Danilo LUKINOVIĆ

1. februar 2020.

Ova igra je fikcija! Upozorenje koje vam igra daje na početku više služi da se operu od eventualnog backlasha od strane ljudi kojima je profesija da se vređaju i ističu da „ovo znači ovo”. Na žalost, igra nije daleko od fikcije i u smislu samog naziva „igra”.

Da pojasnimo, Counter Terrorist Agency je delo poljskog studija Play2Chill, dok su izdavači PlayWay i Games Operations iz iste zemlje. U pitanju je ista indie „banda” koja je izdala i Radio Commander (SK 11/2019). Dotična igra ostavila je dobar utisak jedinstvenim konceptom, ali je delovalo kao da se iza fasade ne krije mnogo i da se odgovorni nisu dovoljno potrudili da naprave kompleksniji i konkretniji „paket”, kakav tematika i izvođenje zaslužuju. Pregledom palete proizvoda izdavača vidi se mnoštvo sličnih naslova koji „simuliraju” upravljanje agencijama za traganje i spasavanje, policijskim intervencijama... Counter Terrorist Agency jedan je od tih naslova, koji objašnjava sam sebe. Upravljate (uslovno, jer vas oslovljavaju sa „Agent”) globalnom organizacijom i pokušavate da predupredite napade i reagujete na njih kada ovo prvo ne uspe. Zvuči interesantno.

Igra ima jedan osnovni ekran sa mapom sveta. Izgled i samo izvođenje podsećaju na „stonu” igru Pandemic, s tim što se na mapi sveta u CTA pojavljuju osumnjičeni, potencijalne pretnje i sami napadi, te interakcija između ovih događaja.

Za uspešno sprečavanje napada i praćenje osumnjičenih, neophodna je saradnja sa ugroženim zemljama. Od raspoloživih resursa zavisi da li će i u kojoj meri akcija biti uspešna, a od rezultata reputacija agencije u određenoj državi. Uspešnim akcijama i diplomatskim naporima generišu se poeni koji se troše na metode istrage, hapšenja i intervencije. Na početku ćete moći samo da prisluškujete telefon, hakujete naloge vezane za internet i šaljete „uniforme” da obave hapšenje, dok će se otključavanjem „arsenal” povećati i na ispitivanje (sa ili bez mučenja) i metode razračunavanja, krunisane napadom naoružanih dronova koji može da se izvede i u zemlji sa kojom agencija ne sarađuje. Svaki slučaj formira se na osnovu interakcije povezanih osumnjičenih. Na osnovu informacija, osumnjičenom dodeljujete „ulogu” u ćeliji (vođa, „blagajnik”, vojnik-izvršilac...). Ispravno dodeljivanje uloge i pravovremena i odgovarajuća reakcija dovešće do rešavanja slučaja i povećanja reputacije.

Sve navedeno zvuči veoma zanimljivo i dodaje slojeve na istragu, ali je u praksi veoma plitko i nedovršeno. Naime, RNG bogovi gledaju na mapu sveta isto koliko i sam igrač. Osumnjičeni su produkt generatora nasumičnih lica i imena (a la thispersondoesnotexist), a dijaloge je pisao neko kome engleski nije primarni (ili sekundarni) jezik. Sreća je u tome što je „loš engleski” globalni jezik koji svako razume. Naizgled potpuno naivan razgovor može da predstavlja uvod u teroristički napad, dok „jasna” pretnja može da dovede u ćorsokak. Ovo će vas terati da svakoga tretirate kao osumnjičenog i bez potrebe trošite dragocene resurse. Što se resursa tiče, jednostavno ćete kliktati na države, raspoređivati poene i otključavati napredne opcije.

Radnja se odvija u realnom vremenu bez mogućnosti pauziranja, pa će vas prikovati za stolicu i terati da razmišljate „u hodu”, što dodaje dinamiku suvoparnom poslu. Sa jedne strane ovo je dobro, jer nećete primetiti koliko ste vremena proveli uz igru, dok sa druge strane ne priliči nečemu što sebe tretira kao „simulator”. Posle dužeg igranja postaćete svesni da igrate igru nagađanja, na čiji ishod nemate preteranog uticaja, a nećete imati vremena ni da dublje analizirate potencijalnu pretnju. Na kraju tu je i solidna hardverska zahtevnost za igru koja se odvija u jednom prozoru. Counter Terrorist Agency bi mnogo bolje prošla da je poput očiglednog uzora napravljena kao društvena igra, jer bi više igrača moglo da se zabavi i šegači međusobno. Ovako ostaje „lako štivo” koje neće zaintrigirati većinu potencijalnih igrača da ga izdvoje iz mora zanimljivijih indie naslova.