Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. oktobar 2022.

Jeste, devedesete su imale nekog šarma. Za nas introvertne, bilo je tu svetlih detalja, naročito u svetu igara sa pojavom naslova koji predstavljaju temelj PC gaminga: Doom, Myst, Diablo, Quake, Fallout, Starcraft, Half-Life, System Shock, Thief... Ovi teškaši i legende još uvek „žive”, u nekom obliku.

Za sve koji se gaminga devedesetih sećaju sa setom, izdavačka kuća New Blood Interactive je u poslednjih nekoliko godina napravila bum sa low-poly igrama, među kojima su retro horor FPS Dusk, solidan Amid Evil (kao Dusk, samo sa sekirama i mačevima), kao i potencijalno frenetični futuristički FPS Ultrakill (još uvek u ranoj fazi razvoja). Kada pogledate ili odigrate navedene naslove, videćete da su inspirisani nekim od legendi devedesetih, tipa Doom, Elder Scrools, Quake... Za najnoviju igru ovog studija, Gloomwood, inspiracija je, očigledno, serijal Thief.

Za maloletne, Thief je jedna od pionirskih igara na temu šunjalica, u konkretnom slučaju negde u srednjem veku, sa ciljem da, uglavnom izbegavajući otvorenu borbu boravkom u senkama, ostvarite svoj cilj.

Sledeći sličnu matricu, ali u viktorijanskom okruženju (sa prelivom Lavkrafta), Gloomwood je trebalo da bude šunjalica, ali horor. Toga postajete svesni već od prve scene u kojoj se u ulozi doktora budite na dnu rupe. Vidite dva jeziva lika sa sekirama preko ramena i svetlećim očima iznad vas. Čujete glasove koji vam govore da odete do svetionika. Ubrzo dobijate i nepoznatog saveznika, koji vam otključava ćeliju i avantura može da počne.

Krećete šunjanjem po jezivim hodnicima zatvora, bunarima prekrivenim ljudskim ostacima, dok grozomorni stražari bauljaju tamnicom. Osećaj užasa i bespomoćnosti postaje potpun kada nailazite na prvog stražara. Naravno, prvi susret bude smrtonosan kada vas stražar „nasekira”. Onda krećete ponovo sa šunjanjem, ubrzo nailazite na prvo oružje - bodež i odmah postajete manje bespomoćni. Uz nekoliko logičkih zagonetki i par stražara nastavljate da razvijate priču.

Kako smo napomenuli, Gloomwood je stealth igra, šunjalica a la Thief, pa bi sa tim u skladu, gejmplej trebalo da se sastoji od skrivanja u senkama, obilaženja stražara i izbegavanja direktne borbe. Povremeno eliminisanje stražara je u početku moguće jedino prikradanjem i mučkim ubadanjem sa leđa. Stražari izgledaju jezivo. Dobra fora je to što je indikator toga koliko vas vide, u njihovim očima, pa dok svetle zeleno, bezbedni ste, narandžasto znači da sumnjaju, a crveno da ste primećeni i da vam nema spasa.

Gloomwood je u ranoj fazi razvoja i trenutno ima dovoljno sadržaja za neka tri sata igranja, a njegovo opšte stanje je takvo da igra obećava, ali su određeni problemi trenutno uočljivi. Inteligencija i ponašanje stražara, najblaže rečeno, nije na zadovoljavajućem nivou. Njihovo patroliranje i ponašanje je toliko predvidivo da posle par sekundi apsolutno znate šta će sledeće da urade i gde je njihova, a gde vaša putanja. To apsolutno ubija atmosferu i smisao šunjanja.

Već prvo oružje na koje nailazite kao i mogućnost da se prikradate i eliminišete sa leđa, daju osećaj sigurnosti, koji ubija horor atmosferu. Kako tokom igre nailazite i na još moćnije oružje, naročito na vatreno, stealth postaje sve besmisleniji.

Grafika je na nivou PS1 ostvarenja, ali od New Blood Interactivea već to i očekujemo. Takav stil nekom odgovara, drugome, pak, ne. Zvuk je mnogo bolji od grafike i znatno unapređuje atmosferu. Cena od oko 16 evra za Early Access nije preterana, ali nam se čini da bi čak i rana igra trebalo da ima malo više sadržaja. Sem toga, horde obožavatelja NBI i low-poly igara sve više nerviraju. Nostalgija za retro izgledom je cool, ali nije sve samo u gameplayu, ima nečeg i u lepšoj grafici.