Bojan JOVANOVIĆ

1. februar 2020.

Društvene igre i stoni RPG-ovi odavno su izašli iz senke porodičnog podruma i prihvaćeni su kao nešto što je kul. Svako sada hoće da se dograbi parčeta ovog slasnog kolača, naročito studiji za razvoj igara kojima su brojne licence „na izvol’te”. Šteta je samo što su se jednog kultnog i nadasve originalnog RPG-a dohvatili Cyanide i Black Shamrock, sve sa BigBenom kao orvelovskim nadziračem.

Originalno objavljena 1984. godine (skroz simbolično), Paranoia je doživela nekoliko novih izdanja tokom svih ovih godina, ali je osnovna ideja ostala ista. To jest, upravo ono što je u naslovu – paranoja. Kada zasednete da igrate taj stoni RPG, shvatićete da ne treba verovati nikome, nekada ni samom sebi, a u igri ćete vrlo brzo razviti strah od praktično svega. Sve je izdaja, a Drugar Kompjuter vas poprilično gleda i spreman je da vas pretvori u kašicu i zameni novim, poslušnijim klonom.

Kako se, onda, ovako nešto prenosi na ekran? U slučaju Happiness is Mandatory, ne baš glatko. Pre svega, igra je u potpunosti single player koncipirana, tako da se sva potencijalna dinamika između živih igrača i neizvesnosti koju oni donose, gubi. Kao novi kolačić i klon broj 01 u Alfa kompleksu, počinjete na nivou najbeznačajnijeg prašinara sa pristupom ničemu i dozvolom da nahranite prasiće i ne dirate ništa, ako je ikako moguće. Početak igre, zajedno sa suvim humorom kojim i predložak odiše, odmah će vas kupiti i scenariju se zaista nema šta zameriti. Svaki dijalog je lepo utegnut, a vaša enciklopedija obiluje istim humorom, često sa dvosmislenim uputstvima koja vas uopšte ne vuku ka izdaji.

Čitav ton igre opravdava njen naslov, barem u početnim satima. Bićete konstantno na oprezu – da ne naljutite kolege, ne lupite glupost pred nadređenima, ne zakoračite u zonu kojoj nemate pristup, slučajno ne upadnete u kult... Naravno, sve će se to desiti, samo je manje valjanje od smeha i povod za oduševljenje ovde nego kada sa prijateljima to učinite dok game master sladostrasno srče kafu i gleda vas sa oboda knjige. Pritom su neke opcije u dijalozima vrlo očigledne i sigurno nećete izabrati direktnu uvredu Kompjutera ako već možete da budete slatki i fini. Kada se već dotičemo misija, raznovrsnost im je veoma mršava i stiče se utisak da je igra drastično zbrzana kako bi se pojavila pre praznične sezone 2019. godine. Mahom se svode na „idi tamo, uzmi ovo” ili prosto čišćenje prostorija od svega što ima crvenu liniju iznad glave. Uplovljavanje u svet igre je prilično naglo i ukoliko ne znate da treba da prelistate in-game priručnik, nećete pohvatati konce brojnih detalja igračke mehanike jako dugo. Tu mislimo najviše na levelovanje koje podrazumeva stvaranje novog klona.

Samo izvođenje je mešanac već viđenog i ponekih prevaziđenih elemenata. Sa vama putuje još troje saboraca, svako sa određenom specijalizacijom, samim tim i različitim sposobnostima. Kompletna igra se odvija u realnom vremenu, sa takozvanom „aktivnom pauzom” tokom okršaja koju možete koristiti i čak uključiti da se automatski pokrene kada god neko zapuca. Kako je ipak u pitanju adaptacija stonog RPG-a, vodićete računa i o statistikama likova, koje mogu da otvore neke grane dijaloga i dodatne akcije, mada je sve to ređe nego što bi se očekivalo od sistema koji nagrađuje improvizaciju i dovitljivost. Borbe zaista nisu neki spektakl, sa malo piju-piju lasera i osnovnim sistemom hvatanja zaklona. Ni protivnici nisu naročito raznovrsni, a ni prepametni. Nažalost, roleplay element često je bačen u zapećak, te jedino kada iole dolazi do izražaja jeste u blebetanju sa NPC-ovima. I tada, nažalost, obično ostaje dosta neiskorišćen, jer nema mesta da se razmašete i lako je videti koji odgovor „valja”, a koji ne.

Da je sve ovo trebalo da se krčka još koji mesec (ili duže) pokazuje dosta toga – od sadržaja, do tehnikalija. Paranoia zaslužuje mnogo bolje, možda čak i ono što smo videli u Disco Elysium. Ekskluzivnost za Epicovu prodavnicu nije plus u ovoj jednačini. Trenutno, ovo je produkt koji je zabavan, ali daleko od onoga što je originalno trebalo da bude. Možda se stvari poprave jednog lepog dana, kada se igra pojavi i u verzijama za Steam i konzole.