Danilo LUKINOVIĆ

1. avgust 2022.

Da li je u pitanju rezultat tehnološke ili moralno-kreativne stagnacije, nismo sigurni, ali čini se da je svet „stao” na prelasku iz dvadesetog u „novi” vek, ali je činjenica da nostalgija, čak ne tako davnog vremena, predstavlja mnogo primamljiviji predlog od dela „prave” distopije, čije se stranice ispisuju svakodnevno.

Kompjuterske igre jedno su od polja na kom se poslednjih godina pojavljuje tek nekolicina novih i drugačijih naslova (jedan od njih krasi naslovnu stranu ovog meseca), dok moru mediokriteta, alternativu pruža sigurna luka retuširanja i naklona starim klasicima.

Originalni DOOM praktično je pokrenuo žanr i zagolicao maštu tom primamljivom i grešnom trećom dimenzijom, pa ne čudi to što njegov duh još uvek živi, jer su balavci koji su lomili prste i živce na bilo kom računaru koji je hteo da ga „tera” sad stasali, a neki od njih imaju znanja i vremena da napokon predstave svoju verziju; podrške, koja ne mora da se eksponira je više nego dovoljno, a endžin se dopunjava i dorađuje konstantno... Ekipica modera rešila je da su njihove sposobnosti da izvuku suvu drenovinu iz GZDoom enginea dosegle naredni nivo, transformisala se u studio pod nazivom Altered Orbit i spremila nam čitavu igru, pod nazivom SELACO (za sad još uvek samo u stadijumu demoa).

Znanje i trud primetni su već na prvi pogled. Igra je nedovršena, ali tehnički fercera bez štucanja. Kako postulati nalažu, „priča” se odmotava uobičajenim tonom. Čovečanstvo je došlo sebi glave, a preživeli su se smestili u podzemni kompleks pod nazivom Selaco. Mlađani kapetan nadležnih snaga reda i mira ’Zora’ (Dawn), bavila se istraživanjem mračne pozadine poslednjeg habitata homo sapiensa, kada je iz sna isteruje serija eksplozija. Istraga će početi potragom za minimumom opreme, a nastaviće se žvakanjem žvaka i „onim drugim delom”.

Prema navodima samog tima, osim rodovnika koji nalaže „baza” i endžin, sama atmosfera i scenografija igre inspirisane su serijalom F.E.A.R., što se manifestuje u konstantnom iščekivanju frenetičnog sukoba u poluosvetljenom kompleksu. Put ka istini vodi kroz borbu za goli život sa hordama misterioznih „agresora”. Kako bi Dawn mogla da pomete dotičnu hordu, potrebna joj je oprema. Osnovu čine „pametni” oklop i automatska puška, ali ćete arsenal, naravno, dopunjavati sve kompleksnijim komadima naoružanja i opreme. Uz to postoji i tračak RGB elemenata u vidu napredovanja i razvijanja sposobnosti. Sve navedeno predstavljeno je i objašnjeno animirano-stripovskim „kaiševima”. Kretanje je kompleksnije nego u starijim, klasičnim pucačinama, sa preskakanjem prepreka i uklizavanjem, koji borbi daju dodatne taktičke mogućnosti. Sa druge strane, obnavljanje oklopa i životne energije, kao i dopuna municije i sakupljanje bafova, obavljaju se na klasičan DOOM/Quake način, „prolaskom” kroz njih.

AI je sasvim solidan, da ne kažemo prokleto naporan. Protivnici znaju raspored prostorija, delove scenografije koji vas ne štite od njihovih projektila, koordinišu napade i dopunjavaju jedni druge. Takođe, znaju da se „stvore” iz sveže otvorenih vrata, ne bi li vam začinili čorbu, koja se maločas činila baš kako treba. Na višem nivou težine bukvalno će izazivati primordijalnu tendenciju igrača da se iskali nad periferijama.

Sa tehničke strane, SELACO već sad deluje veoma dobro. Napredne opcije odlično su implementirane, atmosfera je dobra, mada „neonski svet” pomalo zamara oči, ali pomaže atmosferi, jer se protivnici uklapaju u njega, što otežava već (namerno) zaguljen gameplay. Ako pogledate Steam stranicu, izlazak pune verzije najavljen je za 2255. godinu, što, nadamo se, nije tačno proročanstvo. Pored tehničkih unapređenja, razvojni tim obećava i „imerzivnu” priču, koja će se bazirati na glavnoj junakinji, što smatramo potpuno nepotrebnim, jer sve što treba da radi je onaj „drugi deo”, pošto joj je ponestalo žvakaćih guma.