Darko MIHOKOVIĆ

1. avgust 2022.

Gde god nađeš zgodno mesto, ti zombija posadi. Zombiji su danas ono što su nindže bile osamdesetih godina prošlog veka, naročito u industriji video-igara, gde su Švabama preoteli titulu omiljenih kolektivnih antagonista. Naravno, gotovo uvek je rešenje problema najezde neupokojenih bilo u upotrebi sile, uz varijacije pri izboru oružja. Ali, ovoga puta to nije slučaj...

Iza potpuno generičkog naziva Zombie Cure Lab, krije se (zapravo se ne krije, jer su vam u nazivu sve rekli) upravljačka simulacija u kojoj zombi apokalipsi pristupate na drugačiji način - lečeći zombije. Ne samo što nakon tretmana u laboratoriji više neće biti agresivni, nego ih pod parolom „ne kupuj, udomi” možete angažovati kao besplatnu radnu snagu.

Igra je trenutno u fazi zatvorene bete, dok je Early Access izlazak na Steamu planiran do kraja godine. Shodno tome, mnogo stvari još uvek nedostaje (muzika, zvučni efekti), a dostupna je samo jedna tutorijal misija otvorenog tipa.

Dakle, imate zadatak da u nekoj pustopoljini izgradite bazu i laboratoriju za pacifikaciju zombija. Isprva vas oni neće dirati, ali kako napreduje izgradnja, postaćete sve zanimljivija meta za noćne raidove.

Prvu liniju odbrane od napada zombija čine ledeni topovi. Da, zombija prvo morate pretvoriti u ledenu kocku, a zatim ga tako zaleđenog odvući do specijalne aparature za pretvaranje u humbije, križance ljudi i zombija. Kako nisu naročito inteligentni, za njih su rezervisani poslovi sečenja drveta, razbijanja kamenja i tegljenja resursa. Humbiji ostaju poslušni sve dok im obezbedite dovoljno hrane i telesnih vežbi (?!?), u protivnom će podivljati i napraviti džumbus u laboratoriji. I naučnici imaju prohteve u vidu hrane, spavanja i zabave, s tim što se oni neće razgoropaditi ako im nešto od toga nedostaje, već jednostavno prestati da obavljaju zadate poslove.

Daljim usavršavanjem tehnologije pacifikacije, humbiji postaju sve pametniji, pa će bez problema preuzeti i poslove koje su prethodno samo naučnici mogli da obavljaju. Tehnološko stablo je prilično veliko, ali ne i preterano inventivno, jer, zapravo, nudi samo apgrejde osnovnih građevina u nekoliko tierova.

Kliktanjem po raznolikim ikonama naći ćete se i na velikoj mapi Severne Amerike, izdeljenoj na teritorije, koja trenutno nema nikakvu funkciju, ali indikuje da nas u finalnoj verziji igre očekuje i nekakva kampanja.

Nažalost, beta je veoma loše izbalansirana, tako da zombiji ne predstavljaju apsolutno nikakvu pretnju. Onoj šačici koja se pojavljuje iz noći u noć trebalo bi jedno dve nedelje da razvale drvenu kapiju, i to samo ako je vi ne biste popravljali tokom dana. Stoga je igra daleko više fokusirana na mikromenadžment radnih mesta, nego na borbu za opstanak vaše laboratorije.

Malo je ironično to što su autori igre loading screen ukrasili citatom irskog pisca Džordža Bernarda Šoa: „nauka nikada ne reši neki problem, a da ne stvori deset novih”, jer su upravo oni ti čije zakrpe reše par bagova, a donesu još tuce novih. Blago rečeno, igra je pravi festival bagova, počev od sitnih gluposti na koje ćete se samo namrštiti, do vrlo ozbiljnih problema, dovoljno frustrirajućih da vas nateraju da momentalno dezintegrišete igru sa hard-diska. U prvu grupu spada, recimo, činjenica da neki naučnici neće da jedu sve dok im skala nezadovoljstva ne padne na nulu, iako hrane ima i više nego dovoljno, dok je za drugu rezervisana „poslastica” u vidu nemogućnosti učitavanja prethodno snimljene pozicije.

Sama ideja deluje prilično zanimljivo i na momente igra ima onaj luckasti Two Point Hospital šmek. Međutim, čak i da autori uspeju da kroz Early Access utegnu igru, Zombie Cure Lab ne deluje kao nešto što bi moglo da zanima igrača na duže staze, jer sve svoje adute ispuca u prvih pola sata, nakon čega sledi reciklaža već viđenog.