Bojan JOVANOVIĆ

1. oktobar 2022.

Čak i vrapci na grani znaju dobro da je famozni treći kvartal igračke godine rezervisan za „kolodjuti”. Puna verzija igre naći će se u prodaji u oktobru, dok nekih mesec dana ranije igrači imaju priliku da zavrte open beta verziju i provere da li se nešto grandiozno promenilo (obično nije). Tačnije, ta otvorena beta je otvorena samo ako ste pazarili igru u pretprodaji ili dobili pristupni kôd na neki drugi način. Na primer, ako imate konzolu PlayStation 5, jer Sony i dalje igra na kartu ekskluzivnosti CoD sadržaja i novcem briše suze očekujući onu masivnu Microsoftovu akviziciju franšize.

Ovoga puta, pred nama je Modern Warfare 2, tj. nastavak igre CoD: Modern Warfare... one iz 2019. godine... ne, ovo nema veze sa prvim sub-serijalom MW, niti remasterom MW2 od pre par godina... i apsolutno nema šanse da će se napraviti opšti haos kada brižni roditelji krenu u kupovinu pred novogodišnje praznike. Zbunjivanje kupaca po strani, ovo je nastavak od koga se mnogo očekuje. Pre svega, jer treba da nadmaši odlični Modern Warfare 2019, ali i kao eksperiment - prva CoD igra koja mora da preživi pune dve godine pred sledeći nastavak i održi, kako bazu igrača, tako i stabilni priliv keša gigantskom izdavaču.

Beta verzija CoD: Modern Warfare 2 puštana je u etapama tokom proteklog meseca. Kao što smo pomenuli, prvo je bila dostupna isključivo igračima na PS5, pa je napravljena mala pauza i onda je proširena na PC i konzole Xbox Series linije. Nažalost, zbog rokova nismo imali prilike da proverimo kako se ponaša PC izdanje, ali jesmo proveli nekoliko dana roštiljajući na „pe es petici”. Svlačenjem 60 gigabajta preko PSN dobili smo pristup šačici modova i mapa, svih fokusiranih isključivo na okršaje dva tima sačinjena od po šest igrača. Puno izdanje bi trebalo da vrati Ground War režim za velike timove, ali i da dovede Warzone na verziju 2.0 i sa njime novu mapu, poboljšanu fiziku i pogled iz trećeg lica. Potonji je bio kratko dostupan u Team Deathmatch playlisti. Simpatično, ali definitivno rogobatno na klasičnim, tesnim CoD mapama. Pored nezaobilaznih režima TDM i Domination, beta je dala pristup modovima u kojima se timovi bore oko određenog cilja, bilo to oslobađanje talaca, miniranja dela mape, ili eliminacije u stilu Counter-Strike, ali sa mogućnošću vozdizanja palih saboraca držanjem kvadrata na kontroleru. Mečevi su se, svejedno, pretvarali u čist krkljanac gde cilj, eto, negde postoji i lakše je potamaniti protivnika nego se zamajavati sa zadacima po mapi.

Što se dostupnih mapa tiče, bilo ih je samo četiri: Farm 18, Valderas Museum, Mercado Las Almas i Breenbergh Hotel. Veličina svih mapa je bila taman dovoljna da se dvanaest do zuba naoružanih igrača rastrči, da ima gde da se snajpuje, zafrljači granata, ili lansira killstreak. Svaka od mapa je ponudila blistavu paletu boja i zanimljive taktičke izazove, mada je trenutni favorit Hotel, zbog nešto izraženije vertikalnosti i fantastičnih prilika da staklo pršti na sve strane. Interaktivnost na mapama nije naročito velika i obično se svodi na razbijanje prozora, ali i dizanje parkiranih vozila u vazduh, što je posebno „mastan” efekat. U svakom slučaju, ograničeni pogled na MW2 mape predstavlja osveženje i biće interesantno videti kako će se oko njih razvijati meta.

Dobro, a valja li ičemu samo pucanje? Ukratko, da. Osećaj pucanja je odličan, naročito ako otpanjite sve haptičke efekte DualSense kontrolera do kraja. Mada, tada rizikujete da vam kontroler izleti iz ruke. Ukoliko ste igrali Modern Warfare, prelazak na ovaj nastavak će biti savršeno prirodan i vrlo brzo ćete se vratiti u svoj stari ritam. Iako lagani SMG-ovi ponovo dominiraju zbog svoje brzine, ostatak arsenala deluje bolje balansirano i, još bitnije, upotrebljivo u većem broju situacija. Kao i u slučaju prethodnih nekoliko CoD igara, moguće je povezati miša i tastaturu na konzolu (i PlayStation i Xbox to podržavaju), a biće dostupno i cross-play igranje. Kretanje, iako gotovo identično kao u MW2019, prošireno je mogućnošću višenja sa ivica zgrada i gađanja iza zaklona ukoliko imate pištolj, kao i direktnim skokom u prone položaj ako držite taster za čučanj dok trčite. Naravno, tu je i uklizavanje, doduše, nešto grublje izvedeno, te nije baš moguće lako kositi protivnike dok se klizate na turu.

