Nikola JEVREMOVIĆ

1. oktobar 2022.

Nakon par decenija žuljanja pozadine na stolici ispred ekrana, potpisnik ovih redova došao je do zaključka da ono što je bend AC/DC u muzici, to su upravljačke simulacije u igrama. Zar ne? I jedni i drugi vrte sličnu, odavno poznatu i prežvakanu foru iznova i iznova. Treba li im to zameriti i očekivati toplu vodu ili rupu na saksiji? Naravno da ne! Ako je rif ubitačan, a premisa oko neke (inicijalno skromne) naseobine zagolica, koga briga da li zvuči ili izgleda poznato? Prema tome, šta god da se inače sluša ili igra, nakon nekog vremena uvo se zaželi stvari poput Touch Too Much ili What’s Next to the Moon, a vala i kursora iznad nekolicine razmaženih seljana.

Povod za ovu turu „već viđenog” pružio je švajcarski studio Stray Fawn, sa svojom igrom The Wandering Village, čija premisa definitivno golica. Čovečanstvo neimenovanog fantazijskog sveta desetkovano je toksičnim sporama. Svet je postao nepregledna pustara. Jedina šansa za opstanak nekolicine preostalih su travom i stablima obrasla leđa zemljanog, šestonožnog diva pod imenom Onbu. Teren je dovoljno prostran da na njemu može komotno da se gradi, sadi, živi, a ako ste baš vešti, i preživi. Nema zbora, veoma domišljat koncept, koji je prijemčivo predstavljen kombinacijom 3D i 2D grafike. Ovom prvom, dočaran je div i negostoljubivo okruženje, dok je druga, sa kudikamo simplističkim crtama, rezervisana za stanovnike i građevine. U dosluhu sa odličnom muzičkom pratnjom (neki tribalistički prizvuk) atmosfera podseća na animirane filmove legendarnog japanskog reditelja Mijazakija i njegovog studija Ghibli.

Cilj igre je preživeti, a to podrazumeva dobrobit, kako sela, tako i samog domaćina. Dakle, spisku svakodnevnih dužnosti oko podanika treba blagovremeno dodati i uzgajanje gljiva od kojih se pravi klopa za Onbua. Možda će na prvi pogled delovati da je grbača stvorenja tesna za vaše grandiozne planove, ali to, verujte, neće biti problem. Populacija je ograničena, pa će proizvodne grane, iako jednostavne, sa lakoćom sve uposliti. Ima tuce građevina koje treba otključati, raspoređenih u tri kategorije. Predlažemo da se što pre domognete „Lešinarske kolibe” (Scavenger Hut) i izgradite bar dve. Odatle šaljete izviđače koji sa raznih lokacija na mapi donose resurse, kao i znanje koje je neophodno za tehnološki napredak i pridošlice vašoj koloniji. Istraživanja su bolno spora. Možete da ih ubrzate izgradnjom više istraživačkih centara, ali će to okupirati radnu snagu, pa će ostali poslovi trpeti. Naizmenično zakidanje jednih, a forsiranje drugih zadataka, redovna je aktivnost.

Sve je to lepo, bajno i zabavno. Međutim, ono po čemu je Wandering Village posebno kul nagoveštava sam naslov. Div je svakodnevno u pokretu, a sa njim i vaše selo. Klimatske prilike na teritoriji kroz koju prolazi umnogome će uticati na potrošnju resursa. Primera radi, dok tabana kroz pustinju, gde je temperatura visoka, a vlažnost vazduha niska, iz atmosfere nećete prikupljati dovoljno vode, dok će pojedini usevi stradati. Pod uslovom da ga redovno hranite, Onbu je podložan i pojedinim naredbama koje mu signalizirate duvanjem u rog. Možete da mu komandujete da na raskrsnici skrene ka predelu sa blažom klimom ili signalizirate „fuj to!”, kako ne bi pojeo nešto od čega će, recimo, dobiti zatvor. Tada ste u ozbiljnom problemu, jer je nedostatak izmeta ozbiljna pretnja daljem opstanku. Ne samo što će vibracije njegovog digestivnog trakta izazivati potrese koji ruše neke slabije zgrade, već nema biogoriva za dekontaminaciju, koje se dobija njegovom obradom. Naime, postoji šansa da vas usput zahvati oluja toksičnih spora. Ukoliko nemate ekipu sa dovoljno čorbe da sve to blagovremeno spali, odoše i građevine i usevi, a onda ste ugasili.

Igra u kojoj sa nestrpljenjem čekamo da se dinosaurus iskaki ne može da omane, tako da Putujuće selo čak i u ovoj ranoj fazi toplo preporučujemo.

PRETHODNI TEKST Gunner, HEAT, PC!

SLEDEĆI TEKST Return to Monkey Island