvek menjaju životna opredeljenja mnogih od nas. Ubrzo na scenu stupaju Sinclair ZX Spectrum i Commodore 64. U godinama koje slede ova dva računara će s neprikosnovenom popularnošću vladati našim tržištem.

Krajem 1983. godine specijalno izdanje časopisa „Računari u vašoj kući” objavljuje projekat prvog domaćeg mikroračunara, Galaksije. Izdanje se doštampava dva puta i prodaje u ukupnom tiražu od skoro 100.000 primeraka, a „uradi sam” kit za Galaksiju u 8.000 komada. Tvorac Galaksije Voja Antonić pridružuje se osnivačkoj redakciji na čelu s Milanom Mišićem i, u oktobru te godine, izlazi prvi broj „Sveta kompjutera”.

Vrhunac

„Svet kompjutera” tih osamdesetih godina s entuzijazmom piše o kućnim računarima i na vrhovima prstiju iščekuje dalji tehnološki razvoj. Ni redakcija ni čitaoci ne bivaju razočarani. Na tržište stižu Amstrad CPC i Sinclair QL. U avgustu 1985. godine dajemo kompletan prikaz Amstrada. Mnogi od nas, vlasnici Spectruma, ipak maštaju o računaru ispred svog vremena: Sinclairu QL. Kompjuteru sa 32-bitnim mikroprocesorom i memorijom koja se proširuje do tada nezamislivih 896 KB.

Uz prikaze i testove računara i hardverskih dodataka, objavljujemo listinge najrazličitijih programa. Časopisi „Računari” i „Svet kompjutera” nezavisno organizuju softverske i hardverske konkurse. U isto vreme, u radio emisiji „Ventilator 202”, Zoran Modli svake subote s izlaznih portova Spectruma, Commodorea i Galaksije u etar emituje pištanje i cvrčanje kompjuterskih programa koje ide direktno u računare slušalaca ili se snima na audio-kasete. Nacija biva kompjuterski naelektrisana. Osećajući ogromnu kreativnu energiju, diskografska kuća Suzy pod imenom Suzy Soft od 1985. godine počinje s izdavanjem softverskih kaseta domaćih programera. Kao autori programa potpisuju se i neki saradnici „Sveta kompjutera”, a mnogi od njih izdaju svoje igre i na inostranom tržištu.

U drugoj polovini osamdesetih s neskrivenim uzbuđenjem dočekujemo naslednika Commodorea 64, računar Amiga. Korisnici, zbunjeni tehnologijom ispred svog vremena, nesvesni su da su upravo dobili prvi multimedijalni računar. Otac pop-arta Endi Vorhol intuitivno prihvata novi medijum i ulazi u istoriju i kao prvi digitalni umetnik. Ni mi ne zaostajemo. Legendarni „TV dnevnik” Gorana Milića počinjao je rečenicom „Dobro veče, ovo je dnevnik”, a završavao se na amigi animiranom vremenskom prognozom Srđana Radivojše. Kućni računari su na vrhuncu svoje popularnosti, a nama se čini da svetloj budućnosti nema kraja.

Pad

Temelji tek osnovane industrije počinju da se ljuljaju već 1986. Clive Sinclair prodaje svoju tehnologiju Amstradu i posle niza neuspešnih poslovnih poteza prelazi na proizvodnju električnih bicikala. Ipak, Amstrad na tržište izbacuje naslednike popularnog računara pod imenom ZX Spectrum +2 i ZX Spectrum +3. Amstradov CPC takođe ima izvestan broj „plus” naslednika i uspešno zadržava rubriku u našem časopisu. Početkom devedesetih i Amstrad napušta računarsku industriju i preusmerava se na proizvodnju prijemnika za satelitsku televiziju. Nedugo zatim, 1994. sa scene nestaje firma Commodore, a s njom i originalne šezdeset četvorka i amiga.

Po nekom nevidljivom domino efektu i programere prati slična sudbina. Matthew Smith, tvorac Manic Minera, igre za ZX-Spectrum nad kojom smo provodili neprospavane noći, zatim Sandy White poznat po inovativnoj 3D igri iz 1983. godine Ant Attack i mnogi drugi doživljavaju slavu i pad za samo nekoliko godina. Ni naši programeri ne izmiču sudbini računara za koje su vezali mladalački polet svojih srednjoškolskih i studentskih dana. „Ventilator 202” zamire krajem 1987. godine, a naslovi iz Suzy Softa prestaju da izlaze godinu dana kasnije. Poznih meseci 1987. godine i ja kupujem svoj prvi IBM kompatibilni PC.

Aleksandar RADOVANOVIĆ