Primetno je da će se igranje MW2 često svoditi na „štekanje” po tamnim ćoškovima kojih ima na pretek, kao i generalno obazrivijoj igri, sa sačekušama i zamkama. Tome posebno kumuje odsustvo imena iznad glava igrača, kao i velike sličnosti između izgleda operativaca, što u opštem krkljancu znači zakasnele reakcije i brzu pogibiju. Kad pominjemo pogibije, takozvani time-to-kill, odnosno, vreme do ucmekivanja protivnika, izuzetno je malo i dovoljna je milisekunda zakašnjenja da umesto killa dobijete priliku da gledate snimak sopstvene pogibije. Prebrzo gubljenje života i slaba vidljivost najveće su mane ovog izdanja. Igračka zajednica uveliko kuka Activisionu, a da li će se išta uraditi povodom toga, videćemo već ovog meseca. Zvuk je, s druge strane, bolje izbalansiran u odnosu na blagu katastrofu iz CoD: Vanguard. Igra će vam i dalje razvaliti zvučnike ili lobanju ako otpanjite slušalice do kraja, ali sada, barem, možete lepo čuti protivničke korake.

Što se arsenala tiče, beta je dala pristup samo jednom delu, tako da nismo mogli da isprobamo baš sve što će se naći u punom izdanju. Takođe, nije bilo moguće otključati ni sve u beti, nešto što je praksa prethodnih CoD beta testova. Kao i uvek, igra vam nudi nekoliko predefinisanih loadouta, sa mogućnošću da sklopite svoje ubitačne kombinacije oružja, perkova i killstreak specijalki. Modern Warfare 2 donosi znatna poboljšanja za Gunsmith, tj. ekran za modifikovanje oružja. Na svako oružje se može zakačiti po pet dodataka, sa ukupno 10 elemenata koji se mogu menjati brojnim dodacima. Naravno, svaka promena je tačno objašnjena koje prednosti i mane donosi. Ono što je mnogo bitnije je kako je rešena progresija i otključavanje novih pušaka. Kada ste na ekranu za modifikacije određene puške, možete pogledati svojevrsni tech tree njenog razvoja, tačnije, koje puške ćete sledeće otključavati ako unapređujete aktuelnu. Osim što ovo znatno olakšava planiranje, već je navedeno da će se smanjiti i grind za opremom. Naime, sve dodatke koje otključate za, na primer, M16, prenećete i na naredne puške za koje igra naznačava da su povezane. Tokom bete smo otključali popriličan broj dodataka, tako da, barem po trenutnom stanju, ne deluje da je išta sporija progresija nego u prethodnim nastavcima serijala.

Sistem perkova takođe je pretrpeo određene izmene. Sada ih birate četiri, od kojih su dva stalno aktivna, dok preostale morate da zaradite tokom meča. Bonus perk se otključava nakon četiri minuta igre, a ultimativni nakon osam minuta, ali će osvajanje poena, izvršavanje ciljeva, kao i učestvovanje u svakoj eliminaciji suparnika ubrzavati njihovo otključavanje. U beti je bilo dostupno nekoliko paketa perkova, dok bi njihov broj trebalo da bude veći u finalnom izdanju, a biće dodata mogućnost kreiranja sopstvene liste. Nezaobilazni killstreak bonusi, odnosno, specijalke koje aktivirate ako nanižete četiri ili više ubistva bez pogibije, poznati su iz prethodnih Call of Duty igara. Tu su razni izviđački i napadački dronovi, bombardovanje mape, helikopteri, kao i teledirigovani dronovi sa C4 „paketom iznenađenja”. Uvek možete odabrati ova tri bonusa i ne gubite ih između respawna ako ste uspeli neki da osvojite. Novina je, međutim, da nećete morati da se oslanjate isključivo na tamanjenje protivnika. Sada je moguće izabrati da li će se killstreak aktivirati brojem ubistava ili količinom sakupljenih poena. To dodatno potvrđuje da će u MW2 akcenat biti stavljen na jurenje za ciljevima, umesto bezumnom rokanju protivničkog tima.

CoD: Modern Warfare 2, po svemu što smo videli u beti, deluje kao parnjak Modern Warfareu od pre tri godine, makar kvalitativno. Ostaje, naravno, da vidimo kako će to sve sadržajno izgledati u punom izdanju, da li će problem sa vidljivošću biti sređen, kao i na koje će sve načine Activision pokušavati igračima da isprazni novčanike.