Marko NEŠOVIĆ

1. avgust 2022.

Od svih igara dostupnih za Switch, najmanje ima (dobrih) FPS naslova, a FYQD Studio je ekipa koja želi da to promeni svojim naslovom Bright Memory: Infinite. Radi se o pucačini koja je zamišljena kao brza igra, nabijena adrenalinom, koja bi trebalo da vas stalno drži na ivici. I premisa kao takva stoji, ali realizacija ima pokoji problem.

U suštini, ovo je nastavak igre Bright Memory, koja se pojavila na PC-u pre nekoliko godina i koju je razvio indie studio Zheng. Od tada je prošlo malo vremena, ekipa se proširila i priča je dobila svoj nastavak.

Igrate kao Shelia, superagent Naučne organizacije za istraživanje natprirodnih pojava (otprilike kao nindža verzija Dejne Skali iz serije „Dosije X”). Vaša misija je da istražite čudni fenomen drevnih ratnika koji ustaju iz mrtvih, odnosno, da sprečite negativce koji žele da unište svet (vau, kakav neočekivan zaplet). Što se dubine priče tiče - to je to. Bez mnogo objašnjenja, kao da je scenario napisala Croteam ekipa (Serious Sam) za celih 15 minuta, nakon što su se vratili sa rejv žurke rano ujutru.

Srećom, akcije ima na pretek, jer je put istraživanja čudnih fenomena obično prepun do zuba naoružanih negativaca, koje u drugu dimenziju vraćate ozbiljnim arsenalom (automatsko oružje, sačmara, snajper, pištolj i katana). Pored toga, Shelia kao da je sestra od strica Darta Vejdera (nije) pa ima specijalne force pull/push napade i poigravanje sa neprijateljima na 101 način.

Ako zanemarite priču, koja kvalitetom i sadržinom podseća na low budget pakistanske serije, igra i nije toliko loša. Da, za razliku od verzija za druge konzole, grafika ograničena snagom Switcha ne spada u sam vrh GPU mogućnosti 21 veka.

Međutim, sve to na stranu, dinamika igre i nije toliko loša. Za razliku od drugih konzola, Switch dozvoljava precizno nišanjenje pomeranjem konzole ili džojstika levo-desno, pa lako pogađate headshote ili rešavate neprijatelje sa dva metka. Boss borbe su malo zahtevnije i tu katana igra bitnu ulogu, jer pored seckanja protivnika na froncle, ona vam omogućava i blokiranje projektila i svega drugog što neprijateljima padne na pamet da bace ka vama. Uglavnom, sve ukazuje na to da su članovi razvojnog studija odrasli na serijalu Devil May Cry.

Borbe su brze, nabijene adrenalinom i zabavne, ali veliki problem je jako dugo učitavanje nivoa i scena, što negativno utiče na motivaciju da igrate. Naime, ako poginete, čeka vas ponovno učitavanje koje bukvalno ume da potraje po minut ili čak duže. Većinu oružja imate od samog početka, a kako igra odmiče, bićete sve bolji sa različitim komadima iz arsenala, što vam daje vremena da ih savladate jedno po jedno i spremite se za boss borbe.

S vremena na vreme, suočavate se sa kamarom protivnika, uglavnom 400 godina starih samuraja koji dolaze sa svih strana sa mačem i štitom u ruci u nameri da vas pošalju Svetom Petru na ispovest. Iako veoma linearna, igra će vam uposliti jednu i po sivu ćeliju sa ponekom slagalicom tu i tamo. Checkpointa nema previše, pa se može desiti da pred kraj nivoa ugazite u jezero u koje je pao dalekovod i probudite se (posle dva minuta učitavanja) na početku nivoa sa izgubljenih 15 minuta života. Cut-scene, takođe, mogu da budu veoma duge i ponekad dosadne, bez opcije da ih prekinete ili preskočite, što frustrira.

Nažalost, Bright Memory: Infinite nije previše dugačka igra i malo iskusniji igrači će moći da je završe za jedan dan, što je prava šteta, jer taman kada ovladate oružjem i igrom - kraj. I pored svih svojih nedostataka, a ima ih dosta, Bright Memory: Infinite je dašak svežeg vetra u FPS svetu igara za Switch, kojih zaista ima za prste jedne ruke. Ako možete da progutate osrednju grafiku, glupu priču i činjenicu da će se igra završiti taman kad bude počela da vam se dopada, onda Bright Memory: Infinite ima smisla. Ruku na srce, ako volite FPS igre i imate Switch, onda i nemate mnogo izbora, pa će vas ova igra zabaviti, bar za to popodne, dok je ne obrnete.