Na prvi pogled, WWE 2K20 je veoma loša igra, ali ako zagrebemo ispod površine, naziru se momenti koji donekle iskupljuju ovo igračko iskustvo ispod svakog standarda. Ipak, ubrzo postaje jasno i to da ova igra predstavlja malu studiju o svemu što ne valja u današnjoj igračkoj industriji.

Veliki broj ljudi gleda na profesionalno rvanje sa prezirom, pre svega jer očekuju pravu borbu, a ne kaskaderski šou uživo, prožet jednostavnim pripovedanjem. Igre koje danas nastaju pod etiketom WWE samo su jedan mali deo globalne multimilijarderske mašinerije koja je oličena u korporaciji World Wrestling Entertainment. To efektivno znači da je briga o kvalitetu ovih naslova, pre svega, na ljudima koji ih prave i eventualno onih koji ih distribuiraju. Paralelno sa time, publiku ovih igrara najčešće predstavljaju toliki fanovi profesionalnog rvanja, da će progledati kroz prste nečemu što bi i manje zahtevni igrači odbacili kao nedovoljno dobro. Kada se na sve to doda korporativna pohlepa usled koje se na godišnjem nivou lansiraju isti sportski naslovi sa minimalnim promenama, samo je pitanje vremena kada će kvalitet početi da stagnira, a zatim i opada.

Tako dolazimo do serijala WWE 2K, tehnički ustanovljenog 2013. godine, kada je licenca za pravljenje ovih igara prešla od THQ-a u ruke 2K Gamesa, ali koji praktično postoji od 2000. godine, kada je japanski studio Yuke’s napravio prvi WWF naslov za THQ (WWF SmackDown!). Članovi studija Yuke’s su od igre WWE 2K14 sarađivali sa kalifornijskim Visual Conceptsom, studiom iza brojnih sportskih naslova 2K Gamesa. Nakon javnog negodovanja iz studija Yuke’s da im 2K ne dozvoljava da naprave igru kakvu žele i da kvalitet serijala godinama pati, saradnja je prekinuta i WWE 2K20 je prva igra u serijalu razvijena u potpunosti u Visual Conceptsu. Rezultat je poražavajući.

WWE 2k20 izgleda bajato. Izgleda kao prosečna igra iz perioda kada je John Cena bio početnik. Modeli nisu detaljni, teksture su još gore, a sve je začinjeno sa toliko grafičkih glitcheva da igra neprestano skakuće između kategorija frustrirajuće i tragikomično. Čovek prosto ne za da li je gore kada su lica rvača u igri bezizražajne maske ili kada naiđete na nestručan pokušaj animacije, koji često rezultuje uznemirujućim deformitetima. Animacije tela likova su kudikamo bolje, ali retko su glatke, nikada ne izgledaju kao nešto iz 2019. godine i na PS4 ili aktuelnoj PC konfiguraciji. Sve ovo trebalo bi da izgleda fantastično, a ne kao rani pokušaji third party naslova za PS3.

Ako bismo mogli da prevaziđemo sve bagove, propuste i prosto nestručan dizajn igre (promene u upravljačkoj šemi su takođe diskutabilne), sam sadržaj WWE 2k20, na papiru uopšte nije loš, na čelu sa modom WWE Universe, koji vas efektivno stavlja u ulogu generalnog menadžera u WWE. Godinu dana nakon što je rukovodstvo WWE konačno skapiralo da je Becky Linch najpopularniji rvač na planeti, igra je modu MyCareer dodala i žensku diviziju, pa sada pratite put brata i sestre koji se probijaju kroz redove WWE promocije. Novost su i mešoviti tag-team mečevi (u kojima promena partnera u jednom timu diktira promenu i sa druge strane). Mod 2K Showcase za temu ima upravo uspon ženskog rvanja tokom poslednjih nekoliko godina, tačnije, proboj „Četiri jahačice” iz NXT-a - Becky Linch, Charlotte Flair, Sasha Banks i Bailey. Pored toga što ih vodite kroz petnaest najznačajnijih mečeva, tu je i dosta dokumentarnog sadržaja.

Jedna od svetlih tačaka prošlogodišnjeg izdanja u serijalu WWE 2K bio je mod 2K Towers. On je ponovo prisutan sa nizom starih i novih izazova, kao i Towerom, koji predstavlja interaktivnu priču o karijeri Romana Reignsa. Neka poznata imena ponovo su u igri nakon višegodišnje pauze, kao pokojna Chyna i legendarni Hulk Hogan (koji je zbog rasističkih ispada i porno skandala proveo više sezona „na ledu”).

WWE 2K20 je naslov kome treba mnogo dorade i patcheva, a sumnjamo da je kombinacija 2K Games + Visual Concepts u stanju da odvoji dovoljno vremena, novca i, najbitnije, truda da izvede ovu igru na put koji zaslužuje.