Aleksandar DINIĆ

1. februar 2020.

U davna, pradavna vremena, tamo negde 1995. godine, Command and Conquer je, uz serijal Warcraft, žario i palio scenom kao jedan od nosećih stubova ultrapopularnog žanra strategija u realnom vremenu. U pauzi između dva nadmudrivanja između Dži-Di-Aja i Bratstva NOD, igrači su često odlazili u odeljak glavnog menija namenjen animiranim najavama nadolazećih Westwoodovih hitova. Pored stanovitog Red Alerta, i kriptično-mističnog trejlera za nastavak kultnog RPG-a Lands of Lore (Guardians of Destiny), znatiželju je podjednako privlačio i suptilni sinematik za igru Blade Runner, koji se sastojao od samo nekoliko kratkih kadrova preslikanih iz kultnog filma, ostavljajući fanove u enigmi o kakvoj će se igri zapravo raditi.

Odgovor je stigao dve godine kasnije, u poznu jesen 1997. godine, i naprečac osvojio ljubitelje point & click avantura, smeštajući igru u milje pomenutog filmskog klasika, istovremeno donoseći novu priču, slučajeve za istraživanje, gomilu svežih likova sa kojima ćete se susretati i elemente igre koji su podigli lestvicu žanra po pitanju dizajna i inovativnosti.

Od tada, iako je igra zasluženo dobila kultni status i na mnogim listama p&c avantura se kotirala na najvišoj poziciji, za Blade Runner su godine prošle uz puno muka. Dok se o potencijalnom nastavku nije mnogo ni razmišljalo, za ljubitelje je mnogo veća kazna bila izostanak bilo kakvog rasnog rimejka ili bar remastera originalne igre, uz tek poneki tech demo iz kuhinja pojedinih zanesenjaka, uz, naravno, nebrojene igre koje su manje ili više uspešno pružile omaž i imitirale specifični milje i atmosferu Istrebljivača. Razlozi za ovo bili su dvojaki. Sa jedne strane, ticali su se pravnog limba oko zvanične Blade Runner licence (koja po pitanju rimejka, nastavaka, prequela i pripadajućih produkata šeta između studija Warner Bros. i njihove podkuće Alcon Entertainment). Druga digresija odnosila se na nepovratni gubitak izvornog kôda igre i pripadajućih assetsa u njenoj izradi, koji su netragom nestali prilikom preseljenja Westwooda iz Las Vegasa u Los Anđeles, nakon što je firmu ščepao Electronic Arts, koji joj je ultimativno zapečatio sudbinu.

Želja da se igra bar kako-tako održi u životu, prilagodi novim operativnim sistemima i postane dostupna u digitalnoj formi, bila je, međutim, jača od prevremenog penzionisanja koje joj je bilo namenjeno. Grupa entuzijasta godinama je rovarila po pepelu koji je ostao iza navedenog fijaska, konačno je digla ruke od potrage za pomenutim izvornim algoritmima i kodovima, te odlučila da novo izdanje Blade Runnera sklepa reverzibilnim inženjeringom, od nule. Ovo je podrazumevalo čeprkanje po sadržaju oficijelnih (i onih drugih) diskova, i rasparčavanje i ponovno krpljenje na način koji bi omogućio novim operativnim sistemima da igru svare na zamišljeni način (sa korekcijama koje bi sprečavale bagove, izletanja iz igre, kao i nove kompjutere da igru reprodukuju na višestruko ubrzan i neigriv način). Zatim je usledila saradnja sa GOG.com sajtom, obezbeđivanje prava, kao i prilagođavanje i podrška igre kroz ScummVM (virtuelnu mašinu inicijalno zamišljenu za reprodukciju legendarnih LucasArtsovih avantura) i pred nama je konačno restaurirano, digitalno izdanje igračke istorije koje na pomenutom sajtu možete pazariti za jednocifrenu količinu evra.

Na početku treba da bude jasno da ovo nije nikakav remaster originalnog sadržaja, već igra u svom izvornom obliku, uz dodatak blagog vizuelnog filtera koji „omekšava” prikaz scena i voxel modele likova, kao i preko potrebnih titlova koji nisu bili dostupni u originalu. Da bi se ovo omogućilo, potrebna su određena prčkanja i restart igre iz ScummVM-a (kombinacija tastera ’CTRL’+’F5’ jednom kada uđete u igru), a tu je i mogućnost pokretanja „Restored Content” verzije igre, u koju su uvršteni izmenjeni, dodatni i izbrisani sadržaji iz oficijelne verzije, uz jasna upozorenja da je u pitanju work-in-progress varijanta sa gomilom pripadajućih bagova i nestabilnosti (najviše po pitanju čuvanja pozicije).

Postavka igre verno prati filmski (i mnogo manje literarni) predložak. Evo brzog podsećanja za one sa jeftinijim ulaznicama: u dalekoj budućnosti koju donosi distopijska 2019. godina, život ljudi na udaljenim, svemirskim kolonijama postao je lakši zahvaljujući replikantima – androidima specijalno kreiranim za obavljanje fizički teških ili nepopularnih poslova, često u prilično opasnim uslovima. Problemi nastaju kada prosvećena grupa ovih androida (generacije Neksus 6) beži sa jedne od kolonija i kreće ka Zemlji u potrazi za načinom da produže sopstveni životni vek. Tokom te potrage, replikanti iza sebe ostavljaju krvavi trag uništenja, brutalno se obračunavajući sa svakim ko im se ispreči na putu. Ovde na scenu stupaju naslovni istrebljivači (Blade Runneri), specijalni policijski inspektori zaduženi da lociraju i identifikuju problematične androidske jedinice i beskompromisno ih pošalju u ekspresnu penziju.

U samoj igri ne vodite famoznog Rika Dekarda iz filma, već ste u ulozi detektiva Reja Mekoja, koji istražuje dodeljeni mu slučaj masakra u prodavnici životinja (veštačkih i pravih), za koji se sumnja da ga je počinila nova grupa pobunjenih replikanata. Inicijalna istraga ubrzo će početi da se prepliće sa poznatim momentima i događajima iz filma, sa susretima i razgovorima, kako sa prepoznatljivim, tako i novim likovima uz posećivanje sijaset kultnih, ali i novih lokaliteta koji su osmišljeni tako da se besprekorno utapaju u prepoznatljivu cyberpunk noir atmosferu remek dela Ridlija Skota iz daleke 1982. godine. Po pitanju priče, specifičnost ove igre ogleda se u tome što pojedinim problemima možete prići na različite načine, što menja određene elemente istrage u daljem toku igre. Dodatni sloj inovacije (koji deluje podjednako intrigantno i danas), tiče se činjenice da igra svakim novim započinjanjem nasumično generiše robotski ili ljudski identitet pojedinih likova, što istraživanje, razgovore, Vojt-Kampf testiranje i ostalo može da povede putem nekoliko različitih završnica priče (uključujući mogućnost da je i lik kog vodite jedan od Neksus 6 androida).

Samo igranje maksimalno je svedeno, bez gomile ikonica, interfejsa i ostalog što bi stalo na put uspešnom uživljavanju u neonsko-melanholični svet Blade Runnera. Levim tasterom miša usmeravate lika, skupljate predmete i započinjete razgovore, dok je desni rezervisan za potezanje verne puce koju ćete koristiti u odsudnim trenucima, sa mogućnošću da naškodite nevinim civilima. Nasušnu pomoć u svim trenucima istrage pružaće vam lični PDA uređaj, u koji se smeštaju i klasifikuju različiti inputi koje budete skupljali (dijalozi, predmeti, video-diskovi sa snimcima nadzornih kamera, fotografije osumnjičenih i ostalo). Sumnjivce ćete moći da podvrgnete pomenutom VK-testiranju, a glavna zvezda u smislu primenjene tehnologije viđene na velikom platnu tiče se korišćenja famoznog Espera – foto-analizatora koji može da zumira, prečišćava i blago izmešta perspektivu prilikom istraživanja fotografija, što omogućava otkrivanje dodatnih tragova bitnih za istragu.

Sa vizuelne strane, ostaje žal što sve te fantastične lokacije distopijskog Los Anđelesa nećemo skoro moći da iskusimo u nekom widescreen formatu, ali i ovo što igra donosi daleko od toga da je za bacanje. Lokaliteti su mračni, atmosferični, zadimljeno-zapareni i ispresecani jarkim bojama baš kako treba, uz gomilu naglašenih ili diskretnih animiranih elemenata ili momenata koji im ulivaju živost. Pojedini glumci iz filma (Šon Jang/Rejčel, Džejms Hong/Hanibal Ču, Džo Turkel/doktor Eldon Tajrel, Brajon Džejms kao famozni Leon i drugi) reprizirali su svoje uloge i ovde, doduše u manjoj i svedenijoj meri. Svaki aspekt igre pokriven je izvrsnom i atmosferičnom muzičkom pratnjom, doduše rekreiranom i drugačije aranžiranom, zbog pravno-legalne nedostupnosti Vangelisovog maestralnog saundtreka.

Bez obzira da li ste pripadnik gejmerske generacije koja je igrala Blade Runner onda kada se pojavio ili spadate u neke nove klince, ovaj GOG biser, u nedostatku punokrvnog i modernog rimejka, obavezna je lektira za svakog avanturistu i igrača u širem smislu.