Miodrag KUZMANOVIĆ

1. februar 2020.

Dok jesen u vama tuguje i dok sanjate čemprese, setite se da može i gore. Može da dođe zima koju morate da preživite u gradu koji je zagađeniji od Norilska ili Kalkute, slušajući klovnove koji vas ubeđuju da je sve u redu.

Nesrećnim Englezima u viktorijanskoj steampunk apokalipsi kudikamo je gore – njihov svet je zahvatilo globalno zahlađenje koje je planetu pretvorilo u opšti ekvivalent Severnog pola. Epopeju o preživljavanju iskusili smo u osnovnoj igri, a sada nas čeka prolog koji je za klasu kvalitetniji i uzbudljiviji od golog Frostpunka.

The Last Autumn je DLC kampanja koja obrađuje poslednju jesen pre permanentne zime, jesen u kojoj su industrijske ekspedicije izgradile masivne parne generatore u pustopoljinama, koji će sa prvim snegovima dočekati izbeglice i omogućiti im da prežive. Na početku sve deluje mnogo lakše, jer ne morate da se borite sa hladnoćom (napolju je +10), ali stepen izazova postaje bolno evidentan kad doživite prvo otpuštanje zbog probijanja rokova.

Naime, generator ćete graditi u fazama, organizujući radničko naselje i logističku podršku koja postaje sve komplikovanija kako posao napreduje. Svaka faza ima vremenski rok za završetak radova, a pošto vi niste matori Mrkah koji lakonski sve rešava pre rokah, saplitaćete se o ovaj limit dok vam resursna mehanika ne postane druga priroda. U odnosu na osnovnu igru, ekspanzija donosi potpuno nove objekte, nove zakone, tehnologije i gejmplej mehaniku, od kojih će vam, pored rokova, najviše muke zadavati štrajkovi i stalni zahtevi radnika za boljim uslovima života i rada.

Industrijska revolucija bila je tradicionalni poligon za gradualnu borbu za sindikalna i radnička prava, a ovde vas to natezanje čeka u kompresovanoj formi. Ako šljakeri nisu zadovoljni, rad u objektu će da stane dok pregovorima ne rešite situaciju. Odsustvo bezbednosti na radu predstavlja primarni razlog za nezadovoljstvo i štrajk, pogotovo kad položite temelje strukture generatora, pa krenu grubi radovi pod zemljom, urušavanja, otrovni gasovi i drugi hazardi. Bezbednost na radnom mestu možete da unapređujete ediktima, poput obavezne inspekcije mašinerije nakon rada (što podiže nezadovoljstvo, jer traži dodatni radni čas), podizanjem objekata koji rešavaju neki pojedinačni problem (recimo, ventilacioni sistem koji prosto proždire zalihe uglja) ili podizanjem privremenih struktura (skele) koje traju 24 sata i zahtevaju dodatne resurse. Radnike u štrajku možete da odobrovoljite i donošenjem nekog edikta koji im ide u korist ili poboljšava kvalitet života – skraćivanje radnog vremena, pojačani obroci, legalizovana prostitucija i drugi faktori mogu da snize stepen nezadovoljstva i povećaju radnu motivaciju, snižavajući rizik od štrajka.

Dok balansirate između dobre volje zaposlenih i ograničenih resursa koji su vam na raspolaganju, sat za kompletiranje određene faze radova sve vreme otkucava. Probleme ne možete da odlažete pod tepih, jer će svaki nerešeni promoliti glavu u najnezgodnijoj situaciji i višestruko vam otežati posao. Ako, recimo, zanemarite zdravstvenu zaštitu i gradnju stambenih objekata, pa zbog naglog povećanja obima posla uvezete masu dodatnih radnika iz Engleske (jesen je, brodovi još idu...), doći ćete u situaciju da ćete imati armiju beskućnika koji će se porazboljevati zbog nekoliko noći na otvorenom i koje nećete imati gde da lečite, jer imate jednu ambulantu sa pet ležaja. Zaguljenost izazova je totalna, jer su svi logistički i personalni faktori uvezani kao creva, a jedan nerešeni problem uvek ima kaskadne posledice na kompletnu situaciju.

The Last Autumn je deo season passa za Frostpunk koji košta 25 evra, mada može da se kupi posebno za 17 evra. Meni je znatno bolji od osnovne igre, a verovatno će biti i vama.