Vladimir PISODOROV

1. oktobar 2022.

Slobodno možemo da kažemo da i Konami konje, pardon, kornjače, za trku imade. Ohrabreni uspehom koji je postigla TMNT: Shredder’s Revenge i činjenicom da su i posle toliko godina Kornjače i dalje uber popularne, u japanskoj kompaniji odlučili su da zajašu talas uspeha.

Zapravo, doneti ovakvu odluku nije bilo preterano teško, naročito ako se zna da su retro kolekcije, u nedostatku svežih ideja i rešenja, ponovo u modi, ali i da je Konami zaslužan za plasiranje mnogih TMNT igara na tržište. Barem je tako bilo na samom početku. Cowabunga kolekcijom obuhvaćeno je čak 13 naslova, koji su svetlost dana ugledali između 1989. i 1994. godine. Naravno, kao i u slučaju Turricana, o kom smo pisali u prošlom broju, neki naslovi su duplirani, odnosno, postoje u izvedbama za više različitih platformi. Ako ništa drugo, barem su svi deo iste kolekcije, pa kada iz novčanika budete izbunarili 40 evrića, sve su vaše.

Ne treba posebno da napominjemo da je kolekcija izdata za sve trenutno aktuelne igračke platforme, a baš nas čudi što se u Konamiju nisu dosetili i nekih davno zaboravljenih asova, kao što su PlayStation 3 ili Xbox 360, te za njih pripremili odgovarajuće pakete. Ako ste pravi ljubitelj Kornjača, možda će vas zanimati i podatak da možete da se dokopate fizičkog, Limited Edition izdanja, koje donosi pregršt goodiesa, između ostalog, i poster od platna, 3D dioramu od akrila, pet metalnih znački, 12 prozirnih karata i knjigu u punom koloru na 180 strana sa originalnim skicama. Ovo zadovoljstvo koštaće vas čak 150 „zelenih novčanica”, ako uspete nekako da se dočepate svog primerka.

Što se igara tiče, četiri su „skinute” sa Nintendo Entertainment Systema, po dve sa arkadnih aparata, Sega Mega Drivea i Super Nintendo Entertainment Systema, dok su na raspolaganju i tri verzije sa Game Boya. Ono što u startu treba da znate je da se igre pokreću iz emulatora koji se nalaze u pozadini i na čija podešavanja ne morate da obraćate pažnju, da po sadržaju i izvođenju predstavljaju indigo kopije originala, ali da, ipak, ima nekoliko tweakova koje valja pomenuti. Pre svega, tu je mogućnost snimanja pozicija, „premotavanja” akcije u situacijama kada napravite grešku, podrška za multiplayer (online ili offline tipa), ali i podrška za kontrolere koja dolazi uz opciju remapiranja tastera. Zanimljivo je da su gotovo sve igre, osim Turtles in Time za arkadni aparat i Tournament Fightera za NES prisutne u dva izdanja: onom za zapadno i onom za japansko tržište.

Glavni meni unekoliko odstupa od važećih „pravila” kada su u pitanju retro kolekcije. Naime, glavni meni modernog je karaktera, a isto tako nudi i pristup naročitoj sekciji - Turtles’ Lair, koja je prepuna zanimljivih dodataka. Na primer, ovde se nalaze snimci ekrana iz emitovanih epizoda „crtaća” (sortirani su po epizodama i serijalima), tu su omoti stripova, concept artovi, kutije u kojima su se nalazile igre, skenirani isečci iz časopisa u kojima su se pojavljivale reklame o Kornjačama, soundtrackovi iz igara, ali i rutina za pretragu koja omogućava pristup brojnim zanimljivim informacijama (ali, i skicama) vezanim za Kornjače. Iz glavnog menija pristupa se i Online sekciji (za ovo na konzolama morate da imate odgovarajuću pretplatu), dok komplement Options jedino nudi mogućnost uključivanja/isključivanja vibracije na kontroleru i promenu jezika.

Prava stvar nalazi se pod skutima sekcije Games, gde su, zapravo, smeštene sve igre i odakle možete da odaberete način na koji ćete da se prišunjate igranju. Iako ne postoji klasičan spisak, što donekle otežava pronalaženje i odabir igara, svideo nam se način na koji su autori zamislili i obavili predstavljanje naslova. U centru ekrana nalazi se originalni snapshot igre, dok je odmah do njega video-snimak koji prikazuje „odmotavanje” akcije. Iako nigde decidno ne piše kom je sistemu odabrana igra namenjena, to možete da naslutite po ikonicama kontrolera u donjem delu ekrana, odmah ispod naziva igre. U slučaju arkadnih aparata i Game Boya, ovde se nalaze konture uređaja, baš kao i podatak za koliko igrača je namenjen naslov. Ostatak prostora popunjen je isečcima iz stripova koji se blago mreškaju, pa sve zajedno izgleda prilično ubavo.

Igre smo probali na PlayStationu 5, pa dok se nalazite u meniju sa igrama, možete da uradite nekoliko zanimljivih stvari. Na primer, pritiskom na touchpad pristupate meniju Enhancements, koji nudi mogućnost odabira početnog nivoa, aktiviranje režima God ili Nightmare, ali i zaustavljanja Penalty bombi koje igre povremeno mogu da vam „isporuče”. Pritiskanje ’trougla’ menja verziju igre sa one namenjene za zapadno na onu namenjenu za japansko tržište (i obrnuto), dok ’kvadrat’ pokreće reprodukciju video-snimka prelaženja igre. Ono što nam se nije dopalo je to što nigde ne piše kada je igra u fokusu izdata, ali ni to što nema sažetka koji bi radnju približio igraču.

Isto tako, u meniju Games ne postoji mogućnost pristupa opcijama vezanim za emulaciju, ali to ne znači da one ne postoje. Do njih dolazite tek pošto pokrenete igru, a na ekran ih pozivate pritiskanjem tastera ’R1’ (komplementu ’L1’ dodeljena je funkcija Rewind). Pored promene veličine ekrana, tu je i set nezaobilaznih osnovnih grafičkih filtera, mogućnost snimanja/učitavanja pozicije, remapiranja komandi na kontroloru, baš kao i (de)aktiviranje grafičkog okvira oko prozora u kom se odvija akcija. Iz ovog menija može da se pristupi i takozvanom Strategy Guideu (dostupni su i iz Turtles’ Laira), sa više podataka o igri.

Za sam kraj, ostavili smo priču o igrama koje čine kolekciju, a sve počinje od ostvarenja Teenage Mutant Ninja Turtles iz 1989. godine za arkadni aparat. Iste godine izdata je i igra istog naziva za NES, ali ova dva naslova ne treba mešati, jer su u pitanju potpuno različita ostvarenja. Verzija za arkadni aparat je klasični beat ’em up, dok je NES komplement akciona platforma. Arkadna varijanta donosi podršku za igranje četiri igrača, uz dodatak online multiplayera, dok NES komplement nudi uživanje isključivo u solo režimu. Inače, ovde dolaze do izražaja sve „blagodeti” menija za izbor igara, pošto naslovi nisu poređani po godinama objavljivanja, pa morate da „vrtite” nevidljivi kružni spisak kako biste došli do onog koji ciljate.

NES verzija originalne igre za arkadni aparat, uz blago izmenjen sadržaj, dolazi godinu dana kasnije i iz nekog razloga nadenut joj je naziv Teenage Mutant Ninja Turtles II: The Arcade Game. Postoji podrška za offline igranje dva igrača, ali je ponovo izostala mogućnost online makljaže. Iste godine na rafovima prodavnica pojavljuje se i TMNT: Fall of the Foot Clan, još jedna akciona platforma za jednog igrača, ovog puta u izvedbi za Game Boy.

1991. godine u salonima zabave pojavljuje se TMNT: Turtles in Time, direktni nastavak igre Teenage Mutant Ninja Turtles iz 1989. godine. Još jednom je u pitanju beat ’em up ostvarenje, koje donosi podršku za igranje do četiri ljudska igrača i online multiplayer. Sledeći naslov o Kornjačama koji se pojavljuje iste godine je TMNT II: Back from the Sewers, za Game Boy. Pretpostavljate, radi se o još jednoj akcionoj platformskoj igri, nastavku Fall of the Foot Clan.

NES 1992. godine dobija TMNT III: The Manhattan Project, beat ’em up naslov u kom istovremeno mogu da uživaju do dva ljudska igrača, ali bez mogućnosti online igranja. Iste godine za SNES stiže TMNT IV: Turtles in Time, port sličnoimenog ostvarenja za arkadne aparate iz prethodne godine, ali i TMNT: The Hyperstone Heist. Još jedno beat ’em up ostvarenje za dva ljudska igrača (uz podršku za online multiplayer), ovog puta u izvedbi za Segin Mega Drive.

I 1993. godina bila je bogata naslovim o Kornjačama - u prodavnice stiže TMNT III: Radical Rescue, platformska igra za Game Boy u Metroidvania stilu, a onda i TMNT: Tournament Fighters za SNES i Mega Drive. NES verziju igre čekamo sve do sledeće godine. Zanimljivo je da Tournament Fighters donosi otklon od prethodnih ostvarenja, s obzirom na to da je reč o tabačini, nalik Street Fighteru i sličnim ostvarenjima, za jednog ili dva igrača, s tim da SNES izdanje nudi i online multiplayer.