Vladimir PISODOROV

1. februar 2020.

Sa gotovo polugodišnjim zakašnjenjem u odnosnu na konzolnu verziju, 9. januara svetlost dana u verziji za PC konačno je ugledala ekspanzija za Monster Hunter World – Iceborne.

Krštenje je bilo vatreno, pa je Capcom prve dve nedelje nakon lansiranja DLC-a na tržište bio zasut drvljem i kamenjem od strane igrača. Iceborneova neoptimizovanost dovela je do drastičnog povećanja zauzeća procesorskih jezgara (zbog čega bi igranje postajalo nemoguće) i kao da to nije bilo dovoljno, pojavio se i problem sa snimljenim pozicijama. Videćete kasnije zašto, ovo je igrače ubacilo u Lucifer mode, jer uopšte nisu mogli da pristupe glavnom meniju. Osim ukoliko nisu želeli da ostanu bez kompletnog napretka ostvarenog u osnovnoj igri. Navodno, svi koji nisu pokrenuli igru od 24. oktobra 2019. godine ostali su bez sačuvane pozicije, jer je Capcom u međuvremenu promenio način na koji se vrši čuvanje podataka.

Problem je mogao da se reši tako što biste staru poziciju učitali u, za ovu priliku, posebno napisan konverter i nakon što on obavi svoje, vratili biste je tamo gde je i bila. Capcomu su bile potrebne čitave dve nedelje da uoči i „ispegla” problem i u javnost izađe sa zvaničnim rešenjem. Dotle je za mnoge igrače bilo već kasno... Ne razumevši magnitudu problema sa kojim se suočavaju, na pozdravnom ekranu mnogi su kliknuli na taster Yes i zauvek ostali bez snimljenih pozicija. Oni će, ipak, moći da nastave kampanju koristeći tuđi savegame kojih na internetu ne nedostaje, ali „bačene” sate za dolaženje do prestižnih oklopa i oružja niko više neće moći da im vrati.

Dodatni razlog zbog kog je savegame ovoliko bitan je podatak da Iceborne mogu da pokrenu samo oni koji su „obrnuli” Monster Hunter World, a kako su pozicije izgubljene, vrata pakla su se otvorila. Sad dolazimo i do paradoksa, a on se ogleda u podatku da bez obzira na to koliko ste moćni i neustrašivi bili, što ste imali opremu na kojoj bi vam i Geralt od Rivije pozavideo, ona u Iceborneu ne vredi ni pišljivog boba. Možda ćete uspeti nekako da se iskoprcate i pređete ekspediciju ili dve, držeći se za dronjke energije, ali dalje od toga nećete moći. Naime, Iceborne donosi huntove koji su na skali težine za četiri koplja ispred u odnosu na one iz osnovne igre. Master Rank misije za nabudženog HR karaktera predstavljaće prevelik zalogaj, pa ćete sa setom i po kojom suzom u očima odlagati mukom stečene iteme i zameniti ih boljim. Osnovni nivo opreme u Iceborneu ima oznaku devet, a ubačena su dodatna četiri „kruga” opreme, što znači da oni iz najprestižnije klase imaju oznaku 12. Recimo, najbolji oklop iz Monster Hunter Worlda, klase osam, poboljšan i nabudžen, slabiji je od bazičnog oklopa tiera devet. Kad stvari pogledate iz ovog ugla, snimljena pozicija uopšte nije morala da bude imperativ, jer će vas Iceborne odmah na početku „naterati” da odbacite staru opremu i krenete sa forgeovanjem nove.

Trudićemo se da otkrijemo što manje detalja vezanih za priču, kako vam ne bismo pokvarili uživanje u njenom „odmotavanju”. Za lovce nema mira nakon što se New Worldom začula misteriozna muzika. Neko pravi žurku, reći ćete, ali jato Legiana ne deli mišljenje sa vama i napušta svoj prirodni habitat, pri tome se ponašajući veoma čudno. Da stvar bude još gora, Legiane su poznate kao porodična vrsta koja toplo ognjište napušta samo u izuzetnim (čitaj: po život opasnim) situacijama. „Komesarijat” donosi odluku da njihovo ponašanje mora da se ispita i naređuje pokretanje nove misije. Kako su se Legijane u međuvremenu otisnule na sinje more, jedini način da ih pratite je da brodove „dignete” u vazduh.

U prvi mah učinilo vam se da su vas ptičurine odvele do novog ostrva za koje niste ni znali da postoji, ali u pitanju je čitavo kopno. Umesto tropske šume i tundre koja vlada Novim Svetom, otkrivena zemlja (Hoarfrost Reach) okovana je snegom i ledom. Ukoliko ne budete na vreme pili tople čajeve od specijalne vrste bibera ili ne budete ogrejali noge u obližnjem gejziru (koji kao nekakva banja ima i lekovito dejstvo), rizikujete da se smrznete, ali to nije sve što vas čeka. Nailazićete na ispucale ledene površine koje samo čekaju da se rasprše u paramparčad i povuku vas sa sobom, ali i gotovo 30 novih tipova čudovišta. Čini se da ih igra ovog puta na vaš put stavlja daleko brže nego što ste navikli, pa ćete veoma brzo poželeti da pribavite svih 14 novih vrsta naoružanja i naučite nove poteze i komboe koji sa njima stižu u paketu. Jedna od novih stvari je i to što sada možete da se „zakačite” za čudovište koje lovite, ali i da takva akcija troši staminu. Hoarfrost Reach gusto je naseljena regija u kojoj ćete pored čudovišta naletati i na lokalnu faunu, koja predstavlja geografski prilagođenje verzije od ranije poznatih divljih zverki. Lov u novom okruženju otežan je i zbog činjenice da su misije označene Master Rank nalepnicom, ali i zbog samog okoliša. Naime, sneg prtite uz ogroman gubitak brzine kretanja i okretnosti, što će vas u pojedinim slučajevima dovoditi do ludila i u nezgodne situacije.

Iako se baza operacije premestila iz Astere u Selianu, to ne znači da se nećete vraćati u dobro poznato okruženje. Razvoj situacije biće takav da ćete morati da se pozabavite i zadacima u Novoj Zemlji, gde vas očekuju snažnije i unapređene verzije čudovišta sa kojima ste se ranije sreli. Inače, baza u Seliani organizovana je po sličnom principu kao ona u Asteri, s tom razlikom da se sve „prostorije” nalaze, praktično u jednoj ravni, zbog čega je daleko lakše uraditi naumljeno ili jednostavno stići iz tačke „A” u tačku „B”. Još jedna novina vezana je za NPC-ove koji su dobili daleko važniju ulogu u priči i mada autori nisu želeli da idu previše „u dubinu” kada je njihov personality u pitanju, druženje sa njima daleko je smislenije i razvijenije. Sporedni likovi i dalje nemaju imena, već ih prepoznajete po „titulama”: Tracker, Handler, Hunter... Plejada likova koja se pojavljuje u osnovnoj verziji igre, pratiće vas i u Iceborneu, uz nekoliko twistova i novih momenata.

Za tehničke karakteristike ne može da se konstatuje kako donose nešto novo i epohalno na sto. Ipak, Iceborne fercera pod DirectX 12 API-jem i ako se izuzmu inicijalni problemi sa preopterećenjem procesorskih jezgara, u pitanju je vrlo dobro optimizovan pokretački engine. Čak i na nešto vremešnijim mašinama bez većih problema držaćete framerate od 60 sličica u sekundi, uz maksimalnu detaljnost na ekranu. Hoarfrost Reach je, rekosmo, sušta suprotnost u odnosu na New World, a mišljenja smo i da su primenjena grafička rešenja i detalji za klasu ubedljiviji nego prošlog puta. Neke od lokacija koje budete posetili neće moći da prođu bez screenshotovanja ili barem divljenja zbog načina na koji je okoliš dočaran.

Iceborne „ispada” iz svih znanih okvira, šablona i tradicija vezanih za izradu DLC-ova. U pitanju je „igra u igri”, praktično, potpuno novo poglavlje u priči koje donosi nove neprijatelje, novo oružje, oklope i propratnu priču. Autori su odlučili da voiceoverom i dalje budu pokrivene samo najvažnije konverzacije, ali njih je toliko da nam se čini da je Iceborne zvanični nastavak, a ne običan DLC. Slično može da se kaže i za animirane međuscene u kojima ćete uživati više nego što ste to mislili, jer autori nisu štedeli na njihovom „pojavljivanju”. Hoarfrost Reach donosi ogromnu novu površinu za igru koja je barem identična, ako ne i veća od one koju smo imali prilike da bistrimo u Novom Svetu.

Nažalost, Capcom za Iceborne traži (u zavisnosti od sadržaja poručenog paketa) od 40 do 70 evrića, što je skoro ekvivalentno standalone naslovu iz AAA kategorije. Sve pod uslovom da već imate Monster Hunter World i da ste glavnu kampanju doterali do kraja. Ono što može da vas odvrati od igranja je mnoštvo bagova za koje smo mislili da smo ih se odavno rešili: pomenuti problem (kog neki igrači i dalje prijavljuju) sa preopterećenjem procesorskih jezgara, ali i težina koja je prilagođena hardcore igračima i Monster Hunter veteranima. U momentu nastajanja ovih redova Iceborne je imao problem i sa online konekcijom koja je bez vidnih razloga prekidana, ostavljajući vas da se Hoarfrost Reachom šetkate sami i bez bilo kakve podrške. Ako podvučeno izdvojimo sa strane, Iceborne je DLC koji ne sme da se propusti.