Miodrag KUZMANOVIĆ

1. oktobar 2022.

Potezna point&click avantura s elementima JRPG-a i taktičkom borbom? Ako ni na čemu drugom, autorima Sunday Golda mora se odati priznanje na jedinstvenoj formi u koju su upakovali svoju viziju. Na opštu žalost, ta vizija nije ništa posebno. Prepuna opštih mesta i modernog socijalnog aktivizma, više vuče u krindž i vouk, nego u interesantnu provokativnost koja je najavljivana.

Nedeljno zlato je ime kibernetskog psa, zvezde krvavog sporta u distopijskom Londonu sa kraja XXI veka. Psić je demonstrator tehnološkog progresa koji donosi kompanija Kenija Hogana, nekakvog Bila Gejtsa budućnosti, ogrezlog u korupciji i neetičkim eksperimentima. Frenk i Seli, lokalni krimosi niskog nivoa, udružuju se s Gevinom, bivšim uposlenikom u Hoganovoj imperiji, u nameri da ga opelješe za industrijske patente i tajne. Tokom tri poglavlja, trio krimi (anti)heroja nadrašće puku pohlepu kao osnovni element motivacije i zasukati rukave za opštu stvar.

U poslednjih nekoliko meseci, igra je najavljivana kao duhovni naslednik Disco Elysiuma, što je potpuna budalaština. Čak i ako zanemarimo sve osim zapleta i likova, Disco je toliko klasa iznad Sunday Golda da bi poređenje bilo besmisleno. Kroz Sunday Gold se sve vreme provlači „eat the rich” i „capitalism bad” žvaka, koja izaziva snažan transfer neprijatnosti. To posebno bode oči zbog činjenice da je igru kofinansirala država Kanada, tačnije, „Canada Media Fund”. Uzeli su pare poreskih obveznika bogate države i popljuvali kapitalizam koji im je to omogućio - ovo ima samo kod nas!

Gameplay počiva na interesantnoj ideji da se rešavanje avanturističkih, point&click zadataka odvija u poteznom maniru. Ideja je da vas trošenje akcionih poena na aktivnosti primorava na prelazak na novi potez, što vam na vrat može natovariti obezbeđenje (i druge protivnike) i prisiliti vas na borbu. Nažalost, skala uzbunjenosti opada i raste u potpuno nasumičnom maniru na kraju svakog poteza i nimalo ne zavisi od onoga što radite. Imalo bi smisla da straža postaje svesnija vašeg prisustva usled buke koju stvarate, hakovanja ili neke druge vidljive/merljive aktivnosti, ali to nije slučaj. Zbog toga, ova, na papiru interesantna forica u praksi postaje potpuno besmislena.

Sledeća tačka frikcije su refleksne/intelektualne mini-igre koje prate svaku od tri specijalnosti naših junaka. Frenk je specijalista za obijanje brava, tako da svako od zilion obijanja koje imate u igri morate da odradite u formi igre koja podseća na Fallout/Skyrim sistem obijanja. Isto važi i za pomeranje teških predmeta, za šta je specijalista snagatorka Seli. Izuzetak je hakovanje, koje nije zasnovano na refleksima, već na prepoznavanju brojčanih obrazaca. Hakovanje sam mrzeo iz dna duše, jer ne volim brojeve i matematiku, ali se (u većini situacija) može automatizovati ako za Gevina otključate (čitaj: pazarite) odgovarajući talenat. Sve u svemu, ove igre su samo za molekul bolje od klasičnih QTE-a (quick-time events), ali su i dalje gnjavaža.

Borba je, takođe, potezna i podseća na Final Fantasy naslove. Akcioni poeni, obični i specijalni napadi, inicijativa i sistem morala kreiraju zanimljiv taktički amalgam koji je možda previše lak za moj ukus. Svaka pobeda donosi XP, koji omogućava napredovanje po nivoima i nove talente koji vam daju dodatne borbene opcije. U igri imamo i loot, koji se svodi na oružje, opremu i potrošnu robu, poput lekova i ručnih bombi. Možete da napredujete do desetog nivoa, što ćete ostvariti već u drugom poglavlju, tako da ćete celo treće provesti u borbama od kojih nemate koristi.

Nesumnjivo dobra strana igre jeste njen vizuelni izraz, koji snažno vuče na formu modernog stripa. Ali, jedna blistavo svetla tačka nije dovoljna da opere patinu čistog proseka, nažalost. Sunday Gold je u poslednjem trenutku i bez obrazloženja odložen za mesec dana. Da li zbog smrti britanske kraljice, da li zbog redizajna sistema užasnih mini-igara ili utezanja leveling balansa, igra bi trebalo da izađe 13. oktobra. Tja.