Danilo LUKINOVIĆ

1. februar 2020.

Mali studio Devespresso iz Republike Koreje, ponavlja šablon sa kojim su prethodno imali uspeha. Njihov prvenac The Coma: Cutting Class postavio je temelje gameplaya u prelepom stripolikom okruženju u nekoliko 2D ravni i ponekim 3D elementom koji je ispresecan narativnim, stipovskim sekvencama i „okupan” dobrom muzičkom podlogom. Igra Vambrance: Cold Soul (SK 7/2019) primenila je sve pomenute karakteristike na klon Darkest Dungeona, sa upitnim uspehom.

Pred nama je The Coma 2: Vicious Sisters, nastavak serijala koji je iznedrio mali kult ljubitelja, ali je prijemčiv i svima koji prethodne igre nisu igrali. Okruženje i način izvođenja, zapravo, su idealni za kombinaciju twitch horora i glavolomke. Radnja teče sporo – krećete se, nalazite tragove, sakupljate neophodne predmete i onda odjednom morate da potrčite i sakrijete se uz povremenu potrebu za sukcesivnim „udaranjem” odgovarajućih tastera, kako vas neman ne bi lišila života. Bez mnogo truda igra uspešno trenira živce igrača, koji će provesti sate prolazeći kroz slične, a opet drugačije ulice i prostorije, konstantno očekujući neminovni dolazak nemesisa.

Prepoznatljivi zaplet je, u stvari, identičan prethodnim The Coma naslovima. Srednjoškolka Mina Park, zabrinuta je za najboljeg prijatelja Jounghoa, koji je misteriozno pao u komu. U ruci je stezao čudan privezak na kom se nalazi stara slika nekoga ko bi trebalo da mu je sestra. Taj privezak je, zarad zapleta, dospeo kod Mine i od tada je prate mračni snovi, najavljujući nešto sa čim je on već imao bliski susret, a što će njoj, ni krivoj ni dužnoj, izmeniti život. Tog dana kojim počinje igra, mesec će biti „krvav”, što je pojava vidljiva u Koreji svakih nekoliko decenija. Mina i privezak slučajno/namerno završavaju u ostavi gde školski kultisti upražnjavaju svoje religiozne slobode, pada u nesvest i tu počinje naša priča.

„Čini su bačene, nebo postade crveno, anđeosko srce ostade zaleđeno” (ko prepozna tekst horns up). Ne baš istim, ali sličnim scenarijem, svet u kome se naša junakinja budi radikalno je izmenjen. Privezak, koji više nije u njenom posedu, zapravo je „kapija” između telesnog i duhovnog i između ostalog priziva „Psycho Killer” – Dark Song, izrazitih sklonosti ka prosipanju krvi i sposobnost da udovolji tom afinitetu.

Za razliku od klasičnog zapleta stripa za mlađariju, Mina ne otkriva da je nadljudski sposobna naslednica „Ratnika Svetlosti”, koja će onda sa svojih 150 centimetara i 32 kilograma da mlati horde zombija i demona. Naprotiv, ona je prava srednjoškolka pomenutih gabarita, šokirana surovim dešavanjima za koja još uvek ne može da poveruje da su stvarnost i samo pokušava da sačuva živu glavu i shvati šta se dešava.

Zbog toga se krećete u strahu sa Zippoom ili baterijskom lampom u ruci, ponekad i suzavcem ili tejzerom. Sve to služi isključivo tome da obezbedi prostor i vreme za bekstvo. „Crvene crtice” ćete obnavljati „zdravom hranom”, a izdržljivost, jednako zdravim napicima iz uličnih/kancelarijskih automata koji i u apokalipsi zahtevaju tribute, pa ćete prevrtati svaku fioku i torbu u potrazi za Wonima (0,091 za jedan RSD). Obični minionsi mogu da vas rane, a te rane moraju da budu tretirane zavojima i zalečene kalorijama, inače će se health bar permanentno smanjiti, što dodatno komplikuje preživljavanje. Bitnije zverke bukvalno izazivaju paniku, pa vas bez brze reakcije čeka strip kaiš sa kobnim krajem. Posebna priča je glavni zlikovac, čiji dolazak najavljuju glasni koraci u štiklama.

Priču otkrivate sakupljanjem stranica papira sa istorijatom ranijih „putnika” među svetovima i komunikacijom sa misterioznim pomagačima koji zapravo čuvaju svet od posledica „prelivanja” putem stare Nokie, pardon, Konie.

The Coma 2: Vicious Sister ima interesantnu i pitku horor pričicu, a njena solidna kombinacija audio-vizuelnog utiska i atmosfere drži igrača na ivici nerava (i to bez hardverske zahtevnosti). Repetitivnost i nedostatak dubine odbiće one koji dižu nos na vizuelne novele.