Miodrag KUZMANOVIĆ

1. februar 2020.

Postoje ljudi koji misle da su Panzer General i njegovi derivati hard-core vojne strategije, govore o potrebi za enciklopedijskim poznavanjem vojnih tema koje je esencijalno za njihovo igranje, fotošopuju svoje face na uniformisana tela koja poziraju na tenkovima... Njihov prvi susret sa čudovištima kao što je Command: Modern Operations najčešće se završava eksplozijom glave, kao u legendarnoj sceni iz filma „Scanners”.

Poređenje sa Panzer Generalom možda je pogrešno, s obzirom na to da je CMO simulacija mornaričko-vazdušnog ratovanja, ali u tom podžanru jednostavno ne postoji dovoljno materijala za sučeljavanje u smislu „pseudo hard-core VS stvarno hard-core”. Uporediti ovu kompleksnu simulaciju sa narodnom bedastoćom kakva je World of Warships nema smisla ni po kom osnovu. Command: Modern Operations najsličniji je legendarnoj igri Harpoon, koje se verovatno ne sećate jer je izašla 1989, ali je složeniji za nekoliko klasa složenosti.

Dakle, šta je CMO? Ultra hard-core simulacija mornaričko-vazdušnog ratovanja u realnom vremenu sa bazom jedinica od 30.000 stavki koja uključuje svaki brod, vazduhoplov, oruđe i municiju proizvedene od 1945. do današnjih dana. Igra predstavlja evoluciju, odnosno, neposredni nastavak Command: Modern Air/Naval Operations koju je Matrix Games publikovao još 2013. godine. Ova nova verzija CMANO izdata je na Steamu, ima novi engine i nove, mnogo detaljnije satelitske mape, ispeglaniji interfejs i druga unapređenja. To je, nažalost, ne čini lakšom i udobnijom za igranje – pripremne radnje ovde uključuju čitanje opsežnog uputstva od dvestotinak strana, nakon čega se možete posvetiti igranju nekoliko tuceta tutorijal scenarija koji će vam, nakon sedam-osam sati muka, dati približnu sliku toga kako stvari funkcionišu. Igra vas usmerava i na Youtube tutorijale, ali pošto su u pitanju stari klipovi koji obrađuju prethodnu igru iz 2013, biće vam od male koristi. Dakle, grind, proba, greška, zapisivanje na papir, uzdisanje, povečerje... Kao da ste na vojnoj akademiji, samo bez zezanja posle nastave.

Osnova komandnog interfejsa igre jeste zumabilna satelitska mapa kompletne planete. Fokusiranjem na teatar operacija koji je tema određenog scenarija ili kampanje dobićete priliku za manipulaciju borbenim resursima koji vam stoje na raspolaganju u cilju ispunjavanja primarnih i sekundarnih zadataka. Desetine scenarija koji dolaze sa osnovnom verzijom igre sortiraćete po stepenu težine i složenosti – oni sa obe stavke u crvenom su, naravno, najzanimljiviji, ali za početak treba birati nešto što vas neće demoralisati. Inspirisan zvaničnim Twitch strimerom Slitherine igara i nakon nekoliko sati tutorijala, odlučio sam se za jedan mastan doomsday scenario u kome pobunjeni pakistanski general otima bunker s nuklearkama i preti da će nukovati američke ciljeve ukoliko Jenkiji ne napuste kompletan region. Na raspolaganju imate baze u Iraku, Avganistanu i u Saudijskoj Arabiji, kao i dve grupe s nosačima aviona, nekoliko podmornica i druge assete. Kako doakati generalu? Ne možete ga sulejmanizovati kao Kasima, jer ga Pakistan shvata kao interni problem i na svako vaše ubacivanje u njihov vazdušni prostor odgovoriće silom. Pakistan ima jak PVO i još jaču borbenu avijaciju, a zli general se neće ustezati da lansira nuklearke ako vidi da je kraj blizu. Vazdušni resursi u Iraku i Avganistanu nisu dovoljni da se probiju kroz pakistansku odbranu sa zapada, a ako napadnete sa svih strana, isprovociraćete Iran, koji samo čeka da zatvori Hormuz i raketira vaše flotne sastave u Persijskom zalivu.

Lepota igre je u mogućnosti proizvoljnog pristupa svakom problemu uz korišćenje mnogobrojnih resursa koji vam stoje na raspolaganju. Izviđački i borbeni dronovi, tomahawk baterije na podmornicama i razaračima, stealth i obični bombarderi, presretači i avioni za ometanje... Ključ uspeha u igri jeste poznavanje oružanih sistema i njihova ekstremno pažljiva koordinacija i upotreba u skladu sa namenom. Interfejs će vam na početku delovati sumanuto komplikovano i rogobatno, jer vam dozvoljava da modifikujete sve moguće parametre koji postoje u realnosti. Svaki borbeni avion koji pošaljete u akciju možete da naoružavate kompletom po izboru, da mu definišete ROE (rules of engagement) za svaku vrstu situacije i oruđe koje nosi, možete da određujete koje senzore će da pali i kada, šta će da ispaljuje ka cilju, koliko naleta će da ima na svaki cilj, s koje visine i iz kog pravca će da mu se približi i kojim putem će da se vraća u bazu... Desetine parametara za svaki borbeni paket možete (i morate) zauzdati kreiranjem taktičkih zadataka u okviru same misije, čime možete da povežete resurse koji su vam na raspolaganju bez potrebe da ih nabadate po mapi kao ludak. Sve to rešavate kroz izuzetno detaljan sistem padajućih menija s nekoliko stotina stavki, čiju isprepletanost i međusobne veze možete savladati samo mukotrpnom vežbom i odricanjem od sna i porodice. Samo rvanje s mapom i njenim mnogobrojnim modovima u cilju taktičkog iskorišćavanja topografije zahteva pune kofe talenta i ozbiljan strateški instinkt. Plotovanje inteligentne rute za eskadrilu F-16 sa HARM+JDAM borbenim kompletom za napad na SAM-ove kroz pakistanske doline i radarsku senku znači razliku između uspešnog napada i rashoda od milijardu dolara koji ćete napraviti USAF-u.

Command: Modern Operations je, nažalost, prilično skupa zabava, da ne kažemo skupa „igračka”. Osnovna igra košta 68 evra i dolazi relativno naga, bez univerzalnog 3D modula (Tacview) koji znatno doprinosi ugođaju igre. Ako želite i njega, možete da ga dobijete u osnovnoj varijanti (Tacview Standard) koja košta 25 evra i ima besplatnu demo verziju koja traje 21 dan, ali koju nikako nisam uspeo da nateram da sarađuje sa igrom. Možda upravo iz tog razloga postoji Tacview Advanced, čija je samostalna cena čak 62 evra, ali se prodaje i „bundleovan” sa igrom za tričavih 98 evra. Znači, morate da pljunete 100 evra da biste imali atraktivan 3D u osnovnoj igri sa pojedinačnim scenarijima (defaultnim i onim napravljenim od strane zajednice). Profesionalne kampanje koje se sastoje od niza misija dolaze u formi DLC-ova koji se takođe plaćaju, 17 evra po komadu. Pustinjska oluja, izraelsko-arapski ratovi i nekoliko drugih istorijskih i fiktivnih sukoba koji su profesionalno dizajnirani i fantastično realni, poješće vam dodatnih osamdesetak evra ako želite full monty doživljaj, a posebno se plaćaju i tzv. Live scenariji, pojedinačne misije koje uvek prate aktuelne vojne sukobe širom sveta. Tja. Kao i Paradox Interactive, i Slitherine je svestan toga da njihov proizvod nema konkurenciju i da će iskreni ratni entuzijasti sa zadovoljstvom platiti bilo koju cenu.

Ono što igra takođe nema i što ne može da se kupi jeste multiplayer. Nije neka posebna frka što nema kompetetivnog multiplayera: AI je dovoljno ubitačan da vam ponudi gargantuanski izazov koji je sigurno veći od onog što može da vam pruži prosečni humanoid. Igri bi i te kako koristila mogućnost zajedničkog igranja nekoliko igrača i realne, štabne podele zadataka. U igri obavljate i posao za koji je u stvarnosti odgovorna mašinerija koja se sastoji od glavnog štaba operativne grupe i podređenih komandnih struktura – taj posao od 50-100 ljudi ovde je, naravno, pojednostavljen, ali bi bio mnogo lakši kad bi ga obavljalo troje ili četvoro ljudi. Najkompleksniji scenariji bili bi zabavniji kad bi jedan igrač vodio logistiku (pripremu, naoružavanje i lansiranje eskadrila) iz kopnenih baza, drugi flotne sastave, treći bio odgovoran za vazdušne operacije, izbor ciljeva i vektore napada, četvrti se bavio izviđanjem ili određivanjem ciljeva za stand-off raketne napade s brodova... Sve ćete morati da radite sami i na momente ćete se osećati kao Duško Dugouško koji pokušava da svira deset instrumenata u jednom trenutku.

Command: Modern Operations je jedinstvena igra koja traži ozbiljnu potkovanost o vojnim pitanjima, snažan računar i previše slobodnog vremena. Ako ste mornarički military entuzijasta koji ispunjava sva tri uslova, ovo je jedina igra koja će vam ikada biti potrebna.