Predstavljamo: Microsoft Development Center Serbia

Veći broj inženjera u Srbiji i povratak onih koji su otišli iz zemlje, neki su od glavnih ciljeva Centra

Za devet godina, koliko postoji kod nas, Microsoft development center je investirao preko 100 miliona dolara u Srbiju. Iako počinje nimalo zanemarljivom brojkom, ova priča najmanje govori o novcu. Ovde se investicija meri ljudstvom, a filantropski pristup poslovanju vidi zaposlene kao najznačajniji resurs kompanije. Tako je u poslednje dve godine broj inženjera dupliran, a dobri uslovi rada i ideologija zasnovana na lokalpatriotizmu vratili su 15 mladih talenata u zemlju. Centar je sebi postavio cilj da do 2025. godine Srbija proizvodi deset puta više inženjera nego danas, čime bi IT sektor postao glavna grana domaće ekonomije.

Iako svoje ime vezuje za jednu od najvećih softverskih kompanija na svetu, za Microsoft Development Center Serbia (MDCS) ne možemo reći da je samo njen ogranak. Veliki broj predstavništava ovog IT giganta za osnovnu delatnost ima marketing i prodaju Microsoftovog softvera, dok ga MDCS pravi, čime se ubraja u jedan od svega 20 development centara širom sveta i jedini je u ovom delu Evrope.

Srpska priča o Microsoftu počinje sa Bodinom Dreševićem koji se vratio u Beograd 2005. godine i, prepoznavši potencijal i talenat IT struke na domaćem tlu, nagovorio ljude iz Redmonda da investiraju ovde. Nakon prve godine, kada je tim činilo svega petoro ljudi, taj broj se 2009. godine popeo na 15, dok je danas 130 inženjera raspoređeno u SQL server, Bing, Operating system group i Office group timove.

Zanimljiva stvar u vezi MDCS-a je povratnički lobi na kome centar u velikoj meri temelji svoje poslovanje. Prema rečima Dragana Tomića, generalnog direktora Razvojnog centra, svaki čovek koji se vrati je pravo bogatstvo jer unapređuje sistem novim idejama, razmišljanjima i vrednostima.

Domaći stručnjaci „iz uvoza”

„Tipičan scenario je da ljudi završe fakultet ovde, odu u inostranstvo, nađu posao i tamo ostanu, pa tako godine investiranja u njih propadnu. Nije sramota otići, naprotiv, problem je što se ljudi ne vraćaju. Jer svaki čovek koji se vrati nosi sa sobom neviđeno iskustvo i potencijalno jake investicije.”

Mereno novcem, procenjuje se da odlazak jednog inženjera van granica zemlje Srbiju košta od 50.000 do 100.000 evra godišnje, što je recipročno količini novca koji kompanija uloži u rad i razvoj jednog IT stručnjaka (MDCS). Vođeni ovom računicom, ljudi iz srpskog razvojnog centra godinama ulažu napore da postdiplomce sa Kembridža, EPFL-a i drugih svetskih univerziteta vrate u Beograd. Rezultat: u poslednjih pet godina, 15 mladih inženjera vratilo se iz inostranstva i obogatilo Microsoftove redove.

„Mi imamo dosta dobru lokalnu priču i naša ponuda je konkurentna. Prvo, uslovi rada su dobri, drugo, ti ljudi rade svetske poslove koji nisu ništa manje interesantni nego tamo, a kao treće, lokalno-emotivna komponenta čini da se vraćaju iz privatnih, porodičnih razloga. Dakle uvek je to kombinacija stvari”, objašnjava Tomić.

Pored njih, Microsoft razvojni centar može da se pohvali timom koji čini 15 olimpijaca, a zaposleni su uglavnom diplomci ETF-a, Matematičkog i Računarskog fakulteta specijalizovani na polju softverskog inženjeringa i računarstva. Pod okriljem MDCS-a je i šest stranih državljana.

Mesto gde se razvija softver

Budući da se u poslednje dve godine broj zaposlenih povećao dva puta, MDCS je svoje prostorije proširio na dodatni sprat. Radni prostor je otvorenog tipa (open space), bez odvojenih kancelarija, sa kafe-restoranom i zajedničkom zonom za druženje. Međutim, pored dobrih uslova rada, koji podrazumevaju moderne kancelarije, savremenu opremu, najnovije tehnologije i otvorenu komunikaciju, ono što svi zaposleni vide kao glavnu prednost kompanije je rad na stvarima koje još uvek ne postoje i koje će se tek pojaviti.

„Prvo, profesionalno gledano, kompleksnost problema koje rešavamo je neverovatna, a ljudi sa kojima sarađujemo u Beogradu i u Americi su vrhunski stručnjaci u svojoj oblasti. Moje petogodišnje iskustvo ovde ne može da se poredi ni sa čim u regionu, to su stvari koje pomeraju granice”, kaže Milan Novaković, lider tima Cloud baze podataka. „Druga dobra stvar je sjajna timska atmosfera, pa većina ljudi druženje nastavlja i van posla.”

Kao i u ostalim IT kompanijama koje su projektima vezane za inostrana tržišta, radno vreme je klizno, a kancelarije su otvorene non-stop. Učinak se ne meri satima, već ličnim angažovanjem i rezultatima rada.

Vannastavne aktivnosti

Pored svakodnevnih, korporativnih zadataka, svi zaposleni rade na popularizaciji IT struke u Srbiji, što predstavlja internu inicijativu srpskog development centra. Izvorni produkt ovog rada je „Bubble Cup”, timsko takmičenje u rešavanju algoritamskih problema namenjeno studentima i srednjoškolcima u Srbiji i regionu, koje se održava već sedmu godinu zaredom, a kao nusprodukt nastao je i edukacioni portal na srpskom jeziku Bubble Bee (bee.bubblecup.org).

„Sve ovo je rezultat rada MDC-a u Srbiji koji nema direktne veze sa Microsoft projektima, već je rezultat dobre volje zaposlenih”, objašnjava Bojan Rošić, aktiviti menadžer kompanije. „To je naša inicijativa koju smo pokrenuli sa velikim brojem prijatelja koji su željni da mlađima ostave nešto stalno dostupno, jer je fizički nemoguće da posetimo sve.”

Da je ova vrsta angažovanja jedna je od najvažnijih misija zaposlenih u srpskom razvojnom centru potvrđuje i Milan Novaković: „Recimo jedna od stvari koja mene lično drži ovde je što imam priliku da pomognem ostatku sredine, da nekom Marku iz Doljevca damo šansu, da mu olakšamo prve korake, stvorimo iste uslove kao ovde. Mi u stvari na taj način pokušavamo da pomognemo sami sebi od pre pet godina.”

Plata?

Primanja su standardno visoka, pa zaposleni kažu da se sa platom MDCS-a u Srbiji živi evropski. Međutim, na vrednosnoj lestvici novac nije najbitnija stavka, niti glavno merilo stvari, kaže Milan.

„U mom slučaju, novac ni na koji način nije faktor. Ja dobijam bar jednom mesečno ponudu iz Googlea, Facebooka, nekog startapa, a već pet godina sam u istoj firmi. Možda to ovde zvuči čudno i daleko je od realnosti većine ljudi, ali meni je na prvom mestu je autonomija, činjenica da mogu da doprinesem i radim na stvarima koje imaju svrhu i da ulažem svoju energiju u nešto što mislim da je dobro.”

Visoki kriterijumi za visok kvalitet

MDCS ima stalno otvorene pozicije, a osim lokalnog sajta i zvanične Facebook stranice, oglašavaju se i na specijalizovanim sajtovima za zapošljavanje. Najkonkurentniji su oglasi za pozicije softver inženjera i program menadžera, pa na svaku od njih zna da stigne i po par stotina prijava. Kriterijumi su visoki, a sam proces selekcije sastoji se od nekoliko koraka. Prva faza podrazumeva CV skrining proces, zatim sledi test u pismenoj formi koji sadrži matematičke i programerske probleme, dok je poslednji korak do posla intervju. Ono što zaobilazi pravila jeste činjenica da se često dešava da Centar primi više kandidata nego što je to bio prvobitni plan, ali nije isključena ni suprotna varijanta – da od svih prijavljenih kandidata ni jedan ne odgovara traženom profilu.

S druge strane, MDCS daje šansu i studentima završnih godina tehničkih fakulteta. Zanimljivo je da su test i intervjui za praksu identični kao za posao.

„Kod nas je teže dobiti praksu nego posao. Razlog je što su ljudi sa treće, četvrte godine fakulteta mladi i u treningu su sa tim zadacima i pokazuju dosta bolje rezultate u datom momentu, nego ljudi koji su dugo u industriji i nisu to godinama radili”, objašnjava Bojan Rošić. „Pitanja su različita, ali je proces selekcije identičan. Jednom kad prođete test za praksu, ne morate više da prolazite proces za posao. Javite se kad završite fakultet i prvi sledeći put kad imamo slobodno mesto, mi vas pozovemo.”

Kada je reč o odnosu između juniora i seniora, u MDCS-u kažu da je njihova snaga u raznolikosti, kako po različitim godištima, tako i po različitim afinitetima i znanjima, pa se u kadrovskoj politici trude da postoji odgovarajući balans na ovom polju. Oni koji u firmu dođu bez iskustva imaju velike mogućnosti da uče, kako od starijih kolega, tako i putem raznih internih i eksternih kurseva i seminara.

Samo prethodne godine, IT tržište u Srbiji je zabeležilo rast od 9,24 odsto, dostigavši tako vrednost od 1,02 milijardi dolara, pokazuje istraživanje kompanije IDC Adriatics. Iako je MDCS dobrim delom umešan u ovu statistiku, ljudski resurs koji proizvodi i uslovi koje stvara za one koji se vraćaju iz inostranstva prevazilaze ove brojke. Jer kako i oni sami kažu, ljudski resurs nema cenu.

Jelena SLOVIĆ