Nikola JEVREMOVIĆ

1. januar 2023.

Tržište, u poslednje vreme, ne oskudeva sa online PvP tabačinama infantilne grafike i ne baš skrivene namere da se roditeljska kesa odreši. Da bi se kroz tu šumu probio do radoznalih očiju, debitant mora vešto da privuče pažnju. Divine Knockout je to učinio na najbolji mogući način. Posle jedne nedelje od puštanja u pogon, bio je besplatan za preuzimanje na par dana što ste, ako redovno posećujete naš sajt, sigurno doznali („Jel’ ovaj besramno reklamira sk.rs?”, o da). To znači da igrača ima sasvim dovoljno da na partiju ne čekate preterano. Takođe, pošto sada zahteva početno ulaganje, logično bi bilo da se sve za šta biste dali dodatnu lovu, može zaslužiti igrom, doduše, dugotrajnom.

DKO je brawler iz trećeg lica, čiju srž čine borbe između sitnih buljavih heroja, inspirisanih nekolicinom drevnih mitologija širom sveta. Među njima su japanska boginja Sunca Amaterasu, Herkules, Ymir, Kralj Artur, Atina i drugi. Ima ih deset, a u startu ih je otključano samo četiri. Za narednog ćete morati poprilično da zagrejete stolicu. Jedan token, koliko košta da ga uvrstite u svoj katalog, zaslužuje se pobedom u deset partija, koje čine tri dobijene runde od po četiri minuta. Pravila za različite režime nadmetanja (3 na 3, 2 na 2 i 1 na 1) nisu ista. Tako ćete u prvom vaskrsnuti posle par sekundi, dok u drugom morate da sačekate da vaš saigrač pobedi ili pukne (pošto ostaje sam, epilog br. 2 daleko je češći).

Mehanika igre jednostavna je za razumevanje, a, opet, dovoljno raznolika da upregne veštinu i taktičnost. Protivnike ne ubijate klasičnim deljanjem healtha, već je cilj da ih izgurate/lansirate sa lebdećih mapa skromnih dimenzija. Sa izuzetkom običnog malog udarca, svi ostali potezi (onaj veći, izbegavanje i četiri jedinstvene magije) imaju određene periode hlađenja, te je suština da, uz izbegavanje protivničkih, pravilno procenite kada ih valja upotrebiti. Jedna od njih obavezno služi za povratak na mapu nakon što vas sa nje oteraju, mada će i dupli skok na kraće distance biti spas. Stoga, to što ste nekoga najurili ne znači da ste sa njim završili. Iskusniji neprijatelj čekaće vas na ivici, kako bi se postarao da gravitacija završi šta je počela. Gotivno je i to što puka borba nije uvek glavni zadatak, već će vas povremeno „pod-režimi” terati da skupite više zlatnika, prikupljate poene zauzimanjem određenih zona na mapi ili da jednu krunu zadržite u svom posedu duže od suparničkog tima. Heroje možete da levelujete, a nakon svakog nivoa, oni dobijaju neke sitne pasivne bonuse. Za one temeljnije, koji bi najpre dobro da prouče sve sposobnosti, na raspolaganju je poligon za trening kao i igranje sa botovima.

Još jedan povod za pohvalu je dizajn mapa, čije zamke (rotirajuće platforme, balvani sa šiljcima, kotrljajuće stene...) takođe umeju da pojačaju dinamiku igre. Za to se stara i vrhunska muzička pratnja, kao i sjajni svetlosni efekti. Ono što moramo da zamerimo je mali broj tih mapa. Na početku ih je svega pet i verujte na reč da, dok ne otključate naredni režim, nema šanse da vas ne smore, pogotovo što ni broj heroja u toj fazi nije mnogo bolji. No, za to će se verovatno postarati neka buduća ažuriranja, pod uslovom da se publika dovoljno dugo zadrži.

Ovaj naslov definitivno ne spada u nišu kojoj je autor ovih redova privržen i na papiru nije bilo nijednog razloga da se dotičnom svidi. Međutim, kako se ispostavilo, sa uživanjem ga je kušao čak i kada je, verovatno od daleko mlađih takmaca, intenzivno dobijao po nosu. Možda autori nisu izmislili toplu vodu, ali su je u ovom slučaju prelili u veoma dopadljivu flašu. DKO je neočekivano zabavan, zarazan i definitivno vredan pažnje. Da li je u svojoj aktuelnoj formi, sa još uvek siromašnom ponudom mapa, vredan i 25 evrića koliko ga Steam ceni? Ne baš, ali ako ga u dogledno vreme dohvatite na nekom popustu, nećete pogrešiti